Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Некадашњи председник Српске, хашки оптуженик Радован Караџић није био расположен за конфедерацију са Србијом, јер би то умањило његову политичку тежину, тврди америчка ЦИА у једном од 300 докумената са којих је скинута ознака тајности и који ће, како је најављено, бити објављени почетком октобра.
„Нема нимало сумње да Караџић ужива у позицији лидера босанских Срба и као фактор у међународним преговорима. Он би сигурно био колебљив да прихвати припајање територије босанских Срба Србији јер би велика Србија смањила његову улогу“, процјењују аналитичари ЦИА у документу под насловом „Караџић игра улогу живота“, од 5. Септембра 1995. године, пренеле су данас бањалучке „Независне новине“.
Лист преноси да на основу ове процене, ЦИА даје конкретне препоруке како да се амерички дипломати односе према Караџићу. Прво напомињу да Караџић није спреман да се жртвује, упркос јавним наступима у којима тврди супротно.
„Из тог разлога, комбинација озбиљних војних претњи уз краткорочну дипломатску изолацију, након које бисмо обновили дијалог с Палама, учиниће га много пријемчивијим у будућим мировним разговорима“, анализира ЦИА.
Напомињу да је Караџић почетком деведесетих година вјероватно искрено мислио да су Срби угрожени и да их је потребно заштити због ерозије Југославије.
„Али, како је његова моћ почела да расте уз помоћ армије босанских Срба – уз извештаје о ратном профитерству и корупцији – почео је да расте и његов осећај значаја“, истичу аналитичари ЦИА.
„Независне“ примећују да се из документа датираном само два дана касније види да се ЦИА „охладила“ од давања могућности отцепљења РС и стварања конфедерације са Србијом, јер је, како се подсећа, у међувремену почела НАТО интервенција.
„Босанци (бх. муслимани) су сада добили оно што су хтели последње две године – западне ваздушне нападе у њихову корист. Постоје знакови да је Сарајево ‘очврснуло’ по питању конфедерације и предаје Горажда“, наводе у документу.
У документу под називом „Милошевић и игра моћи“, ЦИА истиче да тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић није ултранационалиста како се представља, већ тактичар чији је једини интерес да задржи власт у Србији.
„Милошевићев тактички приступ је у потпуности посвећен обезбеђивању његове моћи у Београду, ма какву цену за то морали да плате његови сународници Срби“, истичу у ЦИА.
Подсетили су да је Милошевић настојао да буде кооперативан са Западом чим је појачан притисак на њега због санкција. Занимљива је, сматра лист, оцена да је за барем део нагле промене Милошевићевог приступа одговорна његова супруга Мирјана Марковић.
Како год било, Милошевић се због санкција и процене да је популација измучена ратом уморио од настојања да све Србе уједини у једној држави“, истичу аналитичари.
И у овом извештају ЦИА изражава се запрепаштеност лакоћом којом је Милошевић Крајину препустио Хрватској војсци и сугеришу да је Милошевић политичким маневрима спречио већу реакцију у Србији због овог пораза. „Захваљујући београдским политичким одлукама, дошло је до занемарљивих протеста српске популације. И то упркос збегу 200.000 Срба и највећем српском поразу откад је немачки Вермахт прегазио Србију у седам дана априла 1941“, наводе у ЦИА.
Као занимљиву, лист наводи оцену у документу од 24. октобра 1995, у којем ЦИА процењује да он у ствари нема утицај на Србе у БиХ, иако се труди да докаже супротно.
