Ознака: Михаило Меденица
Меденица: Нема помирења између слободе за Србију и слободе за Вучића
Једноставно, немогуће је! Или ће Србија остати у ланцима, или ће Вучић завршити иза седам брава, толико је једноставно и неупитно! Дакле, и ова “борба против корупције” је стотину и ко зна који јалови игроказ, којим поменути покушава да баци прашину у очи народу и сачува фотељу, а самим тим и слободу! Па, нису Миленко […]
Уђем тако у тај београдски метро…
Кудимо ове дивне људе који су посветили животе нашем добру, не жалећи себе и не желећи ништа за себе осим нашег осмеха и трунчице захвалности, али… Ево, ја се лично кајем и захвално осмехујем чекајући метро. Прочитах да је потписан уговор за пројекат чак треће линије, која ће саобраћати од Бежаније до Бањице, а знајући […]
Тачно је, Србија је нападнута споља најопаснијим оружјем за уништење – Вучићем!
Но, овог пута му се мора признати да је у праву, с тим што напади нису од јуче, трају, богами, ево тринаесту годину (и још коју приде ако додамо и жуту гамад)! Споља су нас напали најопаснијим оружјем за масовно уништење – Александром Вучићем! Тај мрски запад на који с толико “гађења” гледа јесте та […]
Шибицарење лажова којег чека павиљон надомак Пожаревца
Иста она која је већ предата, јер, памтимо, махао је некаквим регистраторима тврдећи да је у њима баш све што се реконструкције тиче! Значи, добићемо на увид папире које је скривао, али их је заправо већ показао, јер Он нема шта да крије осим кад лаже – а не лаже, осим кад отвара уста. То […]
Вучића на робију, никакви избори
Заправо, значи колико и да је прешао на шампон против перути (баш као и ја), с тим што би та одлука имала куд и камо већи значај од оставке… Сада ће нам, разуме се, понудити изборе (оставком премијера пада и влада), а ми би као у неком порнићу Б продукције требало да пристанемо на све, […]
Србија се буди издајниче, узалуд ти претње и бедни витезови средњег прста
Коначно нешто искрено, смисаоно и садржајно и од вас – витезова средњег прста! Све што сте за деценију и кусур власти учинили своди се на тај “средњак”, па претпостављам да сте заправо само хтели да своје чињење представите карактеристичним симболом, без сувишних речи… Ви сте нешто као суперхероји чија снага лежи у средњем прсту: дружина […]
Одлази, велеиздајниче! За тебе нема ничега осим затворске ћелије!
Нема излаза, велеиздајниче! Нема ничега осим мишје рупе у којој си и затворске ћелије у којој ћеш, даће Бог, бити! Какав црни референдум, какве глупости, нема од тога ништа, буди убеђен! Нећеш нас навући на танак лед, у своје коло, у партију покера у којој су сви кечеви код тебе у рукаву… Блеферу, у паничном […]
Драги Деда Мразе, не мораш да долазиш, јер је све моје жеље већ испунио чика Алек
Нешто као и онај Бигфут, али за њега тврде да је ипак једанпут виђен, но… Елем, све моје жеље је већ испунио чика Алек, па ти не пишем због тога, а и ти си у сваком случају аматер у односу на њега, али хоћу да ти кажем следеће: Ти си, Деда Мразе, најобичнији страни плаћеник […]
Протестујем, јер…
Протестујем јер се глас хуља чује даље од гласа сељака! Протестујем јер су нам ђедови страдали и за голи камен знајући да је полен оних међаша… Протестујем јер немам образа да живим на слави ђедова! Протестујем да на мојој ћутњи не би стасавали потомци! Протестујем јер старост боли, постала је пресуда! Протестујем због младости да […]
Величанствено једноставан Србин је мој!
“Величанствено једноставан народ”- одговорио сам без много премишљања. Нас не мораш да разумеш да би нас схватила… Не мораш ништа да знаш о нама, а схватићеш да знаш све. Прича о Србима је прича о људима. О једноставном човеку који никуда није журио брже од себе, а ето га већ се кући тамо где ви […]
Кад те питају од којих си?
Србче, старином са Голготе, семе распећа. Моји су са икона и са оних небеских чобанија где су се стада облака водила на Господња појила. И, нисам ја мали, ево да станем уз Дечане па да видите колки сам, не би ме догледали… Ја сам дете, Србче, ал нисам мали, ми се велики рађамо… Од Призрена […]
Ћутим и чекам да све прође: Какав сам само наочит роб био, ланци су ми се дивили!
Пробудите ме кад умрем… Какав ћу говор да одржим себи, препричаваће га мртви на својим сахранама, али залуду им… Нико није знао тако да ћути и чека да све прође! Какав сам само стасит и наочит роб био – ланци су ми се дивили, бре! Тамничарима сам ишао у положајнике, кумио се с мучитељима, братимио […]
Михаило Меденица: Није српски језик доминантан у Црној Гори, већ – једини!
Остало су урлици којима покушавају да се разговоре! Језици с посебним потребама. Матерњи, којим матер не би разумела дете… Шуљевити језици… Шта то Црна Гора вели на „црногорскоме“?! Ништа! Нити шта разуме. И нема ту више никаквога премишљања и смишљања изговора: српски језик мора бити званичан, и тачка! Не зато што ја то велим и […]
Михаило Меденица: Остани и бори се. Србија нема никог осим нас
Немам права на то. А, ти ме не презири што остајем јер тамо негде за мене ништа не постоји… Остарићу овде за све нас. Ко ће бити млад ако сви одемо да старимо тамо негде..? „Оболео“ сам од ћирилице и не желим да ме лече. Сањам на њој, не желим да ми преводе снове… Не […]
Да ти објасним шта је Србин?
Гледао је Србин где планина расте, момчи се, горостасно стасава… У врх те планине од најлепше буковине и храста- катун. Мислио би кише ће га понети, а о њега се ветру ломиле кости. Надгорњавале су се букве и храстови ко ће за катун… Ко оно овнови кад упру један на другог и они би једни […]
Велиш – „Све је до Бога“, па заседнеш и не чиниш ништа!
А, Бог се јави па узвикне: „Ајмо, Србине, ево ме!“ „А, ко си ти?“, питаћеш? „Бог, хајмо Србине, звао си ме“! „Јесам, ал све је до Бога, боље да сачекамо још мало…“ „Па, ако је до мене ево ме ту сам, велим ти, идемо!“ „Бих ја, Боже, ал како да знам да си баш ти […]
Михаило Меденица: Лелечем над родом својим, јер га волим!
Лелечем јер га кроз лелек памтим. Нема у лелеку јада и није то кукњава пука. Лелек је спомен слави и опомен силни. Животом се за лелек подвижујеш. Лелек за Србином је неписана молитва. Лелечеш поносит и стамен. Најбољи од себе си у лелеку. Вечан у трену вечности. Вазда си недостојан да лелечеш, али лелечи да […]
Поносне гузице…
Ништа ниси морао већ си желео! Морао си да останеш човек али си желео нешто лакше, претешко је образ бреме. Поносно си понео гузицу на рамена, и што си мање био човек више си проналазио себе. Радостан, полетан, смео…како то већ гузици приличи. У шуми гузица би се лако познао- за смрад већа од свих… […]
Михаило Меденица: Лако је бити душманин Србинов. Србин заборави ко су му душмани!
Чини се као да ништа осим њега и немамо. Љубоморно чувамо заборав од заборава. Неуморно, да случајно шта не заборавимо да заборавимо. Сетимо се само онога што треба да заборавимо, па пожуримо да се не сећамо… Заборави и праштај! Заборависмо шта треба да опростимо. Праштамо све и свакоме да некога и нешто не заборавимо. […]
Старевина
Не знам да ли је икада крочила доле, слабо је кад и силазила с морачких брда, али је знала где јој је и шта је- старевина! Да не закорачиш на старевину- свак ти је корак оданде. Оданде смо дошли и тамо смо пошли, све остало је само траг по којем ћемо се познати, или нас […]







