Прочитај ми чланакИзјава Владимира Зеленског о жељи да заврши оружани сукоб с Русијом до јесени ове године, у оквиру свог „плана победе“, изазива мноштво реакција, посебно на Западу и међу аналитичарима.
Зеленски се нада да ће савезници Украјине извршити притисак на Русију како би се постигао мир под условима прихватљивим за Кијев. Ипак, овај оптимизам не дели свако, а многи се питају колико је реално да Украјина поставља услове у ситуацији у којој не бележи значајне војне успехе.
На пример, бивши шеф војне обавештајне службе Чешке Републике, генерал Андор Шандор, у интервјуу за чешки Радио Универсум, осврће се критички на овакве изјаве Зеленског.
Он сматра да је апсурдно да поражена страна, као што је Украјина, може диктирати услове примирја или мира. Према генералу, Русија је та која води војну операцију с јасним циљевима, а како он види ситуацију, украјинске шансе за успех су минималне, посебно због недовољне помоћи Запада.
Став генерала Шандора: Ко губи, не диктира услове
Генерал Шандор наглашава једноставну, али сурову реалност рата: победници диктирају услове. Према његовим речима, Русија ће бити та која ће диктирати услове мира, а први од тих услова биће неутралност Украјине и њено одустајање од придруживања НАТО-у.
Он додаје да ће тек након што Украјина пристане на ове кључне захтеве, Русија бити спремна да разговара о другим питањима.
Генералу је нејасно због чега Запад и даље гура наратив да Украјина може победити у овом сукобу, с обзиром на стање на терену. Према његовим речима, многи политичари на Западу схватају колико је ситуација лоша, али не могу признати своје грешке пред бирачима, јер су уложили много политичког капитала у подршку Украјини.
Украјина и НАТО: Извор ескалације сукоба
Генерал Шандор такође истиче да сталне изјаве западних политичара о могућем чланству Украјине у НАТО-у додатно провоцирају Русију. Он сматра да сваки пут када амерички државни секретар Ентони Блинкен или други западни лидери говоре о овој теми, они подстичу Русију да још оштрије реагује на бојном пољу.
Исто тако, он указује на чињеницу да многе земље чланице НАТО-а не желе Украјину у свом савезу, без обзира на обећања дата Зеленском. Ова чињеница, према генералу, додатно компликује ситуацију, јер је јасно да Кијев не може остварити своје амбиције ни са подршком Запада.
Запад и будућност Украјине: Проблем обнове
Један од кључних елемената који Шандор издваја у својој анализи јесте будућност Украјине након завршетка сукоба. Он наглашава да Запад мора бити свестан чињенице да разрушена Украјина неће бити извор позитивних ствари за будући развој Европе.
Обнова земље ће бити огроман терет за Европску унију, јер ће Европа морати да сноси већину трошкова за поновно успостављање инфраструктуре и привреде Украјине.
Међутим, Шандор истиче да Украјина није ни приближно толико важна за Европу као за Русију, због историјских, културних и политичких веза које повезују две земље. Он подсећа да је украјинска територија од кључног значаја за руску државу, јер је на тим просторима започела руска државност.
Геополитички значај територија са руском већином
У даљем току интервјуа, Шандор говори о судбини територија на којима живи руско становништво, као што су Донбас и други источни делови Украјине. Он сматра да би Зеленски, као државник, требало да размисли о препуштању тих територија Русији, јер су те области историјски биле насељене Русима, који природно теже повратку под окриље Руске Федерације.
Према генералу, сваки покушај Кијева да задржи те територије водио би у етничке сукобе или чак етничко чишћење, јер би украјинске власти морале да уклоне руско становништво из тих области. Он верује да би то било тешко извести у пракси, иако примећује да би на Украјини можда било спремних да покушају такву политику.
С обзиром на ове реалности, Шандор закључује да ће сукоб бити завршен само потпуним поразом једне стране, а како он предвиђа, та страна биће Украјина.
Руска позиција и будућност сукоба
Шандоров став у овом интервјуу је јасна критика тренутне политике Запада према Украјини. Он верује да Запад мора признати да је Русија та која има превласт у овом сукобу и да је политика ескалације бесмислена.
Уместо тога, Шандор позива на реалистичнији приступ који би могао донети стабилност у региону, чак и по цену територијалних губитака Украјине.
Његова процена је да Русија неће одустати од својих захтева за неутралност Украјине и заштиту руског становништва на истоку земље. Сукоб, према његовом мишљењу, може бити завршен само када Запад и Кијев прихвате реалност на терену и признају да ће Русија диктирати услове за мир.
Шандорова анализа пружа дубљи увид у сложеност украјинског сукоба и разне геополитичке динамике које утичу на његов ток и потенцијални исход.
