Прочитај ми чланак
Ћирилица (видео) „Србија између Истока и Запада“, амбасадор др Срећко Ђукић, др Драган Петровић, Јелена Милић, Зорана Јовановић
У медијској сфери Постоктобарска Србија, а нарочито период власти СНС и Александра Вучића одликује изразита блокада медија. Због есенције владајућих режима који по свим битним питањима (економија, државна питања, социјална, култура и др.) раде под патронатом Србима најненаклоњенијих сила (САД, Британије и делом Немачке), дакле власти најблаже речено запостављају националне интересе, систем медија не може и не сме да се на професионалан и адекватан начин бави најважнијим питањима државе и друштва.
У том правцу постоји процес дебилизације медија, скретања пажње и регресије са најважнијих питања на ефемерне и некад патолошке теме, док са друге стране у важним политичким и друштвеним темама, које се повремено заступају представници власти и део компрадорске друштвене елите имају монопол у медијским наступима. Сучељавања и алтернативна мишљења су готово искључена.
Са друге стране постоји пар емисија као „вентили“ где се на неозбиљан и чак непрофесионалан начн третирају иначе најважнија политичка и друштвена питања попут Ћирилице. У недостатку других емисија у којима учествују и неистомишљеници из домена друштвене елите, као и политичка опозиција, ова емисија постаје хит и врло гледана последњих година.
Плански од компрадора и странаца који владају земљом, готово потпуно искључени из медијске сфере добар део представника друштвене некомпрадорске елите и политичке опозиције прихвата учешће у Ђирилици, иако се у полузабавном смислу на ивици ријалитија и у саставу учесника емисија који меша амбасадоре и професоре универзитета са блогеркама и диск џокејима зачињено Марићевим софт упадицама и вођењем емисије – ова емисија задржава епитет како тако слободне где свако од гледалаца може наћи нешто за себе (уколико наравно има живаца да је одгледа читаву), од хумора до озбиљних анализа и чак политичког сучељавања представника позиције и опозиције, што је немогуће видети у званичним медијима „демократске“ постоктобарске Србије.
Типичан пример је Ћирилица од 15 децембра 2015, која има атрактивну стручну и друштвено политичку тему „Србија између Истока и Запада“ и у којој заиста учествују врхунски стручњак за међународне односе др Драган Петровић и амбасадор др Срећко Ђукић. Међутим у емисији су учествовали и „блогерка“ Зорана Јовановић, а највише простора у њој добила контраверзна Јелена Милић тзв. директорка центра за Атлантске „студије“ у Србији. Погледајмо у пракси како је ова „смеша“ изгледала и имамо пресек типичне Ћирилице у којој свако од гледалаца може наћи нешто у њој: од хумора до стручних анализа и покушаја дијалога, дугачких монолога представника-фаворита атлантистичке компрадорске елите које водитељ наравно толерише, до искључивања из разговора на по пола сата стручњака и представника опозиционог мишљења у постоктобарској (мекоокупираној) Србији који и у кратком року имају шта да кажу што иначе нећемо чути на телевизијама са националном фреквенцијом. Да је у емисији било духа показује и то да су неколико пута гледаоци, односно статисти у њеном амфитеатру аплаудирали стручњацима Ђукићу и Петровићу и смејали се гафовима фаворизоване Јелене Милић иако им је у опису „радног места“ обавеза да не показују емоције према збивањима у емисији.
То све заједно Ћирилицу чини хитом и врло гледаном емисијом, која уз све мане и предности у медијској сфери представља печат једног времена, блокираних медија и суштинског одсуства демократије једне земље суженог суверенитета на ивици протектората, економски плански руинираној континуираном применом неолибералног модела, у којој се подстиче патологија и скарадност (по старој доброј енглеско-америчкој пословици „добар Индијанац је мртав Индијанац“ примењене на Србе последњих пар деценија, са системом „куване жабе“) и у којој се (плански и систематски) убија рационална мисао и посебно алтернатива постојећем погубном стању, где су сви интелектуалци и стручњаци сумњиви сем оних који су плаћени од глобалиста и Сороша (онда су „реформатори) и где је све патриотско а српско недемократско и „екстремно десно“, а свака солидарност и социјална алтернатива неокомунистичка, историјски превазиђена и „екстремно лева“.
У тој постоктобарској класификацији водитељи спинованих емисија на „европским екранима Србије“ су „екстремно у центру“, а Александар Вучић би био „екстремни и успешни реформатор и демократа“ до последње англо-америчке, односно антисрпске директиве која се испуњава. Или ће Срби ипак извући из свега овога, и између редова правовремене поруке и избећи судбину Индијанаца и „куване жабе“ која им је намењена. Ово могуће, јер смо и поред свега сачували познавање ћирилице, чак и када нам свакодневно већ дуже времена, а нарочито последњих година уместо ње преко медија посебно, дају само латиницу.
Извор: СРБИН.ИНФО; видео: Cirilica TV HAPPY
