Подешавања / Settings

Понашамо се као да нисмо спремни за Србију после овог зла! Као да је зло вечно а ми пролазни. Као да нам припада јарам, па нека га док му не досади… Е, па неће јарму никад да досади, нити је ланцима мрско да буду ланци! Док је човеку тешко да носи себе- носиће роба што […]

Понашамо се као да нисмо спремни за Србију после овог зла! Као да је зло вечно а ми пролазни. Као да нам припада јарам, па нека га док му не досади… Е, па неће јарму никад да досади, нити је ланцима мрско да буду ланци! Док је човеку тешко да носи себе — носиће роба […]

О, заветна светињо с тетоважа, грудобрана шанка, са амбалажа… Ко да ми те отме, бре, не дам те никоме, ево сам ко певаљку закитио иконе… Конобар, пиће за Обилиће, нек тече ко Лаб и Ситница, музика, ону најскупљу, на вересију, ја сам на очевини- скитница… Ево ме Газиместане чим затворе кафане. Метохијо, твоје сам дете […]

Грабим оне најситније, дечије, што могу у руке, џепове, недра, под капке, у недоклано грло. Бацам их успут да знам куда да се вратим ако не стигнем пре мрака… Куда да стигнем?! Свуд је Јасеновац! Шта је уопште овде у мраку- пре мрака? Беле се најцрње вране, оштре кљунове о србосјеке, гракћу на врбе, оне […]

Син сам Србина по рођењу, благослову, искушењу и подвигу. Син сам пите од коприве, камена, трна, песме и јаука. Син сам најнежнијих грубих шака. Она згрчена три квргава прста, пукле коже и криво сраслих костију. Србинов син, ееееј! Оног што је Господу скројио гуњ, опанке и каљаче. Син сам немања где се у кући вазда […]

Добричине којем су отимали, клали, палили…тек замомченог старца што је ко дете оседео за све оне ненаошене главе… Син сам Србина по рођењу, благослову, искушењу и подвигу. Син сам пите од коприве, камена, трна, песме и јаука. Син сам најнежнијих грубих шака. Она згрчена три квргава прста, пукле коже и криво сраслих костију. Србинов син, […]

Благо нашим крвницима и џелатима! Благо логорима, јамама, вртачама, кочевима, србосјецима, маљевима… Благо свакој звери која је пререзала српски врат! Благо знаним и незнаним гробовима! Благо свакоме жедном српске крви- точите, не жалимо и не замерамо, не жалите и не замерите ни ви шта, и опростите- ми јесмо! Нисмо ми од оних накривих што се […]

Тако силно и проклето желе да их нађу, толико се радују кад их нико не позна као људе, поносе се што их пси запишавају, што ветар нанесе смеће на њих, што их ни оне прецвале несрећне курве не желе за муштерије. Курве поштено продају оно што имају – ове пизде немају шта да им понуде […]

Крију се по сенкама, а немају разлога за то. Спуштају главе и крију погледе, а немају разлога за то. Заборавили су своје имена, не одазивају се ни на шта, а немају разлога за то. Немају, али налазе разлоге. Тако силно и проклето желе да их нађу, толико се радују кад их нико не позна као […]

Куд бих све стигао да ми је бар пола њиховог корака али лакше је овако- презирати их јер нису огрезла у изговоре и лажи. Ми смо морали јер смо пристајали на морање, они не- ова дивна деца не морају ништа јер она – могу! Све што могу чине за нас да ми више не бисмо […]

Савезници, илити, «савезници» су још дуго за њом чучали у рововима, ћутали ко мишеви, чекали да опанак стигне што даље, искрвари што више, да сељак с пушком и ралом на готовс посрне, да јаукне, да стане, да га прегазе… И мртав Србин је јуришао! Пострада, васкрсне, јуриша, пострада, васкрсне, јуриша, пострада, васкрсне… Данас јесте дан […]

За разлику од вас Србија и ја нисмо имали времена за чекање седам година већ сам у први разред пошао три месеца пре рођења, а на самом порођају сам већ био председник свих одељенских заједница, ђак генерације и солиста у школском хору, којим сам уједно и дириговао. Волео бих да сам имао времена да будем […]

Причао сам камену о трави. Где је најзеленија. Нит је ко коси, нити кад вене. Доле, уз Бистрицу, где Господ сврати да почине. Седне на исти такав камен, Љевишки, и загледа се… Куд се Господ загледао ту смо прогледали, мој камене. И ти, и ја. Да ми није те ливаде где бих се замомчио у […]

Додуше, провели су у притвору читавих седам дана, што је негде и довољно јер је истрагом утврђено да јесу терористи, али не баш толики, и да јесу учествовали у отмицама мученог Србља у Метохији, али не баш толико, па што сад сироте људе да тамничимо дуже него што је ред код финих домаћина?! Шалу на […]

Поклич тог зла: “Не дамо Србију” значи да чекају најбољу цену, јер Србију заиста не дају – отели су је, држе као робињу, конкубину, подводећи је свакој фукари спремној добро да плати! Схватате ли, бре, људи, да је борба против ове напредњачке пошасти – борба за голи опстанак?! Што они више “не дају Србију” то […]

И данима пре ње су, и друге се продице спремају… Ником ништа. Нико ништа. Тихо одлазе Срби. Коме да се гласну? Бог их чује и без речи. Ми не чујемо ни да врисну. Ником ништа. Нико ништа. Трн ће покрити праг. Кљунуће кућа ко оно старица загледана низ друм чекајући да јој се врате… Умиру […]

Ја сам ти од оних вазда намрштених изјутра, не проговарам док не стресем кафу и шљиву, ал ништа питомије од мене изнутра ја ти се заплачем на врбу криву. Знам која је мука повила, овде и камен зна да зајечи, мојим су рекама гробља пловила, овде се рана- раном лечи. Неће опанак, трводглаво јуне, ја […]

Они којима је доста свега али немају ништа против да тако и остане. Они жељни промена док год не морају ништа да мењају. Они у г***има до носа што задњим дахом мантрају: “Увек може горе!” Они што вире иза завеса и испод ролетни. Они што увек имају спремно питање: “Добро, а ко уместо њега?” Они […]

Када све прође хоћеш ли поносно бити међу победницима? Први! Најгласнији! Најзаслужнији! Није била твоја борба али је твоја победа, је’ да? Нису фаланге одводиле твоју децу, па не мари! То је битка неких друхих очева и мајки, али победа ће бити твоја и ти најгласнији у њој, зар не?! Неке туђе главе су пуцале, […]

Једноставна и тачна дефиниција таквих као што си ти, Хуљо. Децу називаш терористима, бедниче! Хапсиш их као најцрње непријатеље Србије! Као терористе! Децу, нашу децу! Децу која су пронела свету тробојку сваком стопом Србије! Децу која ти не дају Србију да је расканташ на комад и кило! Децу која разгоне овај мрак борећи се за […]