Прочитај ми чланакПредседник Либерално-демократске партије (ЛДП) Чедомир Јовановић изјавио је поводом 12. годишњице рада те странке, да нико нема право да доводи у питање њену опозициону улогу јер је сваки дан свог постојања провела као опозиција свакој републичкој власти.
„То право посебно немају они који су од оснивања ЛДП-а били власт, део власти, или заузимали важне државне функције“, навео је Јовановић у писаној изјави и најавио да ће ЛДП у наредном периоду бити посвећана реформи организације, унутарпартијској дискусији о идеолошким постулатима и појачаним прихватом оних који желе да наставе борбу коју ЛДП одувек води.
Фото: Н.С.
Јовановић је објавио 12 ставова поводом 12. годишњице рада странке у којима је оценио да је стабилност Србије могућа само у оквиру евроатлантских интеграција као и да без приступања Европској унији и НAТО Србија неће имати стабилност потребну за убрзани економски и друштвени развој.
12 ставова за 12 година ЛДП-а
1.
Просперитет Србије зависи од њеног одлучног раскида са колективизмом и шовинизмом. Само друштво слободних космополитских индивидуа уместо друштва ксенофобичне гомиле води Србију у будућност.
2.
Да би напредовала, Србија мора бити земља слободне мисли, слободних људи, слободног тржишта и слободних медија. Либералност Србије према новом, као и демократија која почива на фер изборима и праведним институцијама једини су гаранти опстанка Србије у XXИ веку.
3.
Будућност Србије не може бити заснована на мржњи према политичким противницима, припадницима других националности и религија, као и нетрепељивости према сваком другом облику различитости. Ниједно насилно решење није адекватно решење било ког конфликта или неслагања у Србији. Корени свега овога леже и у недовољном и неадекватном улагању у образовање и културу, што ће, ако се настави, оставити још трагичније последице за будуће генерације.
4.
Опстанак Србије зависи од останка младе генерације у њој. Због заостајања у развоју Србије у односу на Европу и регион млади одлазе. Због тога је највећа брига Србије у овом тренутку да се изврше хитне и свеобухватне реформе политике, друштва и економије, које ће као резултат дати Србију какву желе њени млади, стручни и талентовани, а не бесперспективна и изманипулисана гласачка већина старије генерације.
5.
Стабилност Србије могућа је само у оквиру евроатланских интеграција. Без приступања Европској унији и НAТО, Србија неће имати ону стабилност која је потребна за неопходни убрзани економски и друштвени развој.
6.
Србија која је настала после 5. октобра није завршила, а негде није ни започела, своју модернизацију и потпуни раскид са политиком насталом у време Слободана Милошевића. Тај посао је прекинут убиством Зорана Ђинђића, тај посао мора бити завршен и тај посао још чека да буде завршен. Сви који су имали заблуду да се то може одгодити, сишли су са власти и биће заборављени у историји.
7.
Србија своју сувереност не може ни доказивати ни успостављати тако што тврди да је има тамо где је у реалности нема. Успостављање најбољих односа са Косовом, као и са свим осталим земљама у региону, једини је начин да Србија успостави и задржи прави и позитивни значај који има за регион и Европу.
8.
Задовољавајући, а то значи велики, привредни раст Србије није могућ без одустајања од схватања државне администрације и јавних предузећа као вештачког и нерентабилног начина смањивања незапослености, посебно међу члановима владајућих странака. Економско и свако друго заостајање неће бити умањено политиком која сматра пожељнима само инвеститиције са застарелом технологијом, потребом за неквалификованом и јефтином радном снагом и жељом да се послује уз помоћ државних субвенција.
9.
Пут којим Србија треба да иде у будућности мора се одредити у отвореном и позитивном дијалогу унутар политике и целог друштва. Расправа која се сада одвија је нецивилизована популистичка свађа која се не односи на квалитет целокупног система, већ на количину и квалитет власти коју има неколицина људи на врху тог система, а посебно први међу неколицином. Таква расправа неће решити проблеме које Србија има, како год да се расправа завршила, напротив, само ће нова неколицина нефункционалних заменити своје претходнике.
10.
Либерално-демократска партија је сваки дан свог дванаестогодишњег постојања провела као опозиција свакој републичкој власти и нико нема право да доводи у питање њену опозициону улогу и у садашњим временима. То право посебно немају они који су од оснивања ЛДП-а били власт, део власти, или заузимали важне државне функције.
11.
ЛДП ће наредни период посветити реформи унутар своје организације, унутарпартијском дискусијом о својим идеолошким постулатима и појачаним прихватом у своје редове свих оних који желе да наставе борбу коју ЛДП одувек води: против сваке врсте заосталости, против сваког облика гушења људских слобода и против сваке појаве шовинизма. Ова дискусија ће обухватити и оцењивање мог досадашњег рада као председника странке.
12.
ЛДП позива све људе либералних уверења, све оне који уважавају и поштују људска и мањинска права, све противнике колективизма, шовинизма и популизма да се придруже борби наше партије за бољу Србију. На тај начин ће се коначно доказати да су највеће патриоте сви они који су у претходних 30 година проглашавани највећим издајницима.
