Ово су главне тезе из великог истраживачког текста „Вашингтон поста” који се бави „ловом на терористе” и његовом институционализацијом коју је спровела влада Барака Обаме. „Циљане ликвидације”, донедавно државна тајна првог реда, у међувремену су постале тема о којој се отворено говори, а истовремено и једна од најконтроверзнијих мера Обамине политике.

Пракса је додуше установљена одмах после 11. септембра од стране тадашњег председника Џорџа Буша, али је употреба „дронова”, како се популарно зову беспилотни авиони, тек под Обамом постала стратешко опредељење, а не само тактичко средство. У оквиру његовог кабинета, уз садејство обавештајне заједнице и Пентагона, институционализована је и „листа за одстрел”, која се, како износи „Пост” позивајући се на разговоре са великом бројем неименованих функционера, „смањује или проширује, али никад није празна”.

Биланс кампање „дронова”, извиђачких или опремљених ракетама и системима за њихово навођење („пилоти” су при том у једној бази на америчкој територији), јесте око 3.000 убијених терориста и цивила, дакле колико и погинулих у нападу Ал Каиде на Њујорк и Пентагон. Али упркос томе, званична процена гласи да  је „глобални рат против терора” тек „на пола пута”. Потрајаће дакле још дуго – према „широком консензусу” бар још деценију од повлачења америчке војске из Авганистана предвиђеног за крај 2014.

Директор ЦИА Дејвид Петраус се, наводи престонички дневник, залаже за експанзију овог програма, то јест његову примену не само у пограничном подручју Пакистана и Авганистана, Јемену и Сомалији, него и на северу Африке, где је у последње време активна „Ал Каида исламског Магреба”, стационирана у Алжиру, чији су људи под своју контролу ставили север Малија, алжирског јужног суседа, уз помоћ оружја које је пристигло из арсенала опљачканих током револуције у Либији.

Експанзија ликвидација уз помоћ теледиригованих робота, јер „дронови” су у суштини баш то, најављује се упркос томе што је пре годину дана секретар за одбрану Леон Панета објавио да је „језгро Ал Каиде на ивици стратешког пораза”.

Један од саговорника „Вашингтон поста” ову противречност је објаснио метафором „кошења траве”: после сваке употребе косилице она брже расте – што указује на овде већ изношену тезу да овај вид борбе против тероризма проблем у већој мери погоршава него што га умањује. Свака ликвидација терористичких вођа наиме регрутује нове џихадисте.

Главно откриће у тексту „Поста” јесте, међутим, систем по којем се прави „листа за одстрел”. Методологија је „матрица”: на њој нису само имена и описи идентитета осумњичених терориста које треба ликвидирати без суђења чим се за то укаже прилика, него и детаљи биографија, мрежа сарадника, шема кретања и процедура за случај заробљавања.

Водећу улогу у састављању ове „матрице”, својеврсног каталога терориста, има Национални центар за контратероризам, уз садејство ЦИА и Здружене команде за специјалне операције (ЈСОК). Не откривају се, наравно, имена оних који су на нишану „дронова”, али се износи да их је у Пакистану мање од 10, у Јемену између 10 и 15 (упркос 36 удара изведених током ове године). Списак у сваком случају „флуктуира”, а ревизија се врши на тромесечним састанцима аналитичара ЦИА, Стејт департмента и ЈСОК-а.

Наводи се и да једна од великих брига постаје Египат, који због велике територије, шупљих граница, слабе војне безбедности и практично непостојећих обавештајних капацитета, лако може да постане следеће прибежиште џихадиста. Додатни проблем јесте то што је тамо, после промена које је донело „арапско пролеће”, разлабављено контратерористичко партнерство са САД.

Да ће се ова стратегија наставити и у случају евентуалног пораза Барака Обаме на изборима 6. новембра, потврдила је изјава Мита Ромнија током дебате о спољној политици у понедељак, када је рекао да је употреба „дронова” добра и да би он поступио исто као и Обама.

Овај програм је иначе контроверзан и са легалног становишта: правни основ је, рекло би се, „натегнут”: пронађен је у овлашћењу Конгреса да се нација војном силом брани и изван својих граница, датом после 11. септембра. Случај ликвидације идеолога Ал Каиде Анвара ел Авлакија и његовог 16-годишњег сина прошле године у Јемену при томеје најспорнији, због тога што је реч о америчким држављанима, па је дилема није ли Обама, потписујући налог за њихово убиство, прекршио амерички устав.

(Политика)