Прочитај ми чланакАмеричка Централна обавештајна агенција (ЦИА) је покренула нову операцију за регрутацију доушника у Кини, Ирану и Северној Кореји, наводећи да је била успешна у напорима да регрутује Русе. Сходно томе, имајући у виду проблем проналажења адекватног и добро плаћеног посла, намеће се питање када ће се оваква потраживања односити и на нашу земљу. За оне који не памте, навешћемо да је таквих понуда било, али не на Сајму за запошљавање.
ЦИА је на својим налозима на X, Фејбуку, Инстаграму, Телеграму, ЛинкедИн-у и на такозваном Дарк вебу (шифрованим вебсајтовима који нису доступни на традидионалним претраживачима) објавила инструкције на мандаринском, фарсију и корејском језику како да се на безбедан начин контактира америчка обавештајна служба, навео је у саопштењу портпарол ЦИА.
– Наши потези у том контексту били су успешни у Русији и желимо да осигурамо да појединци у другим ауторитарним државама знају да смо отворени за сарадњу – рекао је портпарол и додао да се ЦИА прилагођава повећаној државној репресији и глобалном надзору.
Већина доушника су, ипак, ситне рибе, усмерене на сарадњу (односно на контролу) домаћих агенција. Они су најчешће неинтелигентни; само су ограничени људи спремни да се ставе под доживотну контролу (односно неограничено ропство) протектора. Пожељно је, мада не нужно, да буде и амбициозан. То је Нушић лепо описао у делу „Сумњиво лице“, у улози среског шпијуна Алексе Жунића. Жунић је рекао: „Откако сам објавио да сам срески шпијун, поделио визит карте, само седим код куће. Сами долазе и једно друго пријављују!“ То су оквири бајковитог света наших кандидата за доушнике.
Тако је ЦИА пре пет година на свом сајту расписала конкурс у којем тражи кандидате који говоре српски језик. Амерички обавештајци, између осталог, траже инструктора за стране језике у Вашингтону, али и кандидате за прикупљање, обраду и искоришћавање отворених извора информација. Овај конкурс актуелизовао је стару дилему: шта занима ЦИА у Србији? А одговор на то питање може се открити у одељку који се односи на податке објављене по америчком Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ФОИА). Овај одељак на сајту ЦИА броји преко 18 хиљада докумената у којима се спомиње Србија. У њима се може пронаћи шта је све занимало агенте ЦИА у Србији, али и каква је била њихова методологија рада.
А занимало их је апсолутно све: од политичке ситуације, превирања и другачијих фракција унутар власти, па до објављених научних радова у стручним часописима и нарочито рударско-геолошких открића. Показали су интересовање и за временску прогнозу на недељном нивоу, али и квалитет хране који се делио радницима у рудницима. Да ли све то сада можемо да пресликамо на садашњост која се зове Рио Тинто? Наиме, поред политичких и војних питања, ЦИА је, чини се, највећу пажњу посветила научном раду у Србији. Готово да не постоји научни рад објављен у стручним часописима, а да га аналитичари ЦИА нису превели на енглески и послали у Ленгли. У више хиљада научних радова, види се да им је дијапазон интересовања био прилично широк, али се највише односио на рударско-геолошка истраживања.
Председник Србије Александар Вучић рекао је 24. августа у Београду да је са шефом америчке Централне обавештајне агенције Вилијамом Бернсом водио врло корисне и добре разговоре. Он је додао се смеје онима који коментаришу како је његова посета Србији била скривена, а у БиХ транспарентна.
– Знате, разговарате са вашим гостима, па видите хоће ли јавност или не. Ми, као озбиљна земља, сматрали смо да је то најбољи могући начин, а и Американци, као најозбиљнија земља на свету, уз Кину, су сматрали да је то најбољи могући начин праћења посете – навео је Вучић.
И ова изјава поседују нежно-љупку допадљивост посебне понуде на тржишту рада Србије за шта су заитересовани страни инвеститори, јер ми нудимо јефтину радну снагу.
