Фото: Амерички музичар Кање Вест и његова партнерка Ким Кардашиан позирају пре ревије Живаншијеве колекције за пролеће / лето, 29. септембра 2013 , у Паризу

(alternet.org, Pascal Robert)

Кроз историју, америчка популарна култура је развијана од владајуће елите, као средство учвршћивања императива америчког капитализма и империје.

“They tryna lock niggas up“

They tryna make new slaves

See that’s that privately owned prison

Get your piece today”

– Лирика Кање Веста са његовог сингла “ New Slaves “ (2013).

Популарна култура у америчком друштву има више функција. Виђена од многих као једноставан уметнички израз са жељом да се забави публика, током историје, америчка популарна култура је развијана од владајуће елите као средство учвршћивања императива америчког капитализма и империје у свести грађанства нације, као и света у иностранству.

„Председник Двајт Ајзенхауер је поставио темеље светске џез дипломатије у периоду после Браун vs Одбор за образовање -одлуке која осигурала белосветску пропагандну кампању Информативне агенције САД – УНИА  (United States Information Agency (UNIA). „

Погледати: „Џез Дипломатија : Промовисање Америке током периода Хладног рата“ (Јazz Diplomacy: Promoting America During the Cold War Era) од Лизе Е. Девенпорт

Црни џез музичари су регрутовани од Ајзенхауера и наредних администрација да буду амбасадори америчког капитализма у земљама трећег света које су недавно стекле независност и да кокетирају са комунизмом као политичким и економским моделом на врхунцу глобалне совјетске популарности. Ови црни музичари су били регрутовани у време када је Америка направила само малу увертиру у пробоју зидова расне, „Џим Кроу“ сегрегације ( Jim Crow Segregation – Џим Кроу је назив расног кастинског система који је функционисао првенствено, али не искључиво у јужним и пограничним државама, између 1877 и средине 1960-их….Више:  „What Was Jim Crow?“ ferris.edu прим. прев.)

Ипак , свежа Одлука Врховног суда Браун vs Одбор за образовање навела је неке у црначкој заједници да наивно поверују да је извојевана трансформативна победа, да није у питању судско-полицијски избор политике за побољшање америчког имиџа у иностранству у светлу комунистичке експанзије.

„Од 1950, амерички Стејт департмент тражио је џез уметнике као што су Дизи Гилеспи, Квинси Џонс и Луј Армстронг , као амбасадоре културе  у земљама трећег света и на афричком континенту,  да покушају да  рехабилитују амерички расистички имиџ и понуде амерички начин живота као алтернативу повећаној постколонијалној популарности комунизма. Армстронг је свирао у провинцији Катанга у Конгу у време заробљавања Патриса Лумумбе и његовог мучења са америчким саучесништвом. Био је на континенту када је Лумумба убијен.

Адам Клејтон Пауел Јуниор је био мозак иза регрутовања џез уметника за ову намену – У потрази за Црном фантастазијом („In Search of the Black Fantastic“ ), Ричард Итон.

У  данашњем  политичком добу гарављења Америке, владајућа елита разуме значај поседовања популарне културно-медијске руке Црне фалш-лидерске класе коју империја подржава у Црном лицу. Политичари попут Барака Обаме и Кори Букер су од кључног значаја да се осигура да обојени људи пригрле план америчке империје као свој. Познати, у распону од Опре Винфри и Самјуела Л. Џексона, до Џеја З, заклети су на верност Букер / Обама типовима у испуњавању смешне фантазије Црног искупљења.  Политика,  (blackagendareport.com), „расног сродства“ је постала средство царства.

Ознаке: Pascal Robert, поп музика, пропаганда, САД, црнци