Мени је логично да причам са Вучићем, као што причам и са ДС и са сваким за ког мислим да би могао да буде део решења ситуације у којој се земља налази. Мислим да ће проблеми који су пред нама данас изгледати наивно у односу на оно какви ће бити за две године, као што нам данас наивно изгледа ситуација из 2012. или 2008.

Бојим се да ће се криза толико продубити да ће се додатно сузити простор за било какву рационалну политику и да ће постојати плодно тле искључиво за бујање леве и десне демагогије, локалне варијанте Сиризе или Талибана. У том контексту ме интересује колики је простор за сарадњу са Вучићем, и са другим странкама опозиције, јер се бојим да данас имамо последњу какву-такву шансу да погурамо Србију на праву страну, каже за Данас Чедомир Јовановић, председник Либерално демократске партије, коментаришући недавни сусрет са премијером Србије.

Тај ваш сусрет са премијером доведен је у везу са најављеном реконструкцијом владе?

– Мој став о томе се није променио од претходних избора. И тад сам говорио да би било боље да у тој влади уместо СПС буде ЛДП, односно неки људи којима је ЛДП отворио простор да уђу у политику. Видео сам их у економским министарствима и пословима око европских интеграција и правосуђа. И даље мислим да би та влада, иако далеко од тог да би била идеална, била боља од ове коју имамо.

Видите ли себе у тој реконструисаној влади или, да цитирам таблоиде, да ли се то нудите премијеру?

– Ја у тој влади не бих значио ништа ако мој улазак у њу не би пратио не само улазак много нових другачијих људи, него и потпуна промена атмосфере у влади и друштву, јасни циљеви и начини да се они остварују. А таблоиди имају сасвим довољно простора у Србији, Србија више не постоји ван таблоида, па би можда било у реду да их оставимо ван овог интервјуа. Да нам је тај улазак у власт био толико битан, имали смо много лакше начине да га остваримо. И на овим изборима смо могли да уђемо у коалицију са Тадићем, да статирамо у кампањи као што је он статирао, да узмемо својих десетак посланика и да се ушуњамо у Владу на кварно, иза леђа Србији и својим бирачима. Нисмо хтели. Рекли смо шта хоћемо, нисмо за то добили подршку, олупали смо се, али никог нисмо фолирали.

Није отворено ниједно поглавље у преговорима са ЕУ, а ви тврдите да се Вучић суочио са зидом који је подигла Европа?

– За тај зид крива је криза. Док је Европи било добро, у њу се улазило брзо и лако. Сад кад ситуација није таква, диже се зид између богатијег и сиромашнијег дела Европе, у страху да ћемо ми сиромашни бити терет богатијима. Што је глупо, бићемо још већи терет ако додатно осиромашимо, али ко ће то да објасни западним политичарима који треба да добијају гласове и ксенофобних и угрожених, којих је све више. А мене понекад више плаши недостатак реакције на оштре полемике него саме полемике. Тај недостатак трагично говори колико смо ми битни, уопште.

Запад нам замера неслободу медија, а заштитник грађана у први план истиче да ВБА прислушкује политичара и синдикате, враћамо ли се у 90-е?

– Свака криза личи на другу и свака је другачија. Бојим се да ће 90-е у односу на време пред нама изгледати као дечија поезија. Прислушкивање је постало доста јефтин хоби, нико више нема монопол на то. Имам утисак да прислушкује свако сваког… Што се медија тиче, морам да кажем да је оваква атмосфера у медијима направљена у доба власти ДС, која је прва увезала контролу маркетиншког новца и контролу медија, а садашња власт је само ушла у један разрађен систем и користи га за нијансу бруталније.

Сумњате ли да и вас неко прислушкује?

– Сумњам да ме они који би да прислушкују, па који год да су – не прислушкују. Такође сумњам да је уопште могуће додатно дестабилизовати ову земљу, нисам сигуран да би ико здраве памети то покушао. А највише сумњам да је паметно умешати у једну исту посуду прекорачивање овлашћења жандармерије, питања процедуралне исправности додељивања обезбеђења члановима премијерове породице, транспарентност рада безбедносних служби и исправност рада омдусмана. Такве мешавине материјала обично експлодирају пред извођачем радова.

Више пута сте покушали да окупите опозицију, али безуспешно, демократе су вам узвраћале питањем – ко је тројански коњ Вучића?

– Па добро, тако бисмо могли да се гађамо до прекосутра. Не пада ми на памет да кад они мени поруче да сам тројански коњ, ја њима одговорим да су рецимо само коњи. Верујем да ипак постоји неки дубљи проблем од тога. Мислим да странке у промењеним околностима покушавају да нађу некакав политички профил који ће им гарантовати преживљавање. Тако ДС, нама најближа, то место тражи као неуверљива гвоздена песница отпора Вучићу, иако јој уопште није сметало да изабере Ђиласа за председника управо на обећању да је направио договор са Вучићем, који им гарантује останак на власти. Кад су испали глупи у друштву, променили су председника и осим тврдог става према Вучићу, свој профил сада траже на траговима успеха Сиризе, што можда јесте неки занимљив маркетиншки приступ, али је политички гледано вероватно једина лудост која је ових година недостајала на нашој политичкој сцени.

(Данас.рс – Мирјана Р. Миленковић)

Ознаке: влада Србије, ЛДП, политичке странке, СНС, СПС, Чедомир Јовановић