Прочитај ми чланакВијест да Црна Гора као чланица НАТО-а први пут шаље своје војнике на границу са Русијом са невјерицом је прихваћена у Црној Гори. Потпредсједник Демократске српске странке Матија Николић каже да је прије двије године упозоравао на такву могућност уз оцјену да је реч о срамној и неуставној одлуци са несагледивим последицама.
Војска Црне Горе упутиће једног штабног официра и пјешадијско одјељење у оквиру контингента Оружаних снага Републике Словеније под командом Оружаних снага Канаде, у оквиру борбене групе која је стационирана у Летонији. То је одлучено на јучерашњој сједници Савјета за одбрану и безбједност Црне Горе којом је пресједавао Мило Ђукановић.
Црногорски предсједник ову одлуку најавио је дан раније током конференције за медије првог дана годишњег самита НАТО-а у Бриселу, када је поручио да ће „Црна Гора свакако допринијети политици одбране и одвраћања тиме што ће учествовати у снагама Алијансе у Летонији заједно са Словенијом под командом Канаде“.
Он је такође још једном потврдио снажну посвећеност Подгорице „свим обавезама и правима које проистичу из пуноправног чланства у НАТО-у“, иако, како је рекао, „о томе постоји неразумијевање у једном дијелу домаће и нама сусједне јавности“.
Потпредсједник Демократске српске странке Матија Николић присјећа се да је његов говор од прије двије године, када је на једном анти-НАТО скупу у Тивту предвидио да је епилог уласка Црне Горе у НАТО слање наших војника на братску Русију од публике дочекан у чуду. „Као да је изговорена најстрашнија јерес. Као да су од тог тренутка и ваздух и земља и море били загађени нечим најгорим што се могло замислити, али морао сам да упозорим“, евоцира Николић.
Он ипак за Спутњик истиче да су „одлуке о слању црногорских војника у Летонију како би пријетили Русији, као и на Косово и Метохију како би пријетили Србији, срамне, нелегитимне, и неуставне“, те да немају подршку огромне већине црногорских грађана.
„Подсјетићу да је одлука о уласку Црне Горе у Сјеверноатлантску алијансу донесена у парламенту, а не на референдуму. Подсјетићу и на ријечи црногорског премијера да одлуку о признању Косова није подржало чак 80 одсто грађана Црне Горе. Одлуку о слању црногорских војника на руску границу мислим да не би подржало ни десет одсто становништва. Такође, данашња власт која доноси овако катастрофалне одлуке у Скупштини Црне Горе и поред огромних притисака и уцјена има већину од само једног или два посланика“, каже Николић.
Наш саговорник са жаљењем примјећује да није случајно да су црногорске власти одлуку о слању војника у Летонију у оквиру НАТО активности обуздавања Русије, преузеле на исти дан када је на Цетињу 1941. године прихваћено распарчавање Југославије и окупација Црне Горе.
„Та квислиншка творевина чију је идеологију скоро у потпуности преузела данашња власт трајала је само један дан и уништена је чувеним тринаестојулским устанком у Црној Гори. Данас власт на Петровдан даје предлог који је подједнако сраман као и признање лажне државе Косово“, сматра Николић и додаје да грађани Црне Горе морају упозорити актуелну власт да се уразуми и не чини „највећу грешку од када је Црне Горе“.
МАКЕДОНИЈА ПРЕД ПОТРЕСИМА због Алијансе https://t.co/TjzsaP5bQN
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2018
„Русија је наша братска држава и наш братски народ. Русија је одувијек помагала Црну Гору и овакав поступак се може окарактерисати само као незахвалан и лицемјеран чак и у очима оних за чији рачун црногорски војници одлазе да пријете Русији. Русија није никог напала, а и да јесте вјерујем да би Црна Гора требало да буде последња која шаље своју војску на Русију“, каже Николић.
Посебна прича је што је, како каже, у питању „непријатељски чин и што се на овај начи Црна Гора увлачи у сукоб између НАТО-а и Русије са озбиљним и несагледивим последицама. „То што нас власт поставља на погрешну страну је једно. То што имамо тако моћног противника је сасвим друго. Знају ли уосталом Црногорци који ће евентуално поћи на границу са Русијом да иду да поробе земљу коју нико никад није поробио“, запитао се Николић у разговору за Спутњик.
Поред чињенице да Црна Гора као чланица НАТО-а шаље војску у Летонију како би је одбранила од тобожње руске пријетње, додајмо и интересантан детаљ: да је у самој Летонији недавно под притиском америчких власти покренута истрага о учешћу летонских банака у наводном државном удару у Црној Гори, па се поставља питање ко ту сада кога више штити од Русије? Да ли Црна Гора Летонију, или пак Летонија Црну Гору?
