Прочитај ми чланак

Четврта година постојања и рада „Историјског пројекта Србреница“

0

Шта водећи светски интелектуалци кажу о вишегодишњем раду „Историјског пројекта Србреница“.

„Историјски пројекат Сребренице“ ускоро обележава четврту годишњицу рада на прикупљању и обради докумената у вези са догађајима у Сребреници у јулу 1995. године.

У пропагандној верзији тих догађаја, Република Српска и Србија, као и српски народ у целини, терете се тешком хипотеком одговорности за масовни злочин погубљења ратних заробљеника, што је у политички исконструисаним пресудама Хашког трибунала представљено као – геноцид.

Пројекат је себи ставио у задатак да научно и професионално одговорно истражи околности тих догађаја и да српској и страној јавности понуди одговор на питање: шта се стварно догодило у Сребреници?

Од самог почетка, схватили смо да је прави одговор могућ једино у оквиру контекстуалног и мултидисциплинарног проучавања теме. Зато смо окупили тим правника, историчара, форенсичара, и особа других релевантних профила и разних националности. Настојимо  да се сарадњом и координираним напорима приближимо заједничком циљу – истини о Сребреници.

У многобројним издањима Пројекта, на српском и енглеском  приказани су досадашњи резултати нашег заједничког рада.  Они се могу видети на нашој интернет презентацији, www.srebrenica-project.com  као и у књижарама широм Србије и Републике Српске.

Истовремено, имали смо драгоцену подршку Владе и установа Републике Српске, на чему смо неизмерно захвални.

Желимо да српској јавности представимо оцене о нашем раду угледних сарадника из иностранства, као и утицајних појединаца и истраживача којима су наши резултати били од користи. Изостављамо текст на изворном језију, остављамо превод на српски:

Историјски пројекат Сребреница је убризгао нови живот у расправу о Сребреници. Пропаганда естаблишмента почела је да у све већој мери доминира тим питањем. Својим изворним студијама, конференцијама и оспоравањем званичних „истина“ Пројекат је подстакао свежу дебату и приближио нас је истини.

проф. Едвард Херман (Edward Herman),
приређивач студије Srebrenica Massacre: Evidence, Context, Politics; координатор “Srebrenica Study Group” (САД)
Пажљиво пратим делатност Историјског пројекта Сребреница и имам само похвале за ваше напоре да дођете до истине о томе шта се стварно догодило у Сребреници након након што су снаге босанских Срба заузеле град. На срећу, ваш Пројекат није здраво за готово усвојио тврдње босанских Муслимана и Хашког Трибунала. Вашим досадашњим радом, а за надати је се да ће се наставити, успешно је доказано да је Трибунал починио неправду најозбиљније природе.
 
Свако ко објективно оцењује ваше закључке и коментаре о догађајима који су се одиграли пре, за време и после пада Сребренице мора да прихвати да – мада погубљења по кратком поступку  можда јесте било – ипак није било брижљиво планираног и организованог убијања хиљада мушкараца и дечака.
 
Такође бих додао да читалац може само бити импресиониран објективношћу и професионализмом вашег значајног Пројекта. Да би међу народима бивше Југославије опет било мира и добре воље, мора се истражити истина о том трагичном периоду, а лажни митови и оптужбе – који учеснике у сукобу и њихове стране подстрекаче, који сносе велики део кривице за насиље и крвопролиће, мотивишу и даље – морају бити одбачени.
Џејмс Бисет (James Bissett),
амбасадор Канаде у Југославији [1990 -1992] (Канада)

Што се тиче такозваног „геноцида“ у Сребреници, депримирајуће је да наши медији не обраћају пажњу на озбиљне студије које потврђују истину. Већ дуго времена лицитира се митом о 8.000 стрељаних Муслимана.

 
Не само да сам приредио књигу где међународне личности високог ранга исмејавају ту измишљену цифру, већ је у Холандији управо објављен практично дефинитиван рад на ову тему:
 
„Деконструкција једног виртуелног геноцида: увод у Сребреницу за људе који мисле својом главом“. Овде су изложени резултати темељних проучавања која су обавили једна група међународних научника и универзитетских предавача.
 
Њихови закључци у односу на мит о Сребреници у прилозима су документовани непобитним доказима као што су имена жртава, број стрељаних, резултати ексхумације посмртних остатака, војним и цивилним извештајима, аутопсијским налазима, приказима губитака обе стране, списковима српских села која су спалиле и опљачкале муслиманске трупе из Сребренице под командом Насера Орића, и томе слично.
Луи Далмас (Louis Dalmas),
уредник Balkan-Info  (Француска)

Није лако супроставити се шпекулацијама и клеветама. То се не  постиже без објављивања аутентичних докумената који се односе на догађаје у Сребреници, и без предочавања широкој међународној јавности истине о предисторији, узроцима, суштини и последицама трагедије у јулу 1995. године …

 
Анализа коју аутори нуде могла би се условно поделити на два уско повезана дела. Први део састоји се из критичког преиспитивања извора и закључака Хашког трибунала који се односе на форензичке и друге доказе.
 
Као што се у монографији оправдано примећује, «тај доказни материјал је једини corpus delicti злочина у Сребреници и једини аргуменат за тврдњу да је у јулу 1995. године српска страна извршила геноцид тако што је погубила ‘8.000 муслиманских мушкараца и дечака’. То су уједно и докази који служе као основа за правни закључак да то дело представља геноцид».

Истраживање које је обавио доктор Љубиша Симић, а то обухвата и ДНК испитивања, тврдње такве врсте аргументовано побија као неутемељене  зато што су без реалне научне и правне основе. Други, и још значајнији део монографије односи се на фундаментално истраживање које је обавио доктор Стефан Каргановић, а које је посвећено питању губитака војне колоне 28 дивизије муслиманске армије.

 
У ноћи 11. на 12. јули 1995. године, она се под борбом повлачила из Сребренице у правцу Тузле и у свом је саставу имала и одређени број цивила. Жестоке борбе те колоне са јединицама босанских Срба проузроковале су бројне жртве које су се касније претвориле у основу за верзију о хиљадама „жртава Сребренице.“ «Као последица тих борбених дејстава, а такође и међусобних обрачуна, колона, за коју се цени да је на почетку бројала око 12.000 до 15.000 људи, претрпела је знатне губитке» – потврђују аутори истраживања.  

Као што су рекли Љубиша Симић и Стефан Каргановић, поступак Хашког трибунала је био да прикупљене чињенице сабије у „прокрустов кревет“ своје верзије о геноциду над Муслиманима у Сребреници. Истраживање „Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида“ решава супротни задатак – објективно протумачити све аспекте трагедије. И оно тај задатак решава успешно – на највишем научном и правном нивоу.

Петар Ахмедович Искендеров,
старији научни сарадник Института славистике Руске Академије Наука, магистар историјских наука, међународни коментатор листа «Времја новостјеј» и радио-станице «Глас Русије».  (Руска Федерација)

Сматрам да Историјски пројекат Сребреница прикупља значајне истраживачке податке и да он игра кључну улогу у повезивању и сарадњи разних научника који се баве овим питањем.


Тешко је проценити наш политички учинак. Сребренички лоби који заступа тезу о геноциду не занима расправа. Они само желе да ућуткају свакога ко не следи њихову линију. Чињеница да покушавају да нас ућуткају показује да у нама виде претњу.
Ми морамо наставити са нашим радом. Морамо да говоримо истину без обзира на последице.
Енди Вилкоксон (Andy Wilcoxson),
аутор Joint Criminal Enterprise: Everything you were told about Slobodan Milosevic and the Serbs was wrong; блогер и истраживач Сребренице и рада Хашког трибунала [
http://www.slobodan-milosevic.org/ ] (САД)

Лично сматрам да су резултати Историјског пројекта Сребреница одлични. Било је неопходно супротставити се драматичним дезинформацијама у односу на Србе у Босни, а Историјски пројекат Сребреница то храбро чини.

 
Истовремено, суочава се са зидом предрасуда који је тешко пробити.Овај зид такође подупиру догме које изричу Европски Парламент и Трибунал у Хагу. Заиста незнам колико ћете моћи да утичете на свет међународне јавности да би се то стање променило. Али ви не смете одустати. Ваше противљење је инвентивно и објективно.
 
Ви би сада дефинитивно победили у дебати која би се водила на равноправној основи, али затворени ум и застрашивачки став босанских Муслимана никада неће пристати на отворену расправу такве врсте.

Сматрам да за сада морате наставити и чекати погодан тренутак и прилику за снажну акцију на међународном плану.

Џин Тоши Марацани Висконти (Jean Toschi Marazzani Visconti),
аналитичарка за Limes, геополитички часопис који издају La Repubblica и l’Espresso Group.  (Италија)

„Историјски пројекат Сребреница“ једна је од ретких невладиних организација које заправо раде слободно и независно. Тема Сребренице је све само не једноставна. У јавности и објављеним мишљењима име овог града је везано за масовна убиства, суровост и бруталност. Свако ко изражава сумњу у званичну верзију разбија табу.

„Историјски пројекат Сребреница“ редовно показује да трагање за историјском истином вреднује  више од преовлађујућих друштвено-политичких ставова и забрана. Лекари, историчари, правници, криминолози и новинари успели су да преко „Историјског пројекта Сребреница“ створе платформу где је озбиљно истраживање битније од правила политичке коректности.

Мануел Оксенрајтер (Manuel Ochsenreiter),
уредник часписа Zuerst! (Берлин, Немачка)

Ваш „Биланс“ (поглавље XIV. „Деконструкције једног виртуелног геноцида“) као што се могло очекивати, апсолутно је савршен и беспрекоран. Желим да га пошаљем свима у право време.


Ја сам одувек говорила као неко ко нема начина да сазна тачно шта се договодило, нити тврди да има сазнања такве врсте. Не оспоравам да то јесте важно, али то превазилази моје моћи. Зато сам своју анализу ограничила на политички значај и реч „политички“ треба унети у ваш приказ мојих ставова.

У сваком случају, објашњење „коришћења“ Сребренице које ви нудите боље је од мога. Заправо, појам „беговске контрареволуције“ је нешто што сам имала на уму, али нисам успела да пронађем израз. То сеже у суштину ствари.

Овде се уочава једна паралела: у Босни, Запад је на власт вратио бегове, а на  Косову је наметнуо гангстере.

Када би постојао озбиљан суд, Maître Каргановић одржао би победу без великог напора.
Дајана Џонстон (Diana Johnstone),
политички аналитичар и аутор Fools’ Crusade: Yugoslavia, Nato, and Western Delusions  (Француска)

Малобројни смо у поређењу са бучним противницима у облику влада, установа и вештачких творевина што користе трагична збивања у Сребреници и који су изазвали југословенске ратове, све са циљем да остваре разне амбиције и планове по цену неизрециве патње на том подручју. Како громко одзвања скромно „не“ Историјског пројекта, ослањајући се на поприлично знање, искуство и здрав разум.

Чињенице које Историјски пројекат Сребреница излаже преко Вилкоксона, Памфрија, госпође Џонстон, Чивикова и других, цепају Сребренички лоби на резанце. Моје поштовање према Пројекту и његовој трајној вредности је очигледно.

Питер Брок (Peter Brock),
аутор Media Cleansing, Dirty Reporting: Journalism and Tragedy in Yugoslavia (САД)

Историјски пројекат Сребреница чини допринос који је изванредан. У време када се ратови изазивају на основу сумњивих тврдњи о оружју  масовног уништења и наводним масовним зверствима, од суштинског је значаја постојање установа као што је Историјски пројекат Сребреница, које су посвећене задатку утврђивања истине. НАТО интервенције у Босни и на Косову створиле су образац за нападе који су уследили на Афганистан, Ирак и Либију.

 
Више од било чега другог, званично освештани наратив о Сребреници послужио је као коначни аргуменат на располагању лобистима за такозване хуманитарне интервенције. Ако ћемо икада савладати овакав приступ сложеним проблемима, који се своди на „бомбардуј сада, постављај питања касније“, ми морамо обезбедити да што већа количина информација продре у јавни домен. У односу на тај задатак, Историјски пројекат Сребреница постигао је сјајне резултате.
Џорџ Самуели (George Szamuely), колумниста дневника New York Post и аутор критичког прегледа западне интервенције у Југославији која ускоро излази из штампе,   Bombs for Peace  (САД)

Сребреница сваке године добија видно место у медијима преко церемонија и погреба који подстичу на расправу. Учешће у овим расправама предпоставља да располажемо аргументима који се темеље на чињеницама. То је једини начин да уврежене митове и пропаганду доведемо у питање. Управо ту се налази вредност вашег Пројекта.

Већина мојих читалаца је из Северне Америке и ја тамо примећујем извесну промену у размишљању везано за догађаје током ратова на Балкану. Према томе, ваш Пројекат јесте делотворан а истовремено бих рекао да шири контекст постаје све пријемчивији у односу на  ваш рад.

Ваш Пројекат је важан зато што осветљава недавну прошлост. Слични пројекти би били корисни за проучавање догађаја у Крајини, на Косову и у Источној Хрватској…

Желим све најбоље вашем Пројекту, а ја настављам да користим ваше аргументе и чињенице пред разним форумима.

Ари Русила (Ari Rusila),
блогер и аналитичар (
Ari Rusila’s BalkanBlog, http://arirusila.wordpress.com) (Финска)

„Srebrenica Historical Project“ представља јединствен напор не само у погледу те специфичне теме, него и далеко шире. Срби, а нарочито напори Срба из расејања, да се помогне „српском имиџу у свету“, веома добро су ми познати, пошто преко тридесет година живим на Западу.

 
Словом, „Историјски пројекат Сребреница“ представља један од ретких професионалних, добро урађених и успешних радова, са којим су се Срби представили међународној заједници. Сваки Србин, који је имало упознат са питањима „PR“, може да буде поносан, да постоји тако нешто као што је „Srebrenica Historical Project“. А то и није тако безначајна ствар.“
Никола Живковић,
историчар и новинар (Берлин, Немачка)

Браво на вашој интернет презентацији коју већ извесно време пратим! Нажалост, мој енглески је ограничен. Међутим, сајт је довољно интересантан да бих уложио више напора на том плану! У сваком случају вашу презентацију ћу консултовати пре него што објавим моју књигу.

Фабрис Гарнирон (Fabrice Garniron),
политички аналитичар, аутор студије  Quand Le Monde racontait la Yougoslavie. (Француска)

НВО „Историјски пројекат Сребереница“ ради оно што такозвани југословенски трибунал за ратне злочине у Хагу (ИЦТИ) од свог оснивања 1993 до данас одбија да учини: свеобухватну и објективну потрагу за истином о Сребреници 1992-1995.  Публикације Пројекта извештавају о цифрама, чињеницама и околностима које МКТБЈ прећуткује или не жели да зна, јер доводе у питање како његове сведоке и пресуде, тако и његову квалификацију „геноцида“ за ту трагедију. Захваљујући Историјском пројекту Сребреница данас знамо више о природи и димензијама драматичних догађаја на подручју Сребренице, а то сазнање је неповратно.

 
 
(Двери)