CIA се пожалила да не располаже „информативним могућностима у окружењу Владимира Путина”.

Ово је битан део њеног оправдавања пред оптужбама које су стигле из Конгреса САД да је – заједно са другим шпијунским службама – „преспавала”, после Крима и Донбаса, и руски улазак у Сирију. А да је притом још и направила неколико погрешних прогноза поводом државња и потеза Кремља.

Неки амерички конгресмени узели су „на нишан” националну „обавештајну заједницу” у целини и замерају јој и омањивања поводом Кине, нарочито у случају острва Спратли.

Засад нема формирања анкетних одбора и јавних слушања. Све протиче у „затвореном режиму”, али CIA већ хода по врелом угљевљу.

Али, изгледа не само она. Бела кућа наступа поводом критика „јединственим фронтом” са својом шпијунажом, а то се узима као сигуран знак да се неке грешке приписују и шефу државе и његовој администрацији.

Уосталом, под ударом су и обавештајна управа америчке Ратне морнарице, а и Агенција за националну безбедност (електронска шпијунажа).

Неки експерти процењују да се доводи у питање и сам систем обавештајног деловања Сједињених Држава.

Критичари и Белој кући и обавештајним агенцијама најжешће испостављају рачун за превиђање укључености Русије у кризу у Сирији и за потцењивање брзине са којом је успела да започне војну операцију. Наравно, „батине” не престају ни због могућности које су руска авијација и ракетне снаге већ продемонстрирале у Сирији.

Испоставило се, поред осталог, да CIA и остали нису ни приближно погодили обим и смер руског ангажовања у градњи авио-базе „Хмејмим”, а ни коришћења поморске базе у Тартусу.

CIA и остали су, поред осталог, каснили целу недељу за реалним променама ситуације. Тако се догодило да су конгресмени за почетак удара руске авијације у Сирији сазнали из телевизијских новости.

CIA је на тас оправдавања ставила и тврдњу да је уредно о свему обвештавала Белу кућу и да је плод тог обавештавања био и притисак који је Барак Обама вршио на Владимира Путина поводом Сирије.

„Цијаши” се ваде да су о свему рефереисали – и о градњи аеродромске писте и о доласку бродова са ратном техником, а ли да нису могли да предвиде да ће одлука о ангажовању руске авијације и ратне флоте бити донета „онолико брзо и неочекивано”.

На страну CIA стао је и бивши амерички амбасадор у Москви Мајкл Мекфол, рекавши: „Путин воли неочекиваности”.

Међутим, конгресмени се нису „ухватили на лепак”.

Ишчитали су све извештаје CIA и осталих за протеклих пола године и предочили: тврдили сте да руска авијација неће ићи даље од „опипавања” или привремене демонстрације силе (temporary showforce) ради стварања новог оквира за преговоре.

Бела кућа је покушала да све ово разводни. Поред осталог, и тврдњом да су информације и прогнозе CIA биле у реду, али да су сувише дуго „путовале” између навиших државних органа.

Опет се умешао Мекфол, указавши: „И да су те информације циркулисале брже – имали бисмо само 48 сати на располагању за узвратне мере у Сирији. А шта бисмо у тако кратком року предузели?”

Конгресмени не попуштају. Тврде да је „обавештајна заједница” подбацивала и погрешно процењивала и да је у деловању имала покретну „рупу од недељу дана”.

CIA је поново узела одбрамбени гард. На своју штету. Конгресмени су одмах поново извукли Крим и Украјину и посебно укзали на острва Спратли због којих САД морају да у Јапан врате своју највећу и најмоћнију поморску армаду око носача авиона, а то ће „појести” огроман новац.

Указали су и да је CIA „промашила” и руске крстареће ракете, због којих Јапанци већ говоре да њихова противракетна одбрана сада не вреди више ништа.

CIA и осталима, по свему судећи, следи мање или вееће „тумбање”.