Прочитај ми чланак
Није мој владика свет одавно „тиран – тиранину, а камоли души благородној“, то су била нека срећнија времен а – данас ти је овај тужни комад васељене лицимерна курва, курветина, офуцана старлета сунчевог система, шака јада и нарамак беде!
Оне људске, несојне и погане!
Не би ни ти, мој Раде Петровићу Његошу, нашао речи да је отужиш и ожалиш овакву, на умору, бедницу!
Васцела је планета минуле недеље била Париз, нажалост, ал Богу хвала што јесте, што нико разуман и човечан није разбрајао жртве и сеирио над злом, јер зло је однело невине, сираке тужне, никоме и ни за шта криве!
И сви смо стали ко један, јесмо, вала, свакоме је Марсељеза била и химна и молитва и литургија, јер ако нас ишта на земљи и дели под њом нас не разликује.
Осим кад багра одлучи да је ипак ваљаније делити нас, јер није свако страдање вредно жаљења…
Ко је данас Рус, без Руси?! Ко оплакује и жали пилоте једнако невино страдале, јер борили се упровао против оног зла које је Париз учинило удовицом?!
Где си свете да лице обојиш бојама руске заставе?!
Где си да барем заћутиш на трен, не покушавајући да нађеш оправдање за хумке над којима ће, даће Бог да барем и тога буде, свештеници служити опело, ако ђубрад безбожна дају измрцварена тела?!
Где си Србијо да спустиш заставе на пола копља, јер не би те било и овакве каква си да није било те исте Русије?!
Јеси ли заборавила ко није дозволио да те „савезници“ оставе лепрозну и гладну на обалама Aлбаније, док плима не однесе лешеве, нацију, име и корен?!
Aко нико ништа и није дужан Русији ми јесмо, па и ови што им полене на њен помен имају ту привилегију јер им је Русија сачувала ген – једнако да је данас воле и оплакују, колико и да више маре која ће фукара бити избачена с „Фарме“ него ли што неке мајке, жене, деца вечерас ридају на московском мразу!
Зашто се курваш Србијо, барем ти званична, ако званично још постојиш осим у кафанским наклапањима и празним причама празних глава из препуних кабинета?!
Устани, аман, несрећнице – проговори немушта конкубино задриглих брислеских, лондонских, вашингтонских, берлинских…гастарбајтера!
Чега те је то више страх, јер плаше се само они који имају шта да изгубе, а ти си изгибила свеимагес што си имала, па се још и задужила код каматаша за четири поколења?!
Не волим ја Русију више него Србију, али не могу волети Србију не волећи Русију, јер гузица може бити било где, али срце само на једној страни!
Ма, и да је не волим – не могу, не смем окренути главу на другу страну, јер откад је то нама дато да разрезујемо које ћемо невине оплакивати, а чију ћемо невиност вагати док нам не јаве како да баждаримо кантар, јер Руса је ваљда превише па је вазда мало колико их пострада?!
Запалио сам свећу за душу сваког мученог Парижанина, баш као што палим за свако невино пострадалог Сиријца, Палестинца, Израелца, Ирачанина…јер ако Срби не знају шта је жртва, шта је невино, на правди Бога и неправди људи пострадати, нема народа који зна!
Или је, ипак, модерније жалити само фирмираније жртве, некако савест и душа постану „брендирани“, јел да?..
Довека сам Србин, Србин из Црне Горе ако некоме више баста, али вечерас сам Рус, вечерас сам у жалости, вечерас оплакујем своје, вечерас се лелек из Москве пролама мојим домом!
Ко је минуле недеље био Парижанин, а вечерас жали само за неком будалом отпалом са сисе ријалитија, тај слободно може да се закити оним: „Је суис говно“, довека!
Није мој владика овај свет „тиран – тиранину, а камоли души благородној“, била су то нека срећнија времена…
Извор: Dva u jedan
