Прочитај ми чланак

ЦИА ОБЈАВИЛА ДРАГОЦЕНИ ДОКУМЕНТ о Титовој смрти

0

Ових дана амерички обавештајци су на друштвеној мрежи објавили документ који од 1980. године чувају у свом музеју

Ових дана на Твитеру америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), појавила се необична објава, пише Express.hr

Уз текст „Музејски артефакт недеље- обавештење ФБИС-а (Фореигн Броадцаст Информатион Сервице – ЦИА-ина интерна информативна служба), којом се објављује смрт председника Југославије Јосипа Броза Тита.“

Ствар је у томе што се изнад вести о Титовој смрти, као извор наводе Радио Букурешт, од којег су наводно преузели вест 4. маја 1980. у 19:00 сати по локалном времену. То је доказ да греше и највећи јер ову су вест једино могли преузети од Радио Београда, али је неко од оперативаца побркао два главна града две суседне државе.

У даљем тексту пише исто оно што су први чули грађани бивше државе и што је 4. маја 1980. први прочитао у телевизијском преносу Мирослав Лилић, тадашњи водитељ централног Дневника Телевизије Загреб.

„Централни комитет Комунистичке партије Југославије и Председништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јављају радничкој класи, свим грађанима, народима и народностима Социјалистичке Федеративне Републике Југославије да је умро друг Јосип Броз Тито, председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и КПЈ.“ Иначе, америчке тајне службе су наводно биле уверене да Тито није био ‘прави’ Тито, а ту причу им је испричао Маријан Џон Маркул у њиховом лосанђелеском студиу.

Маркул је тврдио да човјек који се тада представљао као маршал Јосип Броз Тито заправо није прави Тито. То је руски агент који је преузео Титов идентитет након што је прави Јосип Броз нестао у Русији 1937. године, стоји у ФБИ-јевој белешци с почетка маја 1955. године. Маријан Маркул рођен је у Ливну 1909. године, у САД се доселио 1936., а држављанство је добио након што је две године служио у америчкој војсци.

Маркул је тврдио да је крајем двадесетих година прошлог века разговарао са правим Титом у Југославији, а недуго након „нестанка“ опет су се срели, али овог пута у Паризу. Други састанак с Титом 1953. године Маркул је имао у Загребу. Овог пута Маријана и његову супругу Ингрид, „маршал је готово у потпуности игнорисао“. Осим тога, Маркул је ФБИ-евцима испричао да је ‘прави’ Тито остао без кажипрста и средњег прста, те да је био благ и имао туберкулозу-Маркула је највише зачудило како је Тито знао да свира клавир јер је био уверен да онај први Тито то није имао где да научи.

У сваком случају, смрт Јосипа Броза Тита одјекнула је у целом свету, а колики је утицај имао, најбоље говори његова сахрана на коју су стигли сви највећи светски државници, од руског председника Леонида Брежњева, до индијске премијерке Индире Ганди, енглеске Маргарет Тачер, затим италијанског председника Сандра Пертинија, немачког канцелара Ханс Дитрих Геншера, па до свих председника земаља несврстаног покрета, укупно више од 300 државника и делегација, те десетак краљева и чланова краљевских породица.

Титове смрти присетила се његова унука, позоришна редитељка Саша Броз.

“Већ то последње лето често се жалио да се не осећа баш добро, а и био је некако тиши него пре“, испричала је једном приликом. “Није га ћинило веселим путовање на Кубу јер је сматрао да ће му то бити врло напорно… Он је изразито забранио моје посете у болници. Родитељи су ми то после објаснили да је једноставно желио да га памтим онаквог какав је био…”, испричала је. “Памтим само да сам га молила да ми са Кубе донесе лутку малог црнца и како сам му детаљно објашњавала како желим да лутка изгледа и како би требало да буде обучена.“

У тренутку Титове смрти Саша је била код куће са мајком и братом.

„Неколико сати пре него што је деда умро, по мог тату Мишу је дошло службено возило којим је отишао у КБ Љубљану. Када је неколико сати касније зазвонио телефон, мама се јавила и одмах почела да плаче. Брат и ја смо знали зашто.“ На питање како се њен отац носио са тугом, Саша каже: “Тата је био силно жалостан, али се достојанствено носио са боли, као уосталом и читава породица.”

Последње месеце живота провео је у болници у Љубљани. Његов лични батлер, а данас кувар , Словенац Јожа Осели.

„Ми смо се бринули о исхрани за председника и фдокторски конзилијум Моја супруга Метка се бринула за његову исхрану. Имате и данас записано колико је кашика појео за сваки оброк, јер се све мерило у калоријама. Кад није више ишла нормална храна, добили смо ту храну из НАСА-е из Америке, конзерве за астронауте, а онда се, на крају, прешло на инфузију.“

107 коментара “ЦИА ОБЈАВИЛА ДРАГОЦЕНИ ДОКУМЕНТ о Титовој смрти

  1. Mika Mikic каже:

    Лепо што нам Б52 новинари обнављају успомене на најдражег сина наших народа и народности. Екипа Тони Блер страних саветника наше врле Владе и њених медијских сателита опет је ископала нешто из своје покварене маште да би ми Срби млатили празну сламу по форумима.
    Ј.. о их све Тони Блер.

  2. pera50 каже:

    Hrana od NASE ga dotukla, kao da nije po Balkanu bilo dobre hrane za takvog pacijenta, ne žalim ga ali koliko su samo bili poslušnici iz njegovog okruženja.

  3. издајник над сви издајници каже:

    можда је бијо већи устаћа од мене ал неје био већи агет на ЦИУ

    1. Слободан српски херој каже:

      ти никад ниси написао Живела Русија и Путин.
      ти никад ниси написао Живела Република Српска.
      ти никад ниси написао Ратко Младић је српски херој.
      ти никад ниси написао НЕ желимо Србију у ЕУ и НАТО.
      ти никад ниси критиковао САД и НАТО.
      ти никад ниси критиковао усташе, муслимане и шиптаре.

      то довољно говори да си ти БОТ и плаћен си да само критикујеш Слободана Милошевића. Све и свашта измишљаваш али ти истину не можеш да сакријеш. Србија је окупирана 5.октобра 2000.год. од стране Вашингтона, Брисела и Лондона..
      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

    2. издајник над сви издајници каже:

      ма не плусај се сам на себе битаго.
      ја НИКАД несам написо живела русија јер сам радио у АМЕРИКУ не у русију
      ја НИКАД несам написо живо ратко младић јер сам га издо и ударио му сакције на дрину
      ја НИКАД несам критиково САД и НАТО јер сам их пустио да уђу на косово.
      ја НИКАД несам критиково усташе и муслимане јер сам им дао дрђаве
      ја сам КРАЉ на сви издаице у историју

    3. Слободан српски херој каже:

      Слободан Милошевић није ништа издао. Слоба је дао свој живот за Србију и србе.
      Не нападају Србију због Милошевића већ Милошевића због Србије.

      Вечна слава СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ.

    4. издајник над сви издајници каже:

      дао свој живот на ноћни провод у моску ди троши паре што је накро и поиздаво са нови иредентитет на ЦИУ

    5. Слободан српски херој каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ.

    6. Слободан српски херој каже:

      „Шта је то 5. октобар донео Србији и српском народу?
      Односно шта је то заправо био 5. октобар?“
      То је дан државног удара и насилне узурпације власти.
      То је дан када је, користећи се претходно оружаном силом и методама хибридног рата западни џелат довршио прву етапу свог специјалног рата против Србије и спровео прву обојену револуцију у нашој земљи.
      То је дан када су на крилима народног незадовољства западне обавештајне службе спровеле обавештајно-субверзивни пуч са циљем довођења на власт послушничке прозападне елите чији једини циљ је био што брже остварити потпуну постмодерну окупацију Србије, без пушака и тенкова..
      То је дан који је означио почетак процеса свеопште деградације политичког, економског и безбедносног система Србије и распродаје најважнијих стратешких привредних ресурса.
      То је дан када је Србија предата на милост и немилост једном глобалистичком и неолибералном економском концепту, концепту пљачкашког и предаторског капитализма. Концепту који је урнисао њену домаћу привредну и пољопривредну производњу, разорио њен банкарски и финансијски систем, а грађане и домаћа предузећа гурнуо у дужничко ропство.
      Директна последица 5. октобра је ужасавајућа чињеница да Србија више нема ни једну једину значајну банку у свом власништву чиме је озбиљно начет њен монетарни суверенитет, а њена економија доведена у потпуну зависност од кредитних аранжмана ММФ-а и Светске банке. Због вазалног односа према западним међународним финансијским центрима који је наступио те 2000. године грађани Србије тону у све већу егзистенцијалну, социјалну и економску кризу.
      Уместо државне стимулације запошљавања, повољних државних кредита и државних субвенција домаћим пољопривредницима и предузећима добили смо на десетине пропалих фабрика, стални пораст стопе незапослености и енормни раст јавног дуга који је одавно премашио законски дозвољену норму од 45% БДП.
      5. октобар је дан када је наговештен даљи продор агресорске НАТО чизме на српско тле. Крајње штетним споразумима о логистичкој и војној сарадњи са НАТО пактом Србија се одрекла великог дела свог безбедносног суверенитета, а трупама овог империјалистичког савеза пружила привилегије које чак ни немачки Вермахт није имао за време колаборационистичке Недићеве владавине.
      То је дан када су западни центри моћи искористили постојећу унутрашњу политичку, економску и социјалну кризу у држави како би артикулисали незадовољство грађана и злоупотребили њихову жељу по стабилизацији политичких прилика и демократизацији земље.
      То је дан када је штеточинска политика евроинтеграција постала потпуна политичка догма, аксиом у спољној политици и кључно идеолошко и политичко опредељење свих наредних владајућих режимских гарнитура.
      То је дан када су најгори политички дилетанти, људи без јасне државотворне визије и свести шта је то озбиљна национална политика засели у све кључне државне институције.
      То је дан када је под плаштом политике што бржег приближавања ЕУ отпочето са деконструкцијом уставног поретка и деградацијом безбедносних и обавештајних структура.
      То је дан који је отворио врата идеологији националног самопорицања и аутодеструкције, вулгаризацији уметности и културе, урушавању и демонтирању традиционалних и духовних вредности на којима су вековима грађени српска национална држава и народни идентитет.
      Након 5. октобра у Србији је извршена масивна културна инвазија са циљем демонтаже традиционалних вредности која је довела до тога да смо новац из државног буџета радије трошили за некакве „Параде поноса„, промоцију анти-породичних вредности и оних културних манифестација које подржавају српску кривицу у претходним ратовима док за промовисање аутентичне домаће културе нисмо имали ни пара ни времена.
      5. октобар је дан који нам је донео деградацију образовног система и систематско угрожавање социјалне, стамбене и породичне перспективе младих људи, младих брачних парова. То је узрочно-последично довело до масовног исељавања квалитетног и образованог кадра и до драстичног пада наталитета. Одлив мозгова након 5. октобра је још већи, а бела куга још јача него у време владавине Слободана Милошевића. Све се радило по плану који је пре много година осмислио бивши шеф америчке ЦИА-е, Ален Далас, који је изјавио да је најбољи рецепт за уништење једне нације уништење њеног највиталнијег дела-омладине. 5. је дан који је отворио врата медијском једноумљу и незапамћеној цензури у штампаним и електронским гласилима.
      То је дан који је наговестио нове српске поразе, дан који је наговестио једну поданичку и анационалну политику, политику угрожавања суверенитета и политику ћутања и неделовања на покушаје територијалног распарчавања Србије.
      То је дан који је наговестио предају Косова и Метохије, постепену федерализацију АП Војводине, дистанцирање од Републике Српске и препуштање српског народа у Црној Гори, Хрватској и Македонији на милост и немилост новокомпонованој, проевропској и ревизионистичкој политичкој врхушки у тим државама.
      То је дан када је за циљ будућег режима уместо јединствене, суверене и домаћинске Србије прокламована подељена, окупирана, грађанска и антисрпска Србија…
      5. октобар није био дан победе „српске слободарске мисли и духа народне непоколебљивости“. 5. октобар је био дан када је анестезиран племенити дух слободе. Јер само народ коме се сломи дух може бити дугорочно поробљен. 5.октобар није био дан рушења диктатуре нити дан победе демократије већ дан губитка слободе и сахране државе. 5.октобар је био дан када смо пали под окупацију!

Коментари су затворени.