Прочитај ми чланакШТА СЕ, по сведочењу француза, десило са Вучићем у Вашингтону?
Да не причамо ми. Ево како „Бета“ преноси писање француског „Монда“
FOTO: in4s.net
:“Србија је постала прва европска земља која ће своју амбасаду преселити у Јерусалим и тако следи пример САД које су то учиниле 2018. године, пренео је данас париски лист Монд (Ле Монде) и додао да Србија на тај начин крши међународни консензус према којем амбасаде треба да буду у Тел Авиву. Француски лист се осврнуо највише на питање Израела које се помиње у споразумима који су у петак председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти потписали су Белој кући о нормализацији економских односа две стране. Србија ће преселити амбасаду у Јерусалим, док ће Косово успоставити дипломатске односе са Израелом.
Трамп је, како наводи Монд, на Твитеру написао да очекује да ће и друге исламске и арапске земље следити пример Косова, који је у склопу споразума прихватио да призна Израел. „Међутим, састанак у Белој кући је заправо званично био посвећен нормализацији економских односа између Србије и Косова. Трампов изасланик задужен за то питање (Ричард Гренел) је упозорио да се очекују изненађења“, навео је Монд. Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је одмах јавио се радује што ће Србија прва европска земља која следи пример САД и што ће Косово са претежно муслиманским становништвом успоставити дипломатске односе са Израелом. Француски лист наводи да је Србија на тај начин „прекршила међународни консензус и изазвала незадовољство Палестинаца, који одбијају било какву посредничку улогу САД у решавању спора са Израелцима“.
Већи део међународне заједнице не признаје званично Јерусалим као главни град Израела и сматра да такво признање мора бити део решења деценијског сукоба са Палестинцима по моделу две државе у којем ће источни Јерусалим бити главни град будуће палестинске државе. Економска нормализација односа Београда и Приштине у споразуму у којем се помиње Израел долази после најаве споразума о нормализације односа између Израела и Уједињених Арапских Емирата који је постигнут уз помоћ САД. Ти договори долазе пред председничке изборе у САД заказане у новембру. Трампово окружење покушава те споразуме да прикаже као дипломатски успех после низа неуспеха у спољној политици, међу којима су питања Северне Кореје, Ирана, Венецуеле и постизање мира између Израелаца и Палестинаца, навео је француски лист.“(1) Вучић је апсолутни геније дипломатије: он је, упркос вољи целог света, осим Трампове Америке и самог Израела, признао Јерусалим за главни град Израела, а заузврат му је Израел уручио сјајан поклон: признао је независност Косова! Тога генијалног дипломатског решења не би се сетио ни Хомер Симпсон!
ИНТЕРВЈУ – ВРЕМЕПЛОВ Постоји један човек који је, још 2007. године, када се на обзорју историју назираху тек „сенке будућих догађаја“, тачно знао зашто је вођен рат против Срба крајем деведесетих година 20. века. Зашто је Империја подржала све српске непријатеље? Зашто се распала Југославија? Шта је био скривени узрок свих ових догађаја? Тај човек се зове Дејан Мировић, а његова студија је, пре тачно тринаест година, изашла под насловом „Косово и Метохија – Палестина: систем криза“. На основу закључка књиге, направљен је један имагинарни интервју, „интервју – времеплов“. Још једном: Мировић је књигу објавио 2007. године у Београду! Још једном: сви одговори питања потичу из Мировићеве књиге! Питања су, наравно, потписника ових редова.
НАТО РАТ И НАШИ РЕСУРСИ
Господине Мировићу, колико је тачна теза да су САД и НАТО против Срба ратовали због наших огромних природних ресурса?
У првом делу рада, анализа је показала да се могу одбацити сви они разлози који се наводе у нашој и страној јавности када се објашњава антисрпска политика САД. Србија је мала земља, нема велику популацију. Наше тржиште је занемарљиво у светским оквирима, као и БДП. Немамо велике изворе нафте и гаса. Кроз Србију не пролазе главни европски коридори, далеко смо од доминантног континенталног правца Париз – Берлин – Москва. Коридор 10 није значајан чак ни за Грчку, а камоли за ЕУ. Читава бивша СФРЈ се налазила на релативном неплодном земљишту. То показују упоредни подаци о пољопривредној производњи у свету и код нас. Нису тачне чак ни титоистичке фразе да Војводина може да храни „три Европе“. Ни река Дунав није од пресудне важности за ЕУ. Остале реке које протичу кроз нашу земљу нису погодне за развитак трговине. Јадранско море је релативно мало море и не поседује велика природна богатства. Кроз нашу земљу није изграђен нити један нафтовод, иако је прошло седам година од промене власти. Далеко смо од Каспијског региона. На Косову и Метохији нема природних богатстава која су значајна у светским оквирима. Лигнит је другоразредна руда. Природна богатства Косова и Метохије могу бити значајна само за нашу земљу. За САД су важнији региони где постоје велика налазишта нафте.
НАТО ПРФОТИВ РУСИЈЕ
Да ли је у питању будући рат НАТО пакта против Русије? Наша земља већ преко десет година изражава жељу да уђе у НАТО пакт. То је нуђено од стране Београда још за време преговора у Дејтону. Али, Вашингтон упорно одбија такву могућност. Ширење НАТО ка Русији нема директне везе са Србијом (може евентуално имати само у будућности због историјских веза Срба и Руса). Косово и Метохија су скоро 2.000 километара удаљени од главних руских градова и војних центара. Такође, НАТО је већ избио на границе Русије, преко балтичких држава. Бомбардовање СРЈ 1999. није поспешило ширење НАТО ка Русији. Напротив, оно га је омело. Слично је и са процесом „покоравања“ ЕУ од стране Вашингтона. Де Голова политика самосталности и антиамериканизма је била фактички напуштена много пре почетка агресије на СРЈ. Париз је као једини центар самосталности у Европи, после Де Голове смрти поново постао беспоговорни амерички савезник.
И ДРУГИ РАЗЛОЗИ КОЈИ ТО НИСУ
А шта ако ратови покрећу америчку економију? Није тачно ни да ратови покрећу америчку привреду. Пример рата у Вијетнаму нам то показује. И извоз наоружања чини само мали део укупног америчког извоза.
Против нас су, веле, ратовали из моралних разлога – одбране људских права. Не постоји ни такозвани морални разлог у америчкој спољној политици. Неактивност Вашингтона за време геноцида у Руанди, и грађанских ратова у Судану и Молдавији је за то најбољи доказ. Рат у Судану и пркосно понашање режима у Картуму, нам говори и да Вашингтон не жели сукоб са још једном арапско-муслиманском земљом, ма колико она била антиамерички расположена.
А шта ћемо са тезом да је Слободан Милошевић био последњи комуниста у Европи? Вашингтон нас није напао 1995. и 1999. године ни због некаквог антикомунистичког разлога. Куба је комунистичка земља која је сусед САД, па ипак није извршена агресија. Сличан закључак нам се намеће и када анализирамо комунистичке биографије хрватских, словеначких, македонских и албанских лидера или карактер власти у Молдавији. Све су то били комунистички високи функционери, а у Молдавији је на власти комунистичка партија.
(С)ЛОБИРАЊЕ Косовски Албанци су имали боље лобисте у Вашингтону, зар не? Треба одбацити и „теорију лобирања“. Упоредни подаци показују да има много више Срба него Албанаца у САД, и да амерички политичари и медији намерно лансирају обмане о економској моћи албанског лобија. До сличних закључака о се долази и када се анализира рад ПР-агенција и утицај кубанског, или грчког лобија у САД. И анализа америчког система нам говори да је лобирање узалудно и неадекватно. Конгрес нема фактичку моћ да утиче на америчку спољну политику, слично се може рећи и за огромну већину америчких председника у задњих педесетак година. Амерички изборни систем је најкомпликованији и најнејаснији на свету, не постоје значајне разлике у политици републиканаца и демократа. А шта ако им је заиста сметао Милошевић? Константно антисрпска политика Вашингтона и након пуча од 5. октобра (који су извели управо проамерички пулени у Србији), нам говори да треба одбацити и површни „теорију ‘личности“ која ретроактивно и острашћено окривљује за све руководство Србије из 90-тих. Власти у Србији се мењају али антисрпска политика Вашингтона остаје.
СМИСАО БЛИСКОИСТОЧНЕ КРИЗЕ
Чиме сте се бавили у другом делу рада? У другом делу рада смо анализирали блискоисточну кризу. Та анализа нам је дала одговоре на питања о основним принципима америчке спољне политике. Фокусирали смо се на неколико главних тема. Прва је била држава Израел, тачније њен привилеговани однос са САД. Видели смо да нема економских, политичких или географских објашњења за безусловну подршку Вашингтона Тел Авиву. Напротив, та подршка изазива само велико огорчење у арапско-муслиманским земљама. Такође, Израелци брутално крше основна људска права Палестинаца и држе под окупацијом треће свето место ислама џамију Ал Акса. Зато су САД после Израела најнепопуларнија земља на Блиском истоку.
А шта ћемо са Саудијском Арабијом? Видели смо и да економски интереси терају арапско-муслиманске земље и САД да сарађују. Саудијска Арабија је најбољи пример за то. Она је највећи произвођач нафте на свету (уз Русију) и од ње зависи у великој мери економско социјални мир у САД. Нафтни ембарго из 1973. године је то показао. Зато су САД биле принуђене да чине уступке Саудијској Арабији. Ситуација се није променила ни крајем 20. и почетком 21. века јер амерички систем и даље зависи од јефтине енергије са Блиског истока. Она је услов за јефтин бензин, енормну личну потрошњу и добре макроекономске показатеље, (То су елементи такозваног „америчког сна“). Али и Саудијска Арабија зависи од америчких приватних нафтних компанија које продају саудијску нафту широм света и америчких стручњака који раде у Саудијској Арабији на експлоатацији нафте. Саудијска Арабија има и унутрашње проблеме због своје сарадње са САД које се манифестују, пре свега, у терористичким акцијама Ал Каиде. Иран је друга важна земља у региону. Иран контролише главни нафтни пут на свету, теснац Ормус. Иран спонзорише и највећег и најопаснијег непријатеља Израела, организацију Хезболах. Иран је после Саудијске Арабије најзначајнија чланица ОПЕК-а. У Ирану постоје две политичке фракције. Једна се залаже за компромис са САД а друга следи бескомпромисну Хомеинијеву антиамеричку политику. САД покушавају од 1979. године да успоставе добре односе са Ираном.
КОСОВО И МЕТОХИЈА ДА! АЛИ, ПАЛЕСТИНА?
Али, какве везе имају Косово и Метохија са Палестином? Након анализе америчке спољне политике и ситуације на Блиском истоку у трећем делу рада смо применили Кисинџерово начело повезивања криза. Дошли смо до следећег закључка. Балканска и блискоисточна криза су повезане. Грађански рат у Босни је послужио за пребацивања терориста Ал Каиде, герилаца Хезболаха и других муџахедина на Балкан. САД су управо из тих разлога и изазвале рат у Босни. Тако су Израел и Саудијска Арабија постали безбеднији, а САД су приграбиле лажни ореол заштитнице ислама и тако донекле исправиле свој негативни статус на Блиском истоку. Заузврат, Саудијска Арабија и Иран су омогућиле да светска цена нафте падне у том периоду на испод 20 долара по барелу. Приватни монополисти у САД су остваривали велике приходе. Уз минимум трошкова је одржаван социјални мир у САД. Прављен је и привид мировног процеса на Блиском истоку. Ова фарса у америчкој режији је кулминирала за време кризе на Косову и Метохији. Агресија САД на СРЈ је омогућила да релативно незапажено пропадне задњи рок за формирање палестинске државе – 1999. година. Такође, САД су се поново представиле као заштитник ислама и зато су награђене новим падом цена нафте на скоро 10 долара по барелу.
СРБИЈА ПОСЛЕ ПЕТОГ ОКТОБРА Шта је било после 5. октобра 2000. године са Србијом у овим глобалним процесима? Године 2002. поново се активира се косовско-метохијски проблем иако је Резолуцијом 1244 решен статус Косова и Метохије. Овај рок се поклапа са новим америчким планом за решавање израелско-палестинског конфликта «Мапом пута». Тај процес траје до данас и тешко је предвидети како ће се завршити. У сваком случају, могу се наслутити основне контуре. Вашингтон ће на Балкану подржавати независност КиМ а на Блиском истоку ће измишљати нове, лажне, рокове за формирање палестинске државе. Истовремено, радиће се на стварању унитарне Босне и на додворавању арапско – муслиманским земљама на Блиском истоку. Вашингтону ће процес стварања лажне симетрије олакшати некомпетентна и прозападна власт у Србији. Отежаће му га руски председник Владимир Путин и све већа мржња према Америци на Блиском истоку(која је кулминирала након агресије на Ирак.)
ТИТОИЗАМ И ПОСЛЕДИЦЕ А шта мислите о Титовој блискоисточној политици?
У четвртом делу рада смо обрадили период од 1945. године до краја 80-тих. Поред разлаза са Русијом, очигледна је била и повезаност догађаја у Југославији са онима на Блиском истоку првенствено због сулуде титоистичке политике која се умешала у блискоисточни сукоб. Она нас је посвађала прво са Русијом а затим и са САД. Зато смо се почетком 90-тих нашли у најгорем могућем положају. Нисмо били савезник Русије, као на пример Бугарска, која је захваљујући томе решила проблеме са турским терористима у Тракији. Нисмо били ни савезник САД, као на пример Грчка која је достигла висок животни стандард на реалним основама, тј захваљујући западној помоћи а не лихварским кредитима(иако је изгубила северни део Кипра управо ради америчког додворавања исламској Турској која је једини муслимански савезник Израела). У петом делу смо анализирали процесе који су такође од највеће важности. Грађење америчког противракетног штит или његово функционисање могу одредити судбину света. Русија и читав слободољубиви свет ће се наћи на великим искушењима.
СРБИЈА ПОД ВЛАШЋУ ОЛИГАРХИЈЕ
А шта ћемо са унутрашњом политиком Србије? У шестом делу смо размотрили примену или одбацивање англосаксонског олигархијског модела и појављивање нове идеологије. И то може одредити судбину наше земље. Олигарси у свакој земљи су природни савезници америчког режима јер се њихова главна средства по правилу склањају на Запад. Они су генератори корупције и сиромаштва. Ради успешне борбе против њих и њихових западних ментора мора постојати и нова идеологија.
ПРЕДВИЂАЊА ИЗ 2007. ГОДИНЕ
Какве су биле Ваше тезе о будућности пре тачно тринаест година? Приватно-олигархијски режим у САД нас никада неће оставити на миру. Вашингтон ће непрестано изазивати кризе на Балкану и деловаће на антисрпским основама зарад прављења лажне симетрије са Блиским истоком и осигурања безбедности Израела и нафтних поља у региону. Да би себи и својим потомцима омогућили нормалан и миран живот, морамо се томе супротставити. Шта треба конкретно да учинимо? Треба пре свега, успоставити контакт са арапско-муслиманским земљама и Ираном. Разумевање и међусобно упознавање може превентивно спречити конфликт између православних и муслиманскигх држава који САД прижељкују и подстичу. Наравно, тај „мост разумевања “ не можемо градити сами. Вашингтон је успео да сатанизује цео српски народ на Блиском истоку. Зато нам је потребна помоћ Русије, која има изванредне односе са Ираном, Сиријом, палестинско самоуправом и солидне односе са Египтом, саудијском Арабијом и другим арапским земљама.. На Балкану треба сарађивати са умереним бошњачким и албанским политичарима и организацијама који нису спремни да зарад америчких интереса жртвују своје и суседне народе. На пример, такви су током 90-тих били Фикрет Абдић и Фатос Нано. Никако не треба поистовећивати читаве народе са проамеричким марионетама, злочинцима и екстремистима. За српске националне интересе се треба борити стрпљиво и упорно, дипломатским методама и мирним путем. Нема потребе да се губи нада и да се пада у очајање. Пре свега, треба имати на уму да САД нису искрен савезник својих пулена на Балкану. Вашингтон ће зарад безбедности Израела напустити своје марионете на Балкану и то без имало размишљања ако постоји опасност од удруженог арапско-муслиманског – руског налета на Блиском истоку који угрожава Израел. Видели смо да је таква лоша судбина задесила прозападно оријентисане Мађаре 1956. године. Зато се поново може десити слична ситуација на Балкану, наравно, у измењеним и мирним околностима. Тада ће Срби који су неправедно били кажњени 90-тих, можда ненадано бити награђени, јер, ипак, постоји равнотежа и на небу и на земљи. Владика Николај Велимировић је написао: „Постоји ред и правда, награда и казна. А кад то постоји тако извесно као што јарко сунце више нас постоји, онда нека се не боје мали и угњетени! Време њиховог тријумфа неће изостати, неће смети изостати“ ( Владика Николај „Ниче и Достојевски“Глас Цркве, Ваљево, 2003. стр. 40 ) У том тренутку и Русија, и Бог, ће бити уз нас.“
ЧЕКАЈУЋИ ЕПИЛОГ Некада су Александар Вучић и Дејан Мировић били на истој, српској, патриотској страни. У међувремену, правник Мировић је у својој струци напредовао, у јавном животу био маргинализован и забрањен му је, од стране Ђукановићевог србофобног режима, улазак у завичајну Црну Гору. Александар је, за то време, са бефелом НАТО империје, постао Господар Вучић, добио орден Светог Саве од Светог Архијерејског Синода СПЦ јер се, „као лав“, борио за Косово и Метохију, примио своје сребро од империјалног синедриона и испунио, септембра 2020, предвиђања из Мировићеве књиге, објављене 2007. године у Београду.
А нама остаје да бдимо под стегом Крста часног и Слободе златне, и да, молитвено и делатно, чекамо Бога правде, Коме пева наша химна.
