Треба подсетити да је геноцид усташа над Србима у НДХ дуго трајао, чак четири пуне године,а био је таквих размера да није могао, чак ни за време Другог светског рата, ни у Риму,ни у суседној држави Италији, да остане незапажен. Три православна епископа и више стотина свештеника су убијени за време НДХ. Чак 299 српских цркава је опљачкано и разорено… Надбискуп Степинац и Римокатоличка црква те злочине никада нису осудили.

Друго, вршили су римокатолички бискупи масовно римокатоличење православних Срба за све време рата и то би требало да не буде спорно ни у Хрватској ни у Ватикану. Постоје сачувани оригинални документи о тим наредбама Римокатоличке цркве.

И треће, стотине усташких поглавника и доглавника и хрватских терориста, најгорих убица и злочинаца нашли су после капитулације Немачке и НДХ уточиште у римокатоличким мушким манастирима Аустрије Швајцарске и Италије. Припадници и представници Римокатоличке цркве и Ватикана организовали су затим њихова даља бекства и скривања и у манастирима Шпаније, а потом их транспортовали „пацовским каналима“ углавном у земље Латинске Америке, у Аргентину, Бразил, Колумбију, Венецуелу… И о томе има довољно валидних доказа, посебно у архивама Римске курије и Ватикана. Постоји потпуна одговорност Ватикана и дела римокакатоличког клера за ова кривична дела: што су помогли да избегну правду најстрашнији зликовци, који су руке умазали крвљу.

Због оваквих и сличних злодела усташа председник Републике Српске Милорад Додик тражи да се усвоји Резолуција о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата, јер су у питању смишљени и планирани масовни злочини и убиства – што по дефиницији јесте геноцид.

Да ли ће овакав и слични предлози помоћи решавању српско-хрватског питања и односа који су уистину лоши, неискрени већ скоро 80 година, од времена тих злодела усташа над Србима?

Треба памтити имена главних злочинаца, зликоваца који су убијали невине и ненаоружане Србе,децу, жене, старце . Ево 30-так њихових вођа, поглавара, доглавника, часника, фратара од А. Павелића, А. Артуковића, Еугена Дида Кватерника, Божидара Каврана, Љуба Милоша, Вјекослава Мајсторовића (Томислава Филиповића, католичког фратра, Фра Сотону), Вјекослава Макса Лубурића, Јураја Јуре Францетића, Анте Врбана , Драга Пудића, фрањевца др Алојзије Ћосића , часника Николе Билогривића, Миле Будака , Виктора Гутића, Мија Бабића, Маје Буџон, Јеролима Мaричића, Ивице Мaтковића, инг. Хинка Доминик Пичилија, Дрaга Гaшпaровића, Динка Шaкића, Мaринка Полића, Крунослава Драгановића до Алојзија Степинца, сарајевског надбискупа Иван Шарића, бањалучког часника Николе Билогривића …

Перић: „Кољите све Србе“

Фрaтaр Срећко Перић, чијa је рођенa сестрa билa удaтa зa Србинa, обрaтио се у пролеће 1941. године сa олтaрa цркве у ливaњском срезу окупљеним Хрвaтимa:

“Брaћо Хрвaти, идите и кољите све Србе, a нaјпре зaкољите моју сестру којa је удaтa зa Србинa. Кaдa зaвршите овaј посaо дођите к мени у цркву, где ћу вaс исповедити, пa ће вaм сви греси бити опроштени.”

После тогa је зaпочео покољ. Упоредо су пљaчкaли и пaлили српске куће и домове. До 20. aвгустa 1941. убијено и поклaно је у Ливaњском срезу око 5.600 мушкaрaцa, женa и деце. Овaј монструм фрa Перић, имaо је зa помоћнике и све фрaтре из сaмостaнa Горицa, њих око двaдесет. Сведоци ових злочинa устaшких фрaтaрa из сaмостaнa Горицa су Мaријa Богуновић и Љубо Црногорaц из Челебићa, који додaју: „Устaшкa руљa, силовaлa је жене, резaлa им дојке, стaрцимa сјеклa руке и ноге, вaдили очи, a мaлој ђеци одрубљивaли глaве и бaцaли их у крило мaјкaмa.“ (Из делa „Мaгнум кримен“ Викторa Новaкa).

Карл Билт: Православље опасност за западну цивилизацију

Православље је угрожено у целом свету јер је једино православље баријера глобализму.

Зар Бжежински није изјавио: „Срушили смо комунизам, на реду је Православље’’.

А шведски министар иностраних послова Карл Билт даје компромитујућу и неразумну изјаву 2014. „да је православље опасност за западну цивилизацију. Православље је опасније од исламског фундаментализма и представља главну опасност за западну цивилизацију. Између осталог и зато што покушава да наметне одређени тип породичних односа и непријатељство према гејевима и трансгендерима“.

Једна од добрих познавалаца верских питања и борац за очување православне вере др Деса Крстић из Канаде истиче: „Још је Св. Сaвa нa сaбору у Жичи рекaо: „Срби, нaрод мој, Христови су a не пaпини.“ Он је ту римску одвојеност још пре скоро осам векова нaзвaо „лaтинскa јерес“.

Крстић додаје: „И Смиљa Аврaмов у књизи “Трилaтерaлнa комисијa” говори о тaјном спорaзуму у 11 тaчaкa склопљеном између Вaтикaнa, Америке и Немaчке 1976 године. И једнa од тaчaкa који је њу посебно изненaдилa билa је ултимативни захтев Запада „за тоталним уништењем Православља. Прaвослaвље морa бити избaчено из светских комуникaцијa, кaо религијa, јер је то једини хомогенизујући моменaт прaвослaвних земaљa који имa политичке димензије“, закључује др Деса Крстић.

Закључци:

1. Раздељеност православих и римокатолика постоји већ хиљаду година. И не види се, не назире се решење проблема. Овај процес је покренут и убрзан не само богословским или црквеним него и политичким, економским и културним догађајима.

2. Односи две конфесије су затровани, а мржња и нетрпељивост тињају. На примеру односа Хрвата и Хрватске према Србији и Србима види се сав тај антагонизам римокатолика према православнима, та слепа нетрпељивост и потреба за потпуним, тоталним уништењем оног који је различит! Главна парола те усташке непријатељске политике према Србима била је: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити.

3. Приче о екуменизму, служе само као покриће за даље ширење римокатоличке вере која огромним новцем, пропагандом, поткупљивањем, притисцима покушава да се шири на Исток. То потрђују догађаји, сведочи живот. Тај екуменски дијалог нема, није дао никакве резултате. Уз помоћ многих економски моћних појединаца и компанија, Ватикан као држава, а не само верска заједница шири римокатоличку веру свим средствима у земље Источне Европе и даље према Русији. Римокатолички клер и представници Римске курије свуда покушавају да потупљују политичаре, министре, формирају и финансирају снажне НВО, чак придобијају и неке православне свештенике за своје циљеве, а неки поглавари Римокатоличке цркве су припремали и финансирали, подржавали државне ударе, обарали владе….

4. Екуменски дијалог, за који се залажу и еврофанатици није решио ни једно од горућих питања: најспорнија личност Степинац пошто је већ Блажени сада се канонизује у свеца, а то ће погоршати односе Ватикана и СПЦ; нема већ деценијама дистанцирања Римокатоличке цркве и ограђивања од усташке НДХ; „“Црква у Хрвата“ подржава усташку паролу „За дом спремни“; не буни се против сатанизације и укидања ћирилице; подижу се широм Хрватске споменици највећих усташким кољачима и убицама; не осуђује Римокатоличка црква националисте-екстремисте као што је неки певач Томпсон и слични ликови, већ их препоручују Светој столици па га чак прима Римски папа; млађе генерације су све више опседнуте мржњом и нетрпељивишћу према православним Србима, али и Русима… Величају се без стида усташки злочини и НДХ.

5. Непрестани покушаји довођења папе у Србију имају за циљ да се амнестирају Римокатоличка црква и њени бискупи и фратри, на челу са Степинцем, за почињене злочине над Србима у време НДХ. Зато ова акција Римске курије не престаје. То је најопаснија тенденција, која води у нове неспоразуме, неслагања и спорења, а води два суседа пред међународне судове. То се изгледа и жели!

6. Проблем је и у томе што СПЦ и држава Србија отворено не изнесе услове Светој столици за признавање тих масовних злочина и извињење православним Србима. Утолико су нејасни разлози зашто је бивши председник Србије позвао пре неколико година Папу у посету? Које ли је он аргументе и разлоге имао и јесу ли били у интересу Србије? Тома „диплома“ јурио је у Ватикан, „пошто пото“ да доведе папу у Србију, сетио се да зове Папу да се прошета до Београда?! Можда му је жеља била да остане записан као председник у чије време је дошло до такве посете? Жеља му се, на срећу, није испунила. Зато треба СПЦ да тражи да се заустави ово нерациоанално понашање садашњих српских власти, посебно И. Дачића са позивањем Папе у Србију.

Кад би СПЦ то смела да уради било би занимљиво видети да ли би у том случају власти оптужиле СПЦ за мешање у њихова „државна“ посла.

7. Тек кад се деси извињење Свете Столице, јер је Римокатоличка црква коју папа Франћеско води учествовала у најстрашнијим злоделима над Србима, моћи ће да се разговара о доласку понтифекса у православну Србију.

8. Последица неупућивања извињења, одсуство окајања грехова, одсуство дистанцирања Римокатоличке цркве од фашистичког режима Павелића и НДХ (што су, насупрот њима, учинили немачки свештеници оградивши се од Хитлеровог режима) довела је до нових сукоба 90-тих година између преосталих Срба у Хрватској и Хрвата. Православни Срби су опет протерани, убијани и фактички нестају са простора Хрватске где су живели вековима. А истовремено су Срби оптужени од римокатолика да су агресори!?!

9. Питањем броја настадалих Срба нисмо се бавили јер је то „једини посао“ којим се већ деценијама, од краја Другог светског рата плански баве Ватикан и Римокатлочка Црква у Хрватској и преживели усташки челници. Они су финансирали десетинама милиона долара и евра сталну кампању „истраживања“ како би оспорили број убијених Срба. Тиме се и данас и хистерично и организовано баве доказујући немогуће. Чак један од њих, наводно познати историчар Марио Јареб онако испод жита, као и сви језуити, наводи успут како Јасеновац и није био налик нацистичким логорима, како се ту „хумано живело“,како су затвореници могли отићи кући и да су се “радо” враћали са „допуста“ (само што нису трчали), добијали су пакете од куће, слали и писма, како се ту и певало (арија „Мала Флорами“), држали концерти“… Све то он прича наводећи сведочење једног робијаша не би ли релативизовао пакао смрти логора Јасеновац… Али, то је, нису му изгледа рекли, узалудан посао.

Скоро да је у Јасеновцу било пријатно као у некој бањи, одмаралишту, да човек пожели да тамо буде и борави! Ужас од лажи и превара…

Србе живе кували у казанима

Насупрот историчару Марију Јаребу, који би да логор Јасеновац представи као пријатно бањско место светски признат патолог др Србољуб Живановић сведочи: „Нa злочине из Јaсеновцa нико не може дa остaне имун.Приликом ископaвaњa нaлaзили смо и цуцле, кaнтице зa млеко, штaке, све оно што је неко носио… Нису стигли ни дa их опљaчкaју до крaјa, сaмо им је било битно дa их убију. Било је ту и злaтникa, злaтних крстићa, свегa… Нaцисти су Јевреје у својим логоримa прво скидaли до голa и отимaли им дрaгоцености. Устaше то није ни зaнимaло, једино су желели дa што пре убију жртву. Нaјстрaшније је то што никaдa нећемо сaзнaти кaко су се звaли сви ти људи, којој су вери припaдaлa нерођенa децa из утроби мaјке…

Никaдa нећемо сaзнaти колико је Србa убијено тaко што су живи скувaни у кaзaнимa зa кувaње сaпунa у Доњој Грaдини, о чему и дaнaс тaмо сведоче мaтеријaлни докaзи. Никaдa нећемо сaзнaти ни колико је жртaвa било зaкуцaно зa дрвеће клиновимa, где су лaгaно умирaли. Никaдa нећемо знaти ни колико је жртaвa спaљено у Пaчилијевим пећимa (специјaлно дизaјнирaње пећи у којимa су спaљивaне живе жртве – прим.aут.). Никaдa нећемо сaзнaти ни колико је лешевa бaчено у Сaву, о којимa није остaло мaтеријaлних докaзa. Ексхумирaли смо многе лешеве које је водa кaсније избaцилa, aли никaдa нисмо утврдили тaчaн број.“

************************

11. Приче о доласку Римског папе у Србију немају никавог смисла, чак немају ни много дневнополитичког оправдања у ситним трговинама. Нема знакова никаве воље за успостављањем добрих односа између православних и католика од стране Римокатоличке цркве и у томе је кључни, историјски проблем. А проблем Србије је и то што се овим питањима не баве озбиљно они који би требало то да чине. А то су влада Србије, председник Србије и надлежне институције. Та неодговорност у решавању ових питања је штетна за српске националне интересе.

12. Тужно и понижавајуће је слушати те лажне приче о некавој сарадњи, а пракса показује исте врсте конфликта као пре 50, 80, или 100 година. Гледано шире православље није угрожено само код Срба. Православље је угрожено у целом свету, јер је једино православље баријера агресивном глобализму.
Старе оцене са Запада да је православље главни проблем и опасност за западну цивилизацију су и даље актуелне. Циљ те западне политике иза које и данас стоји Ватикан, као и пре више векова, гласи: „треба тотално и до краја уништитиправославље, тачније православне.“

13. Следеће године навршава се 800 година аутекефалности Српске православне цркве (1219-2019). Могуће је да глобалисти, екуменисти и римокатолици имају намеру да баш на тај велики српски јубилеј православних доведу Римског поглавара Франциска у Србију и на тај начин „обележе и увеличају“ наш свети српски јубилеј.

Да џелати буду српски гости на јубилеју

Да доведу на наше славље представнике оних који су нас прогањали, убијали (клали), силовали, спаљивали куће, римокатоличили и протеривали православне Србе где год су могли. Баш они „треба“ да својим присуством увеличају наше свечане дане.

Да Срби жртве и тада гледају своје џелате!

Оне који су потаманили у хајци наш народ као животиње у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Војводини су убијали Србе где год су стигле хорде усташких убица. Зашто да нам џелати буду гости, чији је то хир?

Треба ли баш то да им омогућимо? Без њиховог извињења, без њиховог кајања, без ограђивања од убица и кољача, без њихове осуде фашистичке НДХ и дела хрватског клера.

Питамо поново: треба ли све злочине да заборавимо? Да их заборавимо у име будућности, мира, слоге, братског живота, сарадње… Учинили су то већ једном Срби па су тај заборав скупо платили крајем прошлог века новим протеривањима, убијањима, клањима, спаљивањем имовине, силовањима…

Дочекали смо да нас исти ти римокатолички злотвори и зликовци прогласе агресорима, кољачима, геноцидним народом и да нас ставе на стуб срама, да нас Србе – највеће жртве од усташких кољача прогласе злочинцима и још нас туже међународним судовима. Срамно је што о свему овом ћути Европа, а зна тачно и Француска и Аустрија и Велика Британија и Италија, а и Немачка и Шпанија… шта се догађало на овим просторима и ко је био џелат, а ко жртва у Другом светском рату, ко је био са Хитлером (Хрватска), а ко жртва немачких фашиста и хрватских усташа.

Зна добро и Ватикан, али ћути, не извињава се православнима, него још хрватског надбискупа из времена НДХ ем проглашава за блаженог и још планира – за свеца! Да га амнестира, а тиме да амнестира и све злочине које су починили! Ипак је то превише да прогутају Срби. Претерали су наши злотвори!

Био би то дефинитивни крај Светосавља, уколико бисмо на то пристали. Био би то почетак колективног унијаћења не само Срба него и Србије. Зато је Србији коначно потребна потпуно другачија политика и однос на новим основама према Ватикану, Римокатоличкој цркви и држави Хрватској. Политика каква је вођена до сада дала је поражавајуће резултате по интересе Срба, Србије, СПЦ и свих православних.

Извор: izmedjusnaijave.rs

Објавио: carsa.rs

Ознаке: Јово Вукелић, Ватикан, запад, православље