Прочитај ми чланак
Црна Гора није подржала Резолуцију против глорификације нацизма и расизма коју је УН-у поднела Русија, јер су против ње гласале земље чланице Европске уније.
То је саопштено „Вијестима“ у црногорском Министарству спољних полова и европских интеграција.
Генерална скупштина УН је 21. новембра усвојила Резолуцију која позива на борбу против нацизма, неонацизма и других пракси, које доприносе потпаљивању савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и повезаних облика нетолеранције.
„Црна Гора се као земља кандидат за чланство у ЕУ ускладила са позицијом ЕУ,” објашњено је “Вијестима” из црногорског министарства.
Документ Русије је од земаља из региона подржала само Србија, док су остале државе биле уздржане.
“Вијестима” је у ресору министра Игора Лукшића објашњено да Црна Гора као кандидат за чланство у ЕУ има обавезу усклађивања ставова са политиком њених земаља, што је било и у овом случају.
“Глас Америке” објавио је да је Русија Резолуцију користила за домаћу пропаганду. У њој је приказала две украјинске групе “Десни сектор” и “Украјинску националну скупштину – Украјинску националну самоодбрану”(УНА-УНСО) као неонацистичке, пренео је тај медиј.
Европска унија је саопштила, како се наводи, да су њене чланице противници нацизма и расизма, али да је Резолуција Русије ограничавајућа за слободу говора и окупљања, као и да игнорише остале расистичке и тоталитарне идеологије.
Шулц: Затегнути односи Русије и ЕУ
Председник Европског парламента (ЕП) Мартин Шулц изјавио је да са Русијом постоји „затегнута ситуација“ која не сме да измакне контроли.
Он је, у интервјуу бечком дневнику „Курир“, казао да је Русија чланица Савета безбедности УН са правом вета и у обавези је да брани међународно право и да нема слободу да га крши.
„Када се тако нешто догоди онда се мора рећи: доста је било, тако не може даље. Пут ка санкцијама је био дуг, али су на крају биле неизбежне. Русија је наша суседна земља и не може се за један дан, чаробним штапићем, променити. Владимир Путин уз то има јаку подршку становништва, због чега морамо да пронађемо ‘модус вивенди’ „, објаснио је Шулц.
Он је рекао да због тога подржава пут немачког шефа дипломатије Франка-Валтера Штајнмајера и да се морају повући границе, али истовремено оставити врата отворена за преговоре.
Као немачки социјалдемократа, како је казао, он је за пут Вилија Бранта – промене кроз приближавање, јер што је демократија ближа ауторитарном режиму она постаје опаснија по режим.
Такође је Шулц истакао да је Русија у суштини партнер ЕУ и да то треба и сигнализирати, али да партнерство функционише само на равноправној основи. На питање да ли је узнемирен због Путиновог покушаја да кредитима изради десничарску мрежу у Европи, он је казао да га радује што су је „антиграђански, антидемократски и антиплуралистички став десничарско-популистичких партија“ испливао на видело.
„Тај ‘путинизам’ који је оличење обнављање националних величина наспрам декаденције западног света наилази на плодно тло десничарских популиста. То ме не чуди. Међутим, нервира ме хладнокрвност којом делују две стране. Мора се грађанима у нашим земљама рећи да те особе тренутно показују своје право лице. Госпођа Мари Ле Пен не жели никакве демократске структуре, она жели ауториратну државу. Ко гласа за ту странку добија путинизам“, подвукао је шеф ЕП.
Што се ЕУ тиче Шулц је нагласио да је она била вишедеценијско обећање побољшања услова живота за све грађане. „То обећање и даље постоји, али се не поштује. Младим људима ЕУ не нуди више стабилности и безбедности, већ нуди дерегулисана тржишта и полуделе банке, које спекулишу и расипају народну имовину“, подвукао је он.
Шулц је истакао да ЕП пуно тога чини да делује против тога, као што је наметање банкарске уније, да регулише да улагачи и власници банака сносе одговорност за преузете ризике, а не као до сада порески обвезници.
„Међутим, зачуђујуће те мере за решење кризе никада не пролазе, али зато продире криза, што ме забрињава“, казао је председник ЕП.
Када је реч о инвестиционом плану председника Европске комисије Жан-Клода Јункера са 315 милијарди евра улц је рекао да се ради о огромној бројки, која није довољна, већ само почетак, за промену курса, који је потребан.
„До сада смо у Европи водили економско-теоретске дебате. Питање је да ли исправна теза да одржива консолидација буџета води ка враћању поверења инвеститора. То је теза коју заступа немачка канцеларка Ангела Меркел. Одговор је „не“. Због тога је Јункеров план да постоји новац, који није намењен за спекулације, већ реалну привреду“, објаснио је он.
(Вечерње новости)
