Прочитај ми чланак

ЦРНОГОРАЦ ИЗМЕНИО ПРАДЕДИН ГРОБ да не би писало „За спас српских идеала“?

0

Праунук носиоца Обилића медаље Станише Николића и ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић није хтео да испоштује жељу свог претка

Ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић заменио је надгробну плочу на гробу свог прадеда Станише Николића, бришући епитаф који говори да је реч о српском јунаку, тврди хроничар Митрополије црногорско-приморске Јован Маркуш.

Он је за Срну рекао да се гроб официра Станише Николића, носиоца Обилића медаље налази на гробљу код Храма Пресвете Богородице у Озринићима код Никшића, преноси „Блиц“.

Мештани кажу да је официр Станиша Николић одредио за живота који епитаф треба да буде на његовом гробу, што је породица испоштовала, о чему сведочи фотографија некадашње надгробне плоче која је до скоро постојала.

Међутим, Станишин праунук је након смрти свог оца скинуо надгробни споменик са епитафом и поставио нови без овог надгробног натписа. Остаје отворено питање да ли је узрок томе стих у епитафу – „За спас српских идеала“?

Станишин праунук је садашњи ректор Универзитета Црне Горе Данило Николић, пише „Блиц“.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

97 коментара “ЦРНОГОРАЦ ИЗМЕНИО ПРАДЕДИН ГРОБ да не би писало „За спас српских идеала“?

  1. SlavenMilanov каже:

    Đedu veliko hvala i nek’ mu je večna slava!
    Što se unuka tiče, on se ovim činom kvalifikovao da i njegov epitaf jednog dana bude promenjen u „00-24″….

    1. Радо Мир каже:

      WC
      Запишавање и засеравање бесплатно.

  2. SPISATELJ каже:

    Rasipanje mrznje prema svima na Balkanu je trenutno PRVI ZADATAK srpskih nacionalista!
    Zalosno je sto skolovani i pametni ljudi pa cak i oni sto imaju 4 doktorata rade ovaj sramotni posao!

    1. Miroslav Milutinov каже:

      Да ниси ти Милојко Пантић?

    2. Marko Zivanovic каже:

      Он је неки тамо куртон покатоличени. Који је плаћен да се убаци на србске портале. Из њега смрди католичанство. Осећа се смрад католичких ИЗМЕТА.

  3. Marko Zivanovic каже:

    Оно кад те жуља знање да су сви твоји некад били срби а ти си одрод,“ИЗМЕТ ЉУДСКОГ РОДА“ и балега која је променила веру за доларе. Илити МИЛОШИПТОГОВНАР. Тешко је знање да си комплексаш,превера и потурица….то жуља стално као и ове конвертитске “ИЗМЕТЕ ЉУДСКОГ РОДА“ и потурчене балеге “бошњачке“. Отпади и балеге…

    1. SPISATELJ каже:

      A ti si primer postenja, dobrote i ljudskosti, jel da?
      Bedniche!
      nema vecih kompleksasha od srpskih nacionalista!
      to je bolest i to se leci, lekar je NATO a lek su BOMBE!
      Dobili ste prvu dozu, malo ste se povratili i opet sikcete, uskoro ce druga, mnogo jacha.
      A posle toga, u LANCE!

    2. Burazeru ti si cist primer da nam zdravstvo ne funkcionise bas najbolje.

    3. Marko Zivanovic каже:

      Ајде одшетај на портале твојих покатоличених смећа конвертитских и тамо урличите заједно. Из тебе вриште комполекси конвертита и отпада. Ускоро крећете опет у напад на Русију да је “баците на кољена и сведете на московски пашалук“. Баш као ономад кад сте кренули да се докажете вашем господару Хитлеру па су Руси нађубрили зељиште испред Стаљинграда са вама,органским ђубривом. Чујем да се руски зељорадници жале како немају више такво квалитетно органско ђубре,и Путин им је обећао нову туру. Ајде “за дом спремни“ усташка гамади

  4. SPISATELJ каже:

    Eto do čega je doveo velikosrpski nacionalizam!
    Crnogorci su okrenuli ledja Srbiji!
    Jeste li sad srećni, gospodo naučnici, doktori i ostali?

    1. Grom каже:

      Veliko-Srpski nacionalizam kriv za sve hmm sto mi je ta“mantra“poznata.Ovako cemo
      „Spisatelju“Onoga momenta kada Srbi zaista budu Veliko-Srpski nastrojeni vas NECE BITI!!!!
      I dzaba vam da opet zovete NATO u pomoc i ostala belosvetska go.na.
      P.S Jel smo bili Veliko-Srpski nastrojeni kada smo vam sve Srpske zrtve oprostili i zemlje
      dali??

    2. SPISATELJ каже:

      Nikom Srbija nije ništa dala. Konjicom je ušla u Hrvatsku. Crnu Goru okupirala. Makedoniju okupirala. Vojvodinu dobila na poklon, time su sile pobednice umanjile snagu Austrije i Mađarske.
      Kako su srpski nacionalisti radili tako je srpski narod prošao.

    3. Grom каже:

      Tako pobednici i ulaze(barem su ulazili po starom obicaju)a ne kao hrvati i
      „braca“im muslimani sa nozevima da kolju srpsku decu i ostalu nejac.Evo
      ti nesto sto bi trebalo da ti malo razjasni stvari““Braćo srcu našem najmilija, neumrli vitezovi srpski! Dobro nam došli nepobjedivi sokolovi naši! Dobro nam došli osloboditelji naši, ponosni naš cvijete, najljepši i najmiliji. Blagosloven bio čas kada vas vidjesmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila! Blagoslovene majke koje vas rodiše! Blagoslovena kolijevka koja vas je odnjihala!

      Blagosloveni opustjeli domovi vaši, koji se u crno zaviše da nama uzmogne sinuti ovo zlatno sunce slobode, što nas sada obasjava. Koliko smo čeznuli za ovim časom! Zajedno sa vama kličemo onome koji vas je pripremio za pobjede, vrhovnome vođi vašemu, unuku velikog vožda Karađorđa, Kralju vašemu i našemu. Da živi Kralj Petar! Da živi Srpska vojska!“
      Nadam se da ti je jasnije!!!

    4. SPISATELJ каже:

      aha
      i sta je posle bilo?
      kad su po Zagrebu ti isti konjanici gazili ljude

    5. Grom каже:

      Gazili jel?!?Kako mozes da lazes tako??Nego sta su recimo radili hrvati
      „povratnici“iz vojske dok im je pravi naziv pobegulje jer cim su umesto nejaci
      koje su klali stali ljudi,pobegose za hrvatsku glavom, bez obzira ili na kolenima
      molili za milost milu lli vam majku JBM!!!!!!

    6. SPISATELJ каже:

      Srpska vojska, zandarmi, drzava,finansi… sve je to radilo veliku tiraniju nad Hrvatima. Zato su se onako grozno svetili 41.

    7. Grom каже:

      Molim!!!Navedi gde se ta tiranija odigravala??Opet da ti ponovim samo
      pogledaj sta su hrvati sve radili neduznima i bice ti jasne definicije
      tiranije,masakra,genocida,klanja,ludila,mrznje,iskonskog ZLA itd

    8. СРЦЕ НА ТЕРЕН каже:

      Не лажи смраде титовски

    9. Ћирко Ћирковић каже:

      Тамо има и људи?:))

    10. patriota каже:

      NE NACIONALISTI,VEĆ KOMUNISTI.

    11. Marko Zivanovic каже:

      Шта уопште тражиш на нашим србским порталима конвертитско смеће покатоличено? Јел те сврби нешто па се убацујеш као вашка тамо где ти није место? Мени на памет не пада да се убацујем на усташко-потуричке портале.

    12. Astra Vista каже:

      To mu je posao.

    13. Marko Zivanovic каже:

      И то што кажеш провокатор је плаћен то да ради. Гњидица мала,још увек има комплекс од тога како смо се ми срби супротставили његовим свемоћним господарима из Беча и Пеште и сломили им зубе. Његовој вољеној Аустроугарској монархији у којој су његови преци били другоразредни чистачи штала али у Будиму и Пешти. Још увек то боли другоразредне чистаче штала Будима и Пеште!

    14. SPISATELJ каже:

      Mi smo slomili zube Austriji!!!
      Izginulo nam 40 posto muskog stanovnistva, zemlja unistena, narod stradao…. i mi smo kao POBEDILI!!!!
      A Slovenci, Hrvati… mirno proveli rat….
      I ko je tu ispao pametniji?

    15. Marko Zivanovic каже:

      Видиш покатоличени конвертиту то је фундаментална разлика између нас срба који никад нисмо хтели да будемо ничији робови и вас покатоличене гамади који сте били чистачи штала Беча,Будима и Пеште. Лепо вас је назвао ваш поглавник Хитлер: ‘ИЗМЕТИ ЉУДСКОГ РОДА’. И вас и вашу браћу,који су за време другог светског рата служили нацистима као топовско месо и чинили стравичне злочине у име Хитлера и нацизма.

    16. SPISATELJ каже:

      Budalo glupa, srpska deca su stradala po Jasenovcima, srpski seljaci streljani na Banjici, srpski djaci pobijeni u Kragujevcu…
      jel to tvoj plitkoumni mozak moze da razume i shvati!!!!
      i ne seri o Bechu i Budimu, nisi isao dalje od Palanke na vashar!

    17. Grom каже:

      Stradali su najvise od sljama ljudskoga koga smo mi Srbi bracom zvali.Bilo
      je dosta slucajeva i od Srpskog taloga iz nasih redova,cisto da se ne lazemo,
      ALI dojucerasnja braca koja je na kolenima molila Srbe je neprevazidjena u
      zlocinima nad narodom iz koje je proistekla ali pod patronatom Rimokatolicke
      crkve i Vatikana.
      Bice sudjeno kad-tad!!!

    18. Dragisa Popovic каже:

      Za slobodu se uvek ginulo a vi i dalje podmecite guzice smrdljive tom zapadu ali nikad necete znati sta znaci sloboda

    19. SPISATELJ каже:

      mnogo je lepse za slobodu ziveti

    20. Радо Мир каже:

      За то прима “плаћу“.

    21. SPISATELJ каже:

      Kao prvo, ja sam Srbin. Ali Srbin kosmopolita, ne zatucana velikosrpska budala kao ti koja veruje da je Sveti Sava pravoslavac iako je krsten u katolickoj crkvi!

    22. Marko Zivanovic каже:

      Јеси ти си српин космополита. Можда другосрпијанско смеће издајничко,које се сваком продаје за шаку долара и тапшање по раменима. То да. Али србин НИСИ! И остави ти Светог Саву конвертитско смеће покатоличено. Имате ви ваше ваКИТАнске свеце. Оне што воле да “примају у фуруну“

    23. SPISATELJ каже:

      Sveti Sava da se pojavi kojim slucajem sve vas bi prve po klao – isto kao njegov otac nemanja Bogumile sto je pobio. Jes grdan svetac – pobio 100000 ljudi hriscana koji nisu hteli da bude deo NJEGOVE JEDINE PRAVE APOSTOLSKE SABORNE PRAVOSLAVNE SRPSKE CRKVE

    24. Михаило каже:

      Не наседај на глупости. Богумили нису ни постојали

    25. Михаило каже:

      Не постоји ниједан озбиљни историјски доказ о постојању богумила. Богумили су кроз историју служили за оспоравање српског карактера Босне, а у новије време као историографска основа и оправдање за стварање бошњачке нације и самосталне државе Босне и Херцеговине.
      Пoстоје митови који су плод народне душе и који настају спонтано као
      потреба народа, а односе се на преломне догађаје у његовој прошлости. Они су
      непресушно врело за надахњивање, поготово у тешким временима, премда су
      неретко искривљена слика прошлости.

      Насупрот митском приступу – стоји историја као наука. Она се темељи
      искључиво на историјским изворима, који се критички испитују и
      упоређују са сродним или опречним споменицима, на основу чега се снагом
      имагинације реконструише прошлост.

      Међутим, постоји једна појава у историографији, а то је стварањe митова од стране самих историчара, односно фабриковање лажне представе прошлости, која треба да послужи одређеним политичким, националистичким и идеолошким циљевима.

      Мит о богумилима управо представља производ једне такве историографије, чији је основни циљ оспоравање српског и источно-православног карактера Босне у средњем веку, али и давање историјског легитимитета стварању муслиманске, односно бошњачке нације, што је поједностављено образложио један учесник интернета речима „Ја више волим да потичем од богумила него од православних Срба“.

      Опортунизам историчара, који су креирали тај мит, најбоље предочава
      сведочанство британске историчарке уметности Маријан Вензел, из
      времена 1960-их, када је боравила у Сарајеву и радила на књизи Украсни мотиви на стећцима.

      Она наводи занимљив разговор који се водио у атељеу Миле Ћоровић и Младена Колобарића:

      „Ту се затекао и Џон Фајн, који је радио на сакупљању података за своје важно дјело ’Црква босанска, нова интерпретација’ (Њујорк и Лондон, 1975). Обоје смо у то вријеме проучавали богумилску културу, надгробне споменике и Цркву босанску. ’Реци ми’, питао је Џон Фајн, ’да ли си нашла било шта богумилско у вези са стећцима?’ ’Не’, рекла сам искрено. ’Ни трага. А шта је с Црквом босанском? Јеси ли ту нашао икакву везу с богумилима?’ ’Не’, рекао је Џон. ’Ништа доказиво о Цркви босанској нема заједничко с богумилима. А ја ловим већ дуго времена.’ Тада и ту смо заједно закључили да ништа у босанској култури није везано за богумиле, упркос свему што нам је речено. Сљедећег дана сам посјетила свог ментора у Земаљском музеју, др Алојза Бенца, који ме је инспирисао и охрабрио за рад на књизи о стећцима и омогућио ми помоћ од чланова његовог особља: Влајка Палавестре, Наде Милетић и сада покојног Ђуре Баслера, који је увијек био одани сљедбеник теорије о богумилима. Бенац је и сам, скупа са Бихаљи Мерином из Београда, написао књигу о стећцима, чији енглески наслов гласи The Bogomils (Лондон 1962). ’Др Бенац’, рекох, ’морам Вам нешто рећи. Прошле вечери сам разговарала са Џоном Фајном, који истражује Цркву босанску. Заједно смо закључили да ни на стећцима ни у Цркви босанској нема ничег богумилског. Мислим да богумили нису направили стећке. Мислим да никад нису ни били овдје.’ ’Знам’, рече он. ’Увијек сам то знао. Али то није нешто што ја могу рећи. Ви то можете и ја ћу вам помоћи.’“ (Босански стил на стећцима и металу, Сарајево, 1999).

      У склопу мог истраживања српских средњовековних повеза књига, наишао
      сам такође, на појам – „богумилски повез“, о коме је писала Берта ван, Регемортер, у тексту „Повез југословенских ћирилских рукописа“ у часопису Библиотекар за 1959. годину, означивши повез рукописа R 3.349 Универзитетске библиотеке у Загребу – богумилским. (Исти текст појавио се и у студији Binding Structures in the Middle Ages, коју је приредила Џејн Гринфелд 1991. године, превевши са француског на енглески текстове Берте ван Регемортер.)

      Само летимичан поглед био је довољан да се утврди да је тај повез, и по
      декоративним и по структуралним елементима, истоветан са српским
      средњовековним повезима. То несумњиво потврђују орнаменти и њихова
      композициjа, а особито орнамент двоглавог орла, који се више пута понавља.
      Ако имамо у виду да сваки религијски правац снагом свог духа ствара
      особену и препознатљиву материјалну културу, било би логично да и
      богумилство изнедри специфичну орнаментику. Међутим, ту никако не би
      могло бити места за орнамент двоглавог орла, који, као источно-православни
      симбол представља симфонију цара и патријарха, и, према томе, косио би се са
      богумилским учењем. Сем тога, тај рукопис не помиње ни Драгољуб Драгојловић, свакако највећи познавалац босанског рукописног наслеђа.

      Моје виђење, да то није богумилски повез, потврдио је др Иван Косић из Националне и свеучилишне књижнице у Загребу, написавши ми да је поменути рукопис „Цетињски псалтир с тумачењима, (R 3.349), XV. ст., српске редакције“.

      Остало је само нерешено питање да ли је ово случајна погрешка или
      се ради о смишљеном подметању „доказа“ о богумилима. Ипак, овај пример
      може да послужи и као модел за разумевање целог феномена „богумили“.

      У тези o босанским богумилимa све је под знаком питања, од самог имена, настанка, учења, до нестанка тог покрета.

      Појам богумили (или богомили) апсолутно је био непознат у Босни пре
      средине XIX века. Није га било до тада у народном памћењу нити у сачуваном
      рукописном наслеђу. Не помиње се ни у једном старом речнику, ни у
      једном путопису. У науку га је увео босански фрањевац Иван Фрањо Јукић
      1851. године, а он је, у ствари, од Орбина (1601), Фарлатија (1769) и Пејачевића (1797) преузео мишљење о јеретицима у Босни. Они су само поновили оптужбе од раније, које су стизале из редова римокатоличке цркве према житељима Босне и Хума да су манихеји, патарени или шизматици (према Пејачевићу и Немања је био у почетку патарен). Те квалификације Јукић је некритички довео у везу са богумилством на Истоку и са валдензима и албигензима у Француској.

      Међутим, треба имати на уму да су такве оптужбе биле манир римокатоличке цркве у средњем веку за цркве које нису биле под њеном јурисдикцијом. (На пример, када је дошло до раскола са Васељенском патријаршијом 1054. године, кардинал Хумберт је изнео оптужбе међу којима је била и оптужба за манихејство.)

      Главни замах богумилству у Босни као дуалистичкој јереси дао је језуита Фрањо Рачки, који је такође своју поставку засновао претежно на латинским оптужбама. Пада у очи да су Рачки, као и остали историчари који су заступали богумилску тезу, избегавао да одреди народност босанских житеља у средњем веку. Разлог томе је што је био свестан чињенице да су сви стари извори (Ајнхард, Порфирогенит, Поп Дукљанин, као и босанске повеље) недвосмислено указивали да су то били Срби. Вероватно из разлога да се та чињеница прикрије, Рачки у први план истиче верске прилике, али само онако како су их видели римокатолички полемичари, премда му је био познат и рад Божидара Петрановића о тој теми, који се ослањао на босанске споменике. Зато је француски слависта Андре Вајан (André Vaillant) оценио да је теза о богумилизму Цркве босанске у основи дело Фрање Рачког и хрватског романтизма.

      Историја о богумилима је пуну подршку доживела за време аустроугарске
      окупације после Берлинског конгреса 1878. године. Аустроугарска је у Босни затекла јаку српску идеју и крајње неповољну ситуацију због заједничког наступа муслимана и православних у пружању отпора окупацији. Према првом попису из 1879. године било је 42,88% православних, 38,73% муслимана и 18,08% католика, што је представљало додатну неповољност. У инструкцији Цареве војне канцеларије генералу Филиповићу, главнокомандујућем у БиХ, која се чува у ратном архиву у Бечу (бр. 69-1/27), стоји: „Препоручује Вам се
      најтоплије нарочита обазривост у верским питањима, при чему има да код
      становништва поклоните своју пажњу брижљивом неговању католичког
      елемента који се показао поуздан и настојањима Монархије пријатељски
      расположен /…/. Затим Вам се препоручује да доведете муслимане у ближи
      контакт с католицима и да нарочито спречите приближавање или савез
      муслиманског с православним становништвом, које треба да се најоштрије
      надзире с обзиром на евентуалне, окупацији непријатељске аспирације“.

      Да би се разјединили православни и муслимани, према наведеној инструкцији
      најпре је требало раздвојити њихову прошлост. Богумилска теза била је
      одлична подлога. Можда је и зато доведен на чело Земаљске владе у Босни баш
      историчар – Бењамин Калај, који је у ранијим радовима тврдио да су муслимани
      српског порекла. Међутим, у новој ситуације своја гледишта прилагођава
      аустроугарским циљевима и цео државни апарат укључује у стварање нове
      историје Босне. Оснива се Земаљски музеј (1888) који покреће часопис Гласник
      земаљског музеја, чиме се започиње рад и на научном утемељењу посебности
      Босне. Према Маријан Вензел, у стварању „лажне повијести Босне“ истакао се и
      Јанош фон Ашбот, чиновник администрације и члан мађарског парламента, чију
      је књигу о босанској култури, наравно, прожимала богумилска теза (1887).
      И Иван Ранђео, историчар и нумизматичар из Загреба истиче да је „настанак ове
      лажне повијести резултат спознаје Аустроугарске о нужности одвајања Босне
      и Херцеговине од Србије, те с тим у складу као резултат потребе за стварањем
      неке врсте идеолошке подршке тој политичкој опцији“.

      На примеру деловања муслиманских првака видимо да су поменуте инструкције
      за кратко време дале резултат. Они су здушно прихватили нову улогу чувара државности и континуитета са средњовековном државом и потпуно се саживели с њом. Ту се истакао Мехмед-бег Капетановић са својом брошуром Шта мисле мухамеданци у Босни (1886), где је први пут један муслиман изрекао тврдњу о пореклу босанских муслимана од богумила.

      Преко листа Бошњак одвијало се усађивање богумилског мита и преобликовање свести муслимана са циљем стварања босанске самосвести. Босански муслимани су најбољи пример како се лако манипулише једним народом који се одрекне своје прошлости. Сва каснија дешавања, пристајање уз усташки покрет и њихови злочини, посебно у Херцеговини, затим четничка одмазда у Фочи и другим крајевима, као и сви догађаји у последњем рату, великим делом су последица спровођења туђих циљева с убеђењем да су властити. Срљање у тражењу новог идентитета најбоље се може видети у Меморандуму који су упутили муслимански прваци Хитлеру 1942. године, у коме се тражи немачки протекторат над Босном и Херцеговином: „Фиреру наш! /…/ ми, босански муслимани, нисмо Вама и немачком народу никако одани због неке тренутне политичке рачунице или интереса. Премда живимо у овој земљи где постоји већина словенског живља, ми отворено изјављујемо да по раси и крви нисмо Словени, већ да смо готског порекла /…/ Ову веру под народним именом богумила, што значи вере богу миле, задржали су до доласка Турака у 1463. години. Онда су сви одједном примили исламску веру, јер су ислам, као и наша богумилска вера, у длаку исти по верским начелима…“ ( В. Дедијер и А. Милетић, Сарајево, 1990.)

      Свако ко се непристрасно упусти у испитивање ове историје, убрзо увиди да је
      сам појам богумили, као и учење о дуализаму, одбацивању икона, презирању и
      гажењу крста, непризнавању Јована Крститеља, одбацивању Старог завета и
      слично, једна конструкција која нема научно утемељење у босанским изворима. Када се све то одбаци као ненаучна конструкција, остаје оно што јесте – босански крстјани, који су поштовали крст и иконе, Стари завет, Јована Крститеља, имали славу, надгробне цркве са олтаром према истоку, црквени календар који се поклапао са календаром православне цркве, а једна од најчешћих заклетви владара и властеле је на 318 никејских отаца, као што је била пракса и у Рашкој. Ова заклетва много говори, и она је сама по себи довољна да се створи представа о теологији крстјана, јер се у њој огледа суштина православља, али и истицање разлике у односу на римокатолике, па и на аријане, будући да се све чешће покушава направити веза и са овом јереси. Заклињање са 318 никејских отаца значи да су они имали символ вере, по коме је Дух свети происходи од Оца – ex Patre. Зато су латини, по Васу Глушцу, крстјане и називали патаренима.

      Овде треба имати на уму да је појам православље новијег датума и да се у
      то време није употребљавао ни у Рашкој ни у Босни.

      У време Светог Саве и у Рашкој се такође користи појам крстјани. У Хиландарској хрисовуљи забележен је као „крстијански“, а у једном купопродајном уговору за виноград у Хиландару, који наводи Миодраг М. Петровић, Свети Сава се потписује као „всјех правоверних крстјан молабник Сава грешни“. Појам крстјани је, у ствари, архаичан облик за појам хришћани. У Рашкој је после Светог Саве напуштен у корист појма христјани, из разлога што хришћани нису добили име по крсту, већ по Христу, што је теолошки исправније. У Босни је тај појам опстао до пада под Турке, а код фрањеваца и дуже. Једна од књига фрањевца Матије Дивковића носи назив Наук карстиански из 1565. године, а језуита Бартол Кашић у Ритуалу римском из 1640. године такође користи апелатив „крстјани“. Доцније је тај појам преиначен у кршћани, који се и данас користи. Шта више, користио га је и протестант Примож Трубар. Он у једној посвети из 1557. године наводи „Всем побожним крстјаном…“

      На основу ових неколико издвојених примера, видимо да је излишна свака
      мистификација и приписивање неког јеретичког смисла самом појму крстјани, као што је то чинио Сима Ћирковић.

      Дуго је некритички коришћен као важан историјски извор о постојању богумила
      у Босни запис Григоровича у његовом Путешествију, да је нашао у Житију
      деспота Стефана Лазаревића од Константина Филозофа да су сви становници
      Сребрeнице – богумилске јереси. Међутим, професор Јагић, приређујући то
      дело за Гласник српског ученог друштва (књ. XLII), прегледао је све преписе
      тог житија и нигде није нашао то место. Испоставило се да је реч накнадно дописана на једном примерку.

      На помен богумила код многих се јави прва асоцијација на Стефана Немању и на често понављану причу како их је побио и протерао. Стефан Првовенчани у житију посвећеном оцу Немањи заиста помиње неке јеретике; међутим, нигде се не помињу богумили. Због непостојања историјских извора о богумилима, конструктори те тезе на сваки помен неке јереси стављали су знак једнакости са богумилима. Међутим, неки сматрају да су ти јеретици, у ствари, Немањини политички противници, или пак римокатолици. Али, како се тамо помиње Арије и да „ови безумни иду за учењем његовим“, вероватно су у питању неки остаци аријанизма, некада веома раширеног на нашем простору. Извесно је да аријанизам нема додирних тачака са богумилством ни са босанским крстјанима. Крстјани су се, као што је наведено, заклињали на 318 никејских отаца, а они су управо осудили аријанску јерес. Сем тога, заштитник босанске државе, Свети Гргур (Григорије Богослов), био је противник те јереси.

      Да би доказали да су крстјани били јеретици, многи узимају оптужбе, које су стизале са српске стране, да су бан Стјепан II Котроманић и његови
      поданици „безбожни погани бабуни“. Ако се те оптужбе посматрају саме за
      себе, заиста се може стећи такав утисак. Међутим, када се онe ставе у историјски контекст рата Стефана Душана са баном, и за рат уобичајене дехуманизације и дехристијанизације противника, које су, пре свега, биле упућене својим ратницима за подизање морала јер је требало да се боре са једнокрвном браћом, онда се стиче другачији утисак, поготово када се зна да су Орбин и Фарлати тврдили да је бан „одан грчком обреду и стога неподложан папи“. После је бан, према фрањевачкој хроници, постао римокатолик, што је исто могло да послужи за настављање са оптужбама.

      Такође, коментар непознатог аутора на Срећковићево јеванђеље, да је православна патријаршија митница где се патријарси постављају за злато,
      некима је доказ да је аутор припадник јеретичке цркве. Међутим, ово више
      личи на забринутог и огорченог православног верника кога брину дешавања у
      његовој цркви. Иако се не зна тачно када је коментар писан, постоје индиције
      да је то било након укидања Пећке патријаршије (1463) и потпадања под
      Васељенску. У нашој Цркви и у народу време владавине Васељенске патријаршије и епископа фанариота остало је упамћено по, за хришћане, неуобичајеној окрутности и похлепи према новцу, о чему су сачувана бројна сведочанстава, међу којима је вероватно и поменуто.

      Кључни доказ да у Босни није било богумила, нити да су крстјани били нека
      хришћанска јеретичка црква јесте чињеница да, након турског освајања, у Босни
      налазимо само источно-православне, римокатолике, праве Турке и оне, како
      каже путописац Бенедикт Курипешић, „које младост и лакоумност наводи да се
      потурче“. Да је раније заиста постојала нека трећа црква, она би сигурно
      опстала и после пада Босне. Претпоставка да су њени припадници сви прешли
      на ислам због сличности у учењу је бесмислица, јер нема утемељење у здравој
      логици, историјским изворима, теологији, и, на крају крајева, коси се са
      Гаусовом расподелом вероватноћа, која се иначе користи за анализу масовних
      друштвених појава. Припадници неке верске заједнице, када би се нашли у ситуацији преласка на другу веру, реаговали би различито: неки би прешли са лакоћом из личног убеђења, а други због користољубља, неки би се двоумили; међутим, већина је увек конзервативна и остала би на старом. Међу њима је и оно основно језгро верника који су толико утемељени у својој вери да би пре прихватили смрт него ли је напустили. С обзиром на то да Турци нису вршили насилну исламизацију (сем неких издвојених случајева), значајан проценат те
      цркве сигурно би опстао и они би, попут фрањеваца који су добили Ахднаму,
      такође добили признање своје вероисповести. Пошто је то раније решено за православне са Васељенском патријаршијом, то признање се за њих није ни потезало, јер су били једноверни. Овде лежи узрок масовности православних, непосредно по паду Босне. Такође, претпоставка да су крстјани искорењени за време последњих римокатоличких босанских краљева је неодржива, јер би у том случају после турског освајања тамо били већински католици. Међутим, Курипешић у свом путопису у централној и источној Босни помиње само православне. С обзиром на то да се ова појава није сагледала на прави начин, пласирана је хипотеза о досељавању православних из Србије.

      Босанска прошлост је редак пример да су разлози ненаучне природе однели превагу у стварању историје. Узрок томе можемо тражити у супротстављеним политичким, верским и националним интересима у Босни, а велика погодност која је свему томе ишла на руку је разнородност и супротстављеност изворне грађе, као и чињеница да није направљена њихова хијерархија. То значи да се извори другога реда никако нису могли претпоставити прворазредним, ако су противречни. На примеру Босне, извори првога рада свакако би били домаћи споменици, као што су повеље, рукописи и разни записи на књигама и у камену, као и остали артефакти који нам пружају највернију слику о верским приликама на том простору. Оптужбе за јерес, које су долазиле са стране, логично су другоразредни извори и на њима се не може темељити историја. Оне могу само да употпуне слику. Историчари, који су ишли за тим да историју Босне што више закомпликују или лажно прикажу, поставку су градили управо на изворима који почивају на оптужбама, дакле, на погрешним основама.

      Одговор Алојза Бенца недвосмислено показује да су „више силе“ биле укључене у стварање босанске историје. Пре свега, била је то тоталитарна
      комунистичка власт, премда њихова стега по том питању и није била тако јака када је Васо Глушац успео да објави Истину о богомилима (1945), као и још један рад (1953), у којима је потпуно оспоравао постојање богомила и доказивао православни карактер босанске цркве. Поред страха од режима не треба занемарити ни чињеницу да је међу историчарима владаo, како кажу неки зли језици, дух аутоцензуре, који је наметнула „интернационала историчара“, чија је осовина Ватикан‒Загреб‒Беч‒Берлин зацртала границе историјске истине у складу са геостратешким циљевима њихових држава. Истраживање у постављеним оквирима омогућавало је објављивање радова, напредовање, каријеру, чланства, награде. Ко би искорачио изван постављених међа, био би заборављен. Формула је следећа: ако српски историчар својим радом не омета германски интерес за Југоисток и хрватски национализам, и ћути о њима, онда се за њега каже да је „ослободио своје дело од националистичких утицаја и објективно сагледао историјску науку“, а ако у тежњи за истином прекорачи дозвољене границе и разобличи поменуте интересе, онда добија етикету великосрпског националисте и историчара аматера и дилетанта. Сада нам постаје јасније зашто су историчари који су видели дуалистичку јерес у Босни, од Рачког до Симе Ћирковића, добијали велика признања за свој рад, премда је њихова кључна концепција била погрешна, а сада је већ и напуштена од стране озбиљнијих историчара. Њихово виђење је пратила контрадикторност, произвољност, па чак и наивности, што је успешно показао Миодраг М. Петровић, анализирајући онај део Ћирковићевог рада који се односи на верске прилике у Босни. То је негде и разумљиво јер Ћирковић, иако је његово дело велико, ипак није био историчар Цркве, тако да су му измицале теолошке нијансе. Он види дуализам у коментарима непознатог аутора на Срећковићево јеванђеље, премда је ту реч о источно-православном мистичном, а не о космичком и антрополошком дуализму средњовековних јеретика, како каже Драгољуб Драгојловић.

      Треба имати још на уму да нису само поменути разлози терали на стварање искривљене слике босанске прошлости. Наша интелектуална елита изграђена на тековинама француске револуције и у духу просветитељства, у основи отуђена па чак и отворено супротстављена правоверном хришћанству, оправдање свог духовног склопа тражила је и у прошлости. Богумилство, представљено као опозиција Цркви, било је идеално за ту сврху. Како другачије објаснити велике симпатије и духовну блискост код многих према тој измишљеној јереси у Босни…

      У будућности можемо очекивати развој једне нове историјске дисциплине – историје историографије ‒ која ће бацити више светла на живот и рад појединих историчара, а посебно оних који су се бавили Босном, и разобличити могућу позадину њиховог дела – политичку, националну, верску, идеолошку.

    26. Радо Мир каже:

      Хвала Михаило за овај изузетно интересантан текст.
      Него, ако сам ово добро схватио: “истраживања српских средњовековних повеза књига“ указује на то да си научни радник, ако се не варам.
      Уз захвалност, скидам и капу, ако је заиста тако.

    27. Михаило каже:

      Нисам историчар по професији а овај текст је копи-пејстован од аутора – Александра Ћеклића који јесте велики стручњак за историју и израду византијског повеза књига. Када сам се ја интересовао пре неколико година за богумиле наишао сам на текст који је проверив и на врхунски начин објашњава одакле мит о богумилима. Постојали су, били моћни а онда су дошли Немањићи и све их побили – наратив који смишљају српски непријатељи интензивно два последња века да би оцрнили Србе и у причу уклопили потурице и покатоличене Србе – мада је то логички и чињенично немогуће. Проблем је што ми као Срби у својој држави учимо лажну историју

    28. Радо Мир каже:

      Аха, хвала још једном, а други пут гледај да наведеш извор, да нас не доводиш у забуну.
      Свако добро.

    29. Михаило каже:

      Не бих се китио туђим перјем али сам журио а нисам могао да оставим онај отров без одговора – зар заиста треба да мисле људи да је Свети Сава истребљивао Србе који мисле другачије (а заправо не постоје). Текст Александра Ћеклића исцрпно и убедљиво говори о феномену богумилства

    30. milovan каже:

      Поздравио те твој ментор Мухамед Филиповоћ –Туњо.
      Изгледа да се још бакћеш са оним похрваћеним чешким Јеврејом Трухелком. Ја сам теби на једном другом порталу, доказао да у Босни није било никаквог већинског народа, сем Срба. Да су Богумили били једна минорна ПРАВОСЛЉВНА секта распопа Богумила. Нема никаквих Стећака, то је Трухелкин изум. Има само Мрамора, а места где има више таквих споменика мештани називају Мраморје, понегде и Грчко гробље.

    31. Dragisa Popovic каже:

      Marko ne treba trositi vreme na ovu budalu. G.vno manje smrdi kad ga ne diras

    32. Marko Zivanovic каже:

      Имаш право земљаче. Само игнорисати такве конвертитске отпаде,и отићи ће сами. После много провокација наравно

    33. Stevan-Vd каже:

      Samo BLOK…

    34. Ћирко Ћирковић каже:

      „Србин-космополита“ је финији назив за жуто другосрбијанско гованце?:))

    35. Грачаница каже:

      Ти си обично говедо , једно бесловесно живинче које нема појма шта се око њега дешава…

    36. аваксус-МД каже:

      Ментолу није битно где си крштен него шта осећеш и где припадаш.

    37. Simerijanac каже:

      SPISATELJ ти су ти и ови :

      Frojd
      AUTOR
      Стефан Првовенчани
      Србија без се паратиста
      EU Srbin
      VELIKI BELI LOVAC
      Lovac na skalpove
      Frojd
      NAJPAMETNIJI PAMETNJAKOVIC
      STRVINATOR
      tomahawk
      Atila Bic Boziji
      Jenisej
      Слободан српски херoj
      LOGAN
      SAGAN LEADER
      S – 888
      Aleksa Subotic
      Вожд
      Sloba Milosevic
      издајник над сви издајницима
      Sloba srpski herooj
      Harry Kane
      Kesić

      И још пуно других налога. Једно те исто смеће које је са свим налозима у мом кавезу. Одма’ га препознам јер његов смрад осјетим и преко екрана. Узалуд се препуцаваш с’ њим, његово је да провоцира.

      NGOInformer и црногорска гњида Џеронимо су нешто сасвим друго.

    38. milovan каже:

      Зар је Џеронимо Милогорац?

    39. Simerijanac каже:

      Црногорац, милогорац, све је то исто.
      Јесте, али живи у Београду.

    40. Marko Zivanovic каже:

      Бога му колико тај има лажних профила?! Како му не досади гњиди конвертитској??

    41. аваксус-МД каже:

      Ваша деца војници су отпуштени из Србије а није им фалила длака са главе а нашу децу сте поливали бензино и палили.Ништа нисмо заборавили најебали сте следећи пут СВЕ ћемо вам вратити буди сигуран.

    42. Branko Samac каже:

      Da su Srbi 1918 izvršili pokolj hrvata koji su vršili zločine u Mačvi danas bi u Zagrebu svi bili velikosrbi. Pouka : treba uništiti svu milogorsku gamad pa će se svi Crnogorci vratiti srbstvu!

    43. SPISATELJ каже:

      Ti bi da uništavaš.
      To zvuči poznato.
      Malo da se vrate devedesete, jel da, da se pljačka,pali, siluje, ubi-ja,ko-lje, otima, naravno sve uz blagoslov popova i krstačom oko vrata…
      Ali, ovog puta Amerika neće to da dozvoli.

      A jel vi možda čekate Putina, pa onda, iza njegovih tenkova….
      Dočekaćete.
      Ali američke.

    44. Branko Samac каже:

      Jeli se ti to nadaš američki keru da će ti amerikanci čuvati guzicu???

    45. Branko Samac каже:

      Američki keru, nas je u zadni 100 godina ubijeno skoro 3 miliona i ne trpaj nas u isti koš sa vama kerećim narodima koji se naglo uskurče kad ste uz gazde. Ne budi siguran da će ti gazda uvek biti glavni.

    46. SPISATELJ каже:

      i bice vas pobijeno jos 5 miliona jer ste glupi

    47. Branko Samac каже:

      Sa vama kerovima ćemo kao i što se radi sa kerovima!

    48. Marko Zivanovic каже:

      “списатељу“,много сереш! “Велики србски национализам“ никад није постојао! Њега су вам рекли да стално спомињете ваши господари из ваКИТАна и Берлина! Што рече коментатор Гром,кад ми срби будемо решили да будемо великосрбски настројени вас конвертитске гамади као и ваше потурчене бошачке “браће“ ће нестати! Тј.бићете “обрисани“.

    49. SPISATELJ каже:

      Nikad takvi kao ti ne mogu da budu veliki jer ste previshe MALI!

    50. Marko Zivanovic каже:

      Јел те нешто жуља покатоличено говно, ИЗМЕТУ ЉУДСКОГ РОДА,балего и отпаде? Колико сте бедни ви конвертити,кад су вас звали другоразредни чистачи штала Будима и Пеште. Ја сам увек био србин и остаћу србин ма колико ми буде било тешко. Или гадно. То је разлика између нас срба и вас покатоличене конвертитске гамади. Ми своју веру не продајемо.

    51. SPISATELJ каже:

      Ti ces uvek da budes prostak i zatucan. I gladan i go i bos. I na kraju svega bombardovan ponovo! Ali ovog puta pravo u glavu!
      Ajd sad idi da branish…. srpstvo!

    52. Marko Zivanovic каже:

      Jovan Ducic Sinu tisucljetne povijesti
      Ti ne znade mreti kraj slomljenog maca, Na poljima rodnim, braneci ih casno.
      Kitio si cvecem svakog osvajaca, Pevajuc’ mu himne, bestidno i glasno.
      Slobodu si vecno, zakržljala raso, Cek’o da donesu tudi bajoneti,
      Po gorama svojim tuda stada pas’o, Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.
      Pokaži mi redom Viteze tvog roda, Što balcakom s ruku slomiše ti lance,
      Gde je Karadorde tvojega naroda, Pokaži mi tvoje termopilske klance.
      S tudinskom si kamom puzio po blatu, S krvološtvom zvera, pogane hijene,
      Da bi mucki udar s leda dao Bratu, I ubio porod u utrobi žene.
      Još bezbrojna groblja zatravio nisi, A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
      Sa vešala starih novi konop visi, U sumraku uma novog gazdu snivaš.
      Branio si zemlju od nejaci naše, Iz kolevke pio krv nevine dece,
      Pod znamenje srama uz ime ustaše, Stavio si Hrista, Slobodu i Svece.
      U bezumlju gledaš ko ce nove kame, Oštrije i ljuce opet da ti skuje,
      Ciju li ceš pušku obesit’ o rame, Ko najbolje ume da ti komanduje.

    53. SPISATELJ каже:

      al oni su ostali zivi
      a nasa deca srpska i ljudi nisu

    54. Destroyer каже:

      ЈЕББАЋЕМО ТИ МАТЕР АНТИ СРПСКУ

    55. SPISATELJ каже:

      pocni od svoje

    56. Destroyer каже:

      Нисм инцестуозни вепар ко ти

    57. Радо Мир каже:

      Ево Марко, мало се и ја потрудих да поћириличим:
      Сину тисућљетне повијести
      Ти не знаде мрети крај сломљеног мача, На пољима родним, бранећи их часно.
      Китио си цвећем сваког освајача, Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
      Слободу си вечно, закржљала расо, Чек’о да донесу туђи бајонети,
      По горама својим туђа стада пас’о, Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
      Покажи ми редом Витезе твог рода, Што балчаком с руку сломише ти ланце,
      Где је Карађорђе твојега народа, Покажи ми твоје термопилске кланце.
      С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звера, погане хијене,
      Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене.
      Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у недрима скриваш,
      Са вешала старих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш.
      Бранио си земљу од нејачи наше, Из колевке пио крв невине деце,
      Под знамење срама уз име усташе, Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
      У безумљу гледаш ко ће нове каме, Оштрије и љуће опет да ти скује,
      Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме, Ко најбоље уме да ти командује.

    58. Василије Блажени каже:

      Ето до чега нас је довело праштање усташама – да се некажњено већ читав век иживљавају над нама и још нам се кезе у лице! А сада – блокада за усташког „списатеља“…

    59. Сава Љотићевац каже:

      Ја не знам зашто одговарају том малом гованцету.Тиме му само лече комплексе.Бојкот и онда ће нестати тугујући у свом бедном животу,јер је нико и ништа.

    60. Vujadin каже:

      Исправка Саво, није ријеч о малом то је много, много веће…

    61. Сава Љотићевац каже:

      Друже, мало гованце највише смрди када га нагазе.
      Мене он не нервира јер сам га блокирао,него ми иду на живце сви који полемишу са њим.

    62. НЕВЕСИЊСКА ПУШКА 1875 каже:

      Немој да ми дираш Фројда, ,оћеш да се угаси ,С. инфо,, без њега …ледина!!

    63. Stevan-Vd каже:

      Ja ga blokirao

    64. Сава Љотићевац каже:

      То би требало сви да ураде.

    65. Stevan-Vd каже:

      Nije mi jasno zašto se ljudi upuštaju u replike sa dokazanim botovima i provokatorima. Dzaba ,objašnjavati nekom idiotu ,koji je plaćen da provocira. On neće , niti ima nameru da promeni svoj stav. Zato mi moramo da radimo Zlatanovićev posao i da blokiramo sva ta gowna. Što je mnogo mnogo je ….Admin se pravi lud i ne reaguje . Ali zato kad spomeneš celu familiju botovima ,odmah ISKAČE upozorenje “ Ovaj komentar mora da odobri Srbin- info“ . Dvostruki aršini . ADMINE… ne valja ti posao , ne moj da nas praviš BUDALAMA i RETARDIMA ,jer to nismo zaslužili , redovno posećujemo ovaj portal . ISPOŠTUJ sve koji vas posećuju svakodnevno.

    66. Ћирко Ћирковић каже:

      То је наш Пуша, само у новим шпилхознама.:))

    67. Dragisa Popovic каже:

      Isprani mozgu. Mojim roditeljima (a i celoj Srbiji) su od plata odbijali za vas zemljotres, a da ne pricam o tome da i danas pola crne gore zivi u Srbiji. Da nije Srbije verovatno bi se lecili po albaniji a studirali u turskoj

    68. SPISATELJ каже:

      ne seri
      ja sam Srbin
      i mom ocu su odbijali
      i meni

    69. grebak grebić каже:

      ЦРНОГОРЦИ или МИЛОВЦИ? Који су многобројнији? Мило се острвио и против Срба и против Монтенегрина, а збратимио са Шћиперима. Он се острвио и против највећег Црногорца у историји ЊЕГОША! Умислила будала да је он створио нацију! Не знамо да ли је писмен, али знамо засигурно да не чита ништа сем оно што он напише, а и то вероватно ИЗВРНЕ!

  5. patriota каже:

    KOMUNISTIČKA POGAN.

    1. Слободан српски херој каже:

      ЖИВЕО СОЦИЈАЛИЗАМ !!!

    2. СРЦЕ НА ТЕРЕН каже:

      Пуши потурице титова

    3. Неко ко зна и разуме каже:

      Капиталистичка потуричка поган.

    4. Неко ко зна и разуме каже:

      Не знам, постоји ли медицинска класификација за такав поремећај…

Коментари су затворени.