Ако планови Запада уроде плодом, појавиће се Међуморје, про-западни савез, од Естоније на северу, преко Румуније и Бугарске, све до Турске, Азербејџана и Грузије на југу, пише амерички портал Геополитичка будућност.

Пре шест година, аналитичар Џорџ Фридман је предвидео да ће државе Међуморја, региона између Балтичког и Црног мора створити савез. Међуморје (Интермариум) је гранична зона где су се у прошлости разна царства узастопно борила за утицај, и где су државе наново долазиле у центар геополитичких линија поделе – између отоманске, Хабсбуршке и Руске империје, између Немачке и Русије, а током Хладног рата између Истока и Запада.

Тектонске промене које су у току у Турској, која је суочена са непријатељском Русијом на северу, и са безброј група које се боре у деловима разбијене Сирије на југу, довелу су владу у Анкари до спознаје да је потребно да се приближи Сједињеним Америчким Државама и њеним савезницима у источној Европи, попут Пољске и Румуније. Али потрага Анкаре за савезницима није ограничена само на земље на њеном западу и северу: јављају се показатељи да Анкара јача одбрамбени савез на истоку, са Азербејџаном и Грузијом.

Грузија, на источном ободу Црног мора, која се на северу граничи са Русијом, природно се уклапа у савез који укључује црноморске силе Украјину, Турску, Румунију и Бугарску. Грузија је мали али одлучни противник Москве. Влада у Тбилисију је 2008. водила рат против Русије и гаји наде за повратак контроле над две одцепљене покрајине које подржава Русија – Јужне Осетије и Абхазије.
Географија Грузије омета њене снове у вези чланства у НАТО и ЕУ. САД се могу ангажовати на техничкој и ограниченој сарадњи са Тбилисијем у области одбране, али Вашингтон није спреман да преузме одговорност за одбрану земље са дугогодишњим територијалним споровима у руском дворишту.

Азербејџан, као Грузија, има отцепљену покрајину Нагорно-Карабах. Ова земља, која се на северу граничи са Русијом, на западу са Грузијом и својим архинепријатељем Јерменијом, а на истоку са Ираном и Каспијским морем, заузима изузетно важан геостратешки положај. Ипак, политички положај Бакуа је много више изнијансиран него положај Тбилисија. Како је азербејџанска економија доскора цветала због нафтног богатства, ова земља је била у стању да искористи своје енергетске ресурсе за изградњу различитих политичких и одбрамбених веза, од Вашингтона до Москве, Анкаре и Јерусалима. Иако је Русија заштитник Јерменије, Баку и Москва су блиско сарађивали, а Русија је Азербејџану била највећи снадбевач оружја.

Анкара је дуго имала блиску сарадњу са Бакуом, а од 2012. одржава војне вежбе са Азербејџаном и Грузијом. Ипак, током протекле две године, криза у Источној Украјини и велико јачање Исламске државе у Ираку и Сирији су промениле приоритете ове три земље.

За Турску, дешавања у Украјини су довела до страха од руске превласти у Црном мору, док Исламска Држава прети њеним аспирацијама на Блиском истоку. У међувремену, у Азербејџану је пад цена нафте створио финансијску кризу, а руководство Грузије, док у страху гледа ка Москви, се нада се да би се настојање Запада да појача снаге дуж источног обода НАТО, могли довести до веће војне помоћи и јаче сарадње са Западом, коју је Тбилиси узалудно годинама очекивао.

Нова политичка реалност је створила нови контекст – и појачала подстицај за јак тројни савез између Турске, Азербејџана и Грузије. Турској је потребно више амортизера када је у питању Русија. Азербејџан више није у могућности да одржава добре односе са свим силама и тражи блиског заштитника. На пример, Русија је и даље највећи извозник оружја у Азербејџан, али у 2015. години продаја оружја из Москве је пала за готово 70 одсто.

Грузија, штавише, радо јача везе са било којом земљом која се противи Москви. Од августа 2014. године, министри одбране Азербејџана и Грузије су се састајали два пута годишње како би разговарали о сарадњи, а 15. маја, на самиту у који се укључила и Турска је заказано одржавање нове тројне војне вежбе, која ће се одржати у Грузији 2017. године.

Истовремено Грузија је понудила Азербејџану прилику да искористи програме обуке које пружа заједнички војни центар НАТО-Грузија. Док овај савез формално обухвата само три земље, њихове активности ће вероватно бити у блиској вези са НАТО и САД.

Ако ови планови уроде плодом, то ће бити јак показатељ да се ствара про-западни савез, од Естоније на северу, преко Румуније и Бугарске дуж западне ивице Црног мора, све до Турске, Азербејџана и Грузије на југу.
Раније ове недеље, Украјина и Турска су потписале споразум о војној сарадњи. Румунија, Пољска и Турска су у блиским разговорима у вези јачања тавке сарадње. Истовремено, САД и НАТО су у процесу јачања свог присуства у балтичким земљама и централној Европи.

Прошле недеље, турски председник Реџеп Тајип Ердоган се пожалио Црно море постаје руско језеро, због, по његовом мишљењу, ограниченог присуства НАТО-а у региону. Али стварање структуре нове алијансе је сигнал да се појављује Међуморје – нова сила која ће се супротставити Москви, или је бар окружити на Црном мору.

Ознаке: Грузија, Естонија, Русија