Прочитај ми чланакНајплаћенији грађанин у Србији има бруто месечну зараду од чак 240.000 евра или 577 просечних плата, што значи да је сваког дана богатији за око 8.000 евра, односно најјефтинији нов аутомобил.
Ово је резултат најновијег извештаја Пореске управе Србије, којој је стигло 23.238 пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана за 2017. годину. То је за 1.790 пореских пријава више него што је поднето за 2016. Порез на доходак морали су да пријаве грађани који годишње зарађују више од 2.375.136 динара.
Илустрација
Приходи 100 најплаћенијих грађана крећу се у распону од око 40 до 340 милиона динара годишње. Судећи према најчешће пријављеним занимањима, најплаћенији у нашој земљи су менаџери, директори и инжењери.
Највеће плате у Београду
Како наводе из Пореске управе, највише пријава за утврђивање годишњег пореза на доходак грађана поднето је на територији коју обухвата Регионално одељење Београд – укупно 16.199. Регионално одељење Нови Сад примило је укупно 4.341 пријаву, Крагујевац 1.423 пријаве, Ниш 1.265 пријава и Регионално одељење Приштина 10 пријава. Иначе, убедљиво највише пријава поднето је на Новом Београду – 4.496.
Поређења ради, највећи пријављени приход грађанина у 2016. години био је 220 милиона динара бруто, или 18,3 милиона месечно, што је близу 150.000 евра месечно.
Економиста Саша Ђоговић истиче да податак да су највише зараде у Србији драстично скочиле током прошле године може бити охрабрујућ само уколико се ради о приватном сектору.
– То може бити показатељ да је у Србији дошло до нових инвестиција које су привукле стручњаке и менаџере како из иностранства тако и из земље. То може бити позитивно ако се ради о власницима приватних фирми који су остварили толику продуктивност рада да могу себи да издвоје и све више новца за менаџере и инжењере. У том случају, познат је титулар, зна којим средствима располаже и сам одлучује где ће да их уложи и одговара уколико му се уложено не врати – каже Ђоговић.
С друге стране, како каже, велики је проблем уколико су овако енормне плате у јавном сектору, односно да се толики новац издваја из државног буџета.
– То би могао да буде показатељ да је дошло до озбиљних малверзација у јавном сектору, односно да се још нисмо тржишно оријентисали. У крајњем, то би значило да је код нас још присутан пад система вредности – објашњава Ђоговић.
Од 100 најплаћенијих грађана, 69 су домаћи, а 31 страни држављани, док су 90 одсто припадници мушког пола. Међутим, то не значи да су они уједно и најбогатији у Србији.
Еконимиста Љубомир Маџар објашњава због чега је то тако.
– Овде су урачунати порези на све приходе, осим прихода од капитала. То значи да то нису најимућнији грађани, односно, у ту групу не улазе рецимо власници великих компанија. Такође, већи број појединачних пријава нам мало тога показује ако не знамо колика се укупна маса опорезује – истиче Маџар.
