Примена новог Система уласка/изласка (ЕЕС) у Европској унији изазива значајне гужве на граничним прелазима, посебно за путнике из Србије.
Према извештајима, на прелазима попут Батроваца према Хрватској и Хоргоша према Мађарској, аутобуси у шпицу могу чекати и до 10 сати, док су лични аутомобили у нешто бољој ситуацији са чекањем од 1,5 до два сата. Овај систем, који је започео примену 12. октобра 2025. године, намењен је појачаној контроли граница и боравка унутар ЕУ за држављане 59 земаља ван Уније, укључујући Србију.
Процес регистрације подразумева скенирање пасоша, узимање четири отиска прстију и фотографисање лица приликом уласка у ЕУ. Приликом изласка, врши се верификација скенирањем пасоша и поновним фотографисањем или отиском прста. Деца млађа од 12 година су изузета из овог процеса.
Цела процедура би требало да траје око 30 секунди по путнику, али у пракси долази до кашњења због техничких проблема, падова система или грешака у узимању отисака и фотографија. Посебно су погођене организоване групе туриста, где се гужве појачавају на ионако прометним прелазима.
Александар Сеничић из Удружења туристичких агенција Србије (YУТА) истиче да су тренутно највећи проблеми на Батровцима и Хоргошу, где се ЕЕС примењује 4 до 6 сати ујутру и поподне. Од Нове године, ово ће се проширити на по 8 сати, покривајући већи део дана.
У Мађарској су у почетку граничари погрешно примењивали систем, вршећи пуну регистрацију и приликом изласка, што је додатно стварало хаос. На прелазима према Бугарској (Градина – Калотина) и Румунији (Калуђерово – Најдаш), примена је ограничена на 2 до 4 сата дневно, а граничари је обустављају ако се створе колоне, нарочито викендима.
Путници који путују личним возилима суочавају се са додатним изазовима ако прелазе више граница, попут пута кроз Босну и Херцеговину ка Хрватској. У таквим случајевима, цела породица мора излазити из аутомобила за верификацију на сваком прелазу, чак и ноћу, што продужава путовање. Једна путница која је недавно путовала у Хрватску описала је чекање од око два сата на Батровцима, са минималним додатним временом за процедуру, али са поновљеним изласцима из возила на мањим прелазима.
Посебни проблеми јављају се код особа са инвалидитетом, које имају тешкоћа да се позиционирају за фотографисање или оставе отиске прстију због деформитета зглобова. Тренутно нема стандардних решења за ове случајеве, па се они решавају ад хоц. Такође, могуће је да путник уђе у ЕУ ван периода примене ЕЕС-а, али изађе током њега, па се регистрација врши приликом изласка – ово је мера ЕУ да смањи гужве и убрза процес.
На аеродромима ситуација је боља захваљујући саморегистрационим машинама, где процедура траје око 20 секунди. Међутим, ЕЕС се не примењује током целог дана, а на неким великим аеродромима попут Барселоне или Франкфурта још увек није у пуној употреби, иако су уређаји инсталирани.
Европска комисија уводи преносне уређаје за регистрацију пре пасошке контроле, припремајући се за већи прилив туриста, укључујући Американце, током божићних и новогодишњих празника.
Сеничић очекује највећи талас гужви у летњој сезони, посебно ка Грчкој, где је ЕЕС званично уведен на прелазу Евзони, али се незванично не примењује. Он планира разговоре са грчким властима о увођењу посебних трака за већ регистроване путнике, што би олакшало саобраћај. Сличне захтеве упутио је и мађарским властима, али без успеха.
Пун обим ЕЕС система очекује се до 10. априла 2026. године, а до тада се саветује путницима да планирају путовања ван шпица и користе алтернативне руте како би избегли дужа чекања. Ова мера би требало да побољша безбедност граница, али тренутно доноси изазове за туризам и свакодневна путовања.







