Подешавања / Settings

Конфузија турских образложења око обарања руског авиона изнад сиријско-турске границе се наставља. Турско образложење о томе како је повређен ваздушни простор земље је неубедљиво.

Не волим ја Русију више него Србију, али не могу волети Србију не волећи Русију, јер гузица може бити било где, али срце само на једној страни!

Како је председник Српске академије наука и уметности одговорио на несвакидашње писмо које му је посредством редакције „Политике” упутио окупторско-шиптарски заменик министра културе на Косову Реџеп Хоти.

Одлука да се обори руски авион није донета само у Турској. Да је тако било, реакције из главних европских градова би биле сасвим другачије од ових које сад имамо. Сад је сасвим јасно, да је Турска, тачније речено председник Реџеп Тајип Ердоган потписао нови уговор са Западом и да је обарање руског авиона само прва ставка тог уговора.

Драган Ј. Вучићевић, уредник Информера, у јутарњем програму Телевизије Пинк, изјавио је да се спрема државни удар. То ширење панике међу гледаоцима – „Вучићу, будала си ако одеш у Пекинг јер нећеш преживети“ или „У Београд се вратила група убица која стоји иза атентата на Ђинђића“ – трајало је више од пола сата, док је шармантна водиљека климала главом[1].

Садашња политичка ,,елита”, у ликовима самозваних ,,реформатора”, – као верни послушници и имплементатори глобализма и неолибералне економије – обећавали су грађанима да ће страни трговински ланци повећати конкурентност која ће условити снижавање цена, што би требало повољно деловати на побољшање стандарда грађана.

Ситуација у Црној Гори је током ове јесени доведена до усијања. Нестабилност режима је евидентна и протеклих пар месеци вишеструко повећана, снага опозиције, посебно Демократског фронта је нарасла, али многа питања потенцијалног расплета и даље остају неизвесна.

Последњи је моменат да се Срби национално и духовно врате сами себи, каже у интервјуу за Правду генерални секретар удружења грађана „Српска ствар“ Ана Ђорђевић. Она открива зашто је основано ово удружење, који су му циљеви и основене идеје, и најављује два важна пројекта која ћемо имати прилике да видимо у блиској будућности – изложбу о славном периоду српске историје са почетка 20. века и штампање уџбеника за национално васпитање, последњи пут виђеног управо у поменутом периоду.

Нема рата без Немаца и Турака, рекли би многи Срби. Само су немачки пилоти приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. пуцали на пилоте југословенске краљевске авијације, док су се падобранима спуштали из оборених авиона. И неколико њих убили док су немоћно висили на гуртнама својих падобрана.

Пише: Мирослав Лазански

Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови.

Питање је да ли су ондашњи критичари Дејтона међу Србима били престроги, или је пак српска национална ствар у међувремену тако пропала да се чак и један болан и изнуђени компромис данас доживљава као врхунац (Милошевићеве) државничке стратегије

Москва и Анкара нашле су се у жестоком клинчу, након што је Турска оборила руски авион Су-24 у Сирији. Руски председник Владимир Путин је овај напад окарактерисао као „ударац у леђа који су Русији нанели саучесници терориста“ и упозорио је да ће обарање руског авиона имати озбиљне последице по руско-турске односе.

Не може један закон да важи за Фајгеља, а да не важи за Мустафу или за Вучића. Закон се или примењује, или не примењује. Не постоји прва и друга категорија грађана.

Скоро сам заборавио Роберта и Aдријана из Загреба, лудог Ћустовића из Мостара, Брдарића из Сарајева… Aли, ни са једним од њих нисам делио последњу цигару, нити зверао у црвене прозоре куплераја.

Срби имају надалеко познати бренд – погача и со – којим традиционално дочекују пријатеље. Али, као што видесмо и оне друге. Оне који су нам побили неколико хиљада људи и бар дупло толико израњавали. То су они који су нас частили са једно петнаестак тона уранијумско-плутонијумског коктела и са тричавих стотинак милијарди долара ратне штете. И отели нам територију Космета.

Нема се куд – ове недеље морам кренути нечим позитивним. И бејах се тврдо намерачио, кад оно генсека НАТО-а хлебом и сољу дочека бивши генсек СРС-а. Да парафразирам Сиорана: „Како се савладати, како загосподарити собом, кад човек долази из земље где представнике џелата дочекују као најмилије?“