Прочитај ми чланакМихаиловићева одбрана је била без фраза, без кивности на политичке противнике или личне непријатеље, јасно и подробно. То је војник од заната подносио извештај, неодољив баш својом једноставношћу - написао је новинар "Тајмса"
Тог 17. јула 1946. године стрељан је Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини. Многи детаљи о хапшењу, суђењу и смрти Драгољуба Михаиловића и данас су обавијени велом тајне, а његов лик и дело изазивају бројне полемике и контроверзе.
Нешто од онога што је генерал говорио у своју одбрану ипак је сачувано.
Званичан назив поступка против команданта Југословенске војске у Отаџбини био је „Суђење Драгољубу-Дражи Михаиловићу и осталим колаборационистима за издају и ратне злочине почињене на простору Југославије за време рата (1941-1945)“, али је данас много познатији као Београдски процес.
Ово је рекао на крају:
– Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. Позивао сам новинаре целог света и тражио мисију црвене армије. Судбина је била немилосрдна према мени када ме је бацила у најтеже вихоре. много сам хтео, много започео, али вихор, светски вихор, однео је мене и мој рад.
Суђење је одржано у Београду, од 10. јуна до 15. јула 1946. године, било је отворено за јавност и присуствовало му је око 60 страних извештача.
Драгољубу Дражи Михаиловићу је суђено пред војним судом чији је председник био пуковник Михаило Ђорђевић, а чланови су још били потпуковници Милија Лаковић и Михаило Јанковић. Помоћне судије били су Никола Станковић, Радомир Илић и Тодор Попадић (секретар). Тужилац је био пуковник Милош Минић, а коме је помагао Милош Јовановић.
Михаиловић је био оптужен по 47 тачака и суђено му је за активности против партизана, за колаборацију са Немцима и ратне злочине над цивилима.
Сам ток суђења и данас је предмет оспоравања и контроверзи. Суд није прихватио ниједан предлог одбране. Савезничким ваздухопловцима који су спасени и евакауисани уз помоћ четника 1944. није било дозвољено да сведоче у Михаиловићеву корист са образложењем да је њихово сведочење нерелаватно. Само су две жене сведочиле у Михаиловићеву корист.
Лондонски лист „Дејли телеграф“ 14. јуна 1946. године објавио је текст дописника са суђења у Београду у којем је овај, између осталог, писао како Дража делује „уморно“, како свака његова реч бива пропраћена звиждањем публике и како га судија често прекида и не дозвољава му да говори.
Извештач „Тајмса“ ствари је видео мало другачије.
– Михаиловићева одбрана је била без фраза, без кивности на политичке противнике или личне непријатеље, јасно и подробно. То је војник од заната подносио извештај, неодољив баш својом једноставношћу – објавио је извештач.
Нешто од онога што је Драгољуб Михаиловић говорио у своју одбрану ипак је сачувано, а најчешће се цитирају речи које је генерал изнео у самој завршници:
Последње завршне речи одбране изговорене су 30 минута после поноћи, 12. јула 1946. године. Читање пресуда почело је у 8:15 изјутра 15. јула. Од 47 тачака оптужнице генерал Михаиловић је осуђен по осам.
Драгољуб Михаиловић је осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права као и одузимање целокупне имовине.
Највећи број историчара као датум смрти Драгољуба Михаиловића узима 17. јул 1946. Место стрељања је непознато, мада је најверованије у питању била Ада Циганлија. Ни данас се не зна где је тачно гроб генерала Михаиловића.
https://www.youtube.com/watch?v=XeDm2_o728o
