Прочитај ми чланакТензичне односе између Србије и Црне Горе свако мало потпале разноразне политичке изјаве, понека јавна свађа или супротни ставови по разним питањима. Последња, у најмању руку бизарност из Црне Горе стигла је ових дана на плакатима, којима су били облепљени бројни црногорски градови, на којима се Србија оптужује за “немилосрдну одмазду и репресију”, и то давне 1918. године.
У оптуживању Србије за разна злодела, која су се наводно десила пре једног века, аутори плаката као да покушавају по ко зна који пут да „потпале“ ватру, погоршају односе две земље, узнемире Србе у Црној Гори… Такву ситуацију обилато користе готово све политичке опције за стицање политичких поена и опет додатно продубљвање напетости.
Иако званична Подгорица, бар колико је познато, не стоји иза ове акције лепљења плаката са натписом „Никад више 1918“, који су јуче осванули у Подгорици, Пљевљима, Даниловграду, Улцињу, Котору, Херцег Новом, Цетињу, Бијелом Пољу, не може се занемарити недавна изјава министра културе Црне Горе Александра Богдановића поводом обележавања стогодишњице Подгоричке скупштине (уједињење Црне Горе са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца).
– Црна Гора „памти и прославља часне датуме и догађаје из прошлости, а Подгоричка скупштина није један од њих. Прославе тог и сличног типа нису оријентација званичне Црне Горе – поручио је Богдановић.
За сада није познато ко је плакате са оваквом садржином лепио по целој земљи. Међутим, незванично, иза њих стоје присталице једне опскурне организације. На Фејсбук страници Комити – Желенашки покрет, где се управо порука “Никад више 1918”, дели уз разне пропратне пароле, од тога да “Никад неће Црна Гора бит обала српског мора”, до оних где пише: “Не бојим се вражијега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега”.
– У немилосрдној одмазди и репресији над народом Црне Горе почињеним од стране Србије, њене војске и жандармерије и домаћих издајника у њеној служби, због активног отпора окупацији и анексији своје домовине, једне од најстаријих балканских држава, између децембра 1918. и августа 1929, у вртлогу пакла и смрти нестало је неколико хиљада људи. Убијено је преко 3.200 људи, од којих многи и зверски. Опљачкано је и попаљено преко 5.800 црногорских домова и других објеката. Хапшења, мучења и затварања прошло је преко 4.700 мушкараца, жена и деце. Прогнано је или приморано на егзил више од 3.000 црногорских породица. У готово сваком насељу кроз који су прошле српске казнене јединице вршена су силовања жена и девојака услед чега је велики број њих касније чинио самоубиства дављењем или вешањем. Читава Црна Гора прошла је кроз срамоћења невиђена у њеној целокупној историји – пише између осталог на овим постерима.
Продубљивање јаза између Срба и Црногораца у Црној Гори, подизање тензија уочи потенцијалног обележавања стогодишњице уједињења Црне Горе и Србије , или нешто треће… Све би ово могли да буду одговори на појаву срамних натписа.
Међутим, директор Центра за регионализам Александар Попов за „Блиц“ објашњава да се овакве ствари не дешавају први пут, и да их је било и раније. Како каже, у и Црној Гори, као и у Србији, постоје разне поделе, а једна од њих је на „Зеленаше“ и „Бјелаше“, односно оне који су били против или за уједињење Црне Горе са Краљевином СХС.
– Оваква реакција није не очекивана, и можа би могла да се тумачи као одговор на став патријарха Иринеја који је пре извесног времена уопредио Црну Гору са НДХ, што је, чини ми се, подржао и министар Ненад Поповић – каже Попов.
Историчар Чедомир Антић сматра да је ово проблем црногорског режима који је заснован на мржњи и лажи.
“NIKAD VIŠE 1918”: Cetinje osvanulo oblijepljeno plakatima – https://t.co/LDciyoQnuz pic.twitter.com/DiLRJkQFd8
— Volim Podgoricu (@VOLIMPODGORICU) October 1, 2018
– Све ово што се дешава није уперено против Србије, него против Срба у Црној Гори. Њихов циљ је да мржњом и завадама међу црногорским народима забетонирају власт. Србија није ни окупирала ни колонизовала Црну Гору. Напротив, у Југославији је Црна Гора само добила. Србија је и сама била окупурана и није имала довољно ресурса да се бави тешким наслеђем крваве владавине Петровића. Краљ Никола је 1916. побегао из своје земље и оставио је на милост непријатељу. Подгоричка скупштина је најрепрезензативнија и најдемократскија изабрана скупштина Црне Горе пре 1990. године – каже Антић за „Новости“.
Међутим, испоставило се да у појединим местима где су ови увредљиви плакати лепљени, не мисле сви тако, па су их рецимо у Котору грађани сами уклањали, самоиницијативно.
Ко су комити?
Комити су били црногорски добровољци који су се од 1916. до 1929. борили за слободу Црне Горе, најпре у Првом светском рату против Аустро-угарске, а од 1918. године под паролом “За право, част и слободу Црне Горе” и против “окупације” Црне Горе од стране Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС). Били су познати и по називу “Зеленаши”. Били су противници одлука некадашње Подгоричке скупштине, од којих је најпознатија била збацивање краља у изгнанству Николе И Петровића и његове династије Петровић- Његош, у корист династије Карађорђевић, и одлука о прикључењу Краљевини СХС у једну државу.
Један од њихових вођа био је Крсто Зрнов Поповић, који је предводио и такозвану Божићну побуну, када су присталице условног уједињења (Зеленаши), подржани од стране Италије, покушали силом да преотму власт над територијом Црне Горе и Боке Которске од савезничких снага. То је био један од разлога зашто су за њега говорили да је сарадник италијанског окупатора. Међутим, за неке је он симбол црногорског идентитета.
Мржња према Србима
Из постера који су осванули по целој Црној Гори, сасвим је јасно да је реч о “мрзитељима Срба”, а на Фејсбук страници Зеленашког покрета могу се видети слични постови који о тој мржњи говоре на разне начине.
– Оооо Црногориииии, немало нас ако ћемо да ћутимо, знамо ми да не треба насиједат на ово ал главари мичите га онда, не играјте нам се са стрпљењем, не испробавајте нам висе живце јер их немамо, јесте ли заборавили ријечи великога витеза Крста Поповића који овим посрбицама тада рече “бјежи ми куго са огњиста мога… – пише између осталог у једној од објава.
