Прочитај ми чланакХрват са колеџа Принстона описао је у свом новом тексту како ће изгледати крајња пропаст Хрватске.
Др Дејан Ковач докторирао је на престижном америчком институту ЦЕРГЕ а на Универзитету Принстон завршио је постдипломске. Члан је American Economic Associationa и Royal Economic Society – Велика Британија.
Ради на великом броју међународних пројеката, а посебно је усмерен на анализе микро и макро економских политика у земљама у транзицији и постконфликтним подручјима. Повремено пише колумне с економском тематиком за Index.
У новом тексту за тај портал, Ковач је предвидео како би Хрватска могла да изгледа већ 2025. ако хитно не спроведе врло озбиљне реформе. Наравно, пописао је кључне реформе које би Хрватска требало да спрведе ако не жели да доживи потпуну пропаст.
Црна СФ прича др. Ковача:
„У једном алтернативном свемиру у не тако далекој будућности. Моје име је Хрвоје Хрватина и ово је моја прича. Велики сам Хрват и стварно сам веровао у пројекат Хрватске ’91., као и сви ми. А шта је могло да крене по злу? Добили смо прекрасну земљу, с прекрасним морем и природним богатствима на којима би нам свака земља позавидела. Требало је само знати „живети“.
Прошло је неколико деценија од наше независности и суверености, а Хрватске више нема. Географски смо још ту, али од банкрота ствари нису исте. Све се дословно променило преко ноћи. Уследила је глобална рецесија. Једног дана, због системског спровођења лоших политика, нашли смо се у немилости наших кредитора који су одлучили да ставе кључ у браву. Све је отишло на добош како би се вратили кредити. Агрокор је био само прва у низу палих великих фирми пре банкрота, сви велики су уследили убрзо. Наше фирме, које странци нису препродали, затворили су и пребацили производње у земље где им је трошак рада нижи.
У процесу “реструктурирања” уследили су масовни откази. Политички подобници који су мислили да ће бити мирни до пензије ако потпишу за ХДЗ или СДП и добију посао у државном сектору, гадно су се преварили. Страни конзултанти које су запослили наши кредитори продали су већину јавних фирми и поделили отказе чак и највећим политичким ухлебима. Ко би рекао да ће ми смеће на загребачком Трњу одвозити фирма из Лондона?
Након отказа уследили су масовни протести, али, јасно, без учинка јер посла једноставно нема. Они који се нису одселили до тада, одселили су се у новом таласу пут Ирске и Немачке. Хрватска броји мање од 3 милиона становника…, пише он у свом тексту за Индекс.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
