Прочитај ми чланак
Књига Мирослава Ћосовића “Бизарни свеци српске цркве”, коју промовише јеретичка, у православном свету не призната, такозвана Црногорска православна црква, изазвала је бурне реакције и згражање не само свештенства и верника Митрополије црногорско-приморске, јер аутор износи тврдњу да су сви свеци Српске цркве “бизарни, геноцидни, крволочни, свирепи, организатори политичких убистава, педофили, сладострасници, касапи, луди…”.
За Ћосовића је чак и владика Петар Други Петровић Његош “издајник у покушају”.
Машина за попове
Ћосовић је Његоша назвао и машином за производњу попова. То темељи на наводима Милорада Медаковића да је у некој прилици владика Раде за дан запопио 70 младића.
– Ћосовић за Стефана Немању каже да је геноцидан, крволочан и свиреп, за Светог Саву да је организатор политичких убистава, а за светог краља Милутина да је педофил, свирепи отац и сладострасник. Светог Стефана Дечанског назвао је касапином, светог краља Уроша лудим, а за светог деспота Стефана Лазаревића навео је да је да је “хришћаноубица и ногосјек”. На све то за Његоша је рекао да је машина за прављење попова и издајник свога народа у покушају – наводи отац Велибор Џомић координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске и подгорички парох.
Отац Џомић из свега наведеног изводи поруку коју шаље Ћосовић: ако су овакви свеци, онда је таква и Српска православна црква и хиљаде њених монаха и свештеника и милиони њених данашњих верника.
Ћосовић није историчар, а своје квалификације доказује на изворима и изјавама “разних јавних радника и врло угледних људи”. По имену спомиње књижевника Филипа Давида и универзитетског професора Јована Бајфорда, сина редитеља Тимотија Џона Бајфорда, али и српских историчара и средњовековне литературе.
– Како пише Владимир Ћоровић, краљ Милутин је супрузи Симониди покварио материцу кад је имала само осам година. Ја сам га назвао педофилом, мислим да нисам погрешио јер се ради о човеку који је сексуално искористио девојчицу – упоран је Ћосовић.
А за тврдњу да је Његош био издајник свога народа у покушају позива се на наводе црногорског и дукљанског академика Бранка Павићевића да је Његош, наводно, од руског цара тражио допуштење да се он и десет до 20 црногорских фамилија преселе у Русију. То је, опет наводно, запрепастило и саме Русе као покушај велеиздаје и остављања народа на цедилу.
(Вести-онлине)
