(Глас Русије – Ратко Паић)

Када је недавно црногорски председник Вујановић изјавио да Црна Гора уводи санкције Русији како би што пре постала члан Европске уније и НАТО, вероватно није слутио колико брзо ће слепо испуњавање европских жеља изазвати штетне последице по Црну Гору, а исто се може рећи и за друге земље, попут Хрватске, које се ових дана у чуду питају како је могуће да им проверена политика повлађивања бриселским хировима не доноси више корист, него само озбиљну штету.

То се односи и на хрватског премијера Милановића, који је још крајем марта у седишту Европске уније, понесен атмосфером убеђене безгрешности која влада у бриселским конференцијским салама, дословно поручио да ће Москва, ако пређе црвену линију – осетити економске санкције, али у том тренутку је очигледно пропустио да примети колику ће милионску штету руске контрасанкције донети самој Хрватској.

Подсетимо, цели низ тамошњих великих прозвођача прехрамбених производа је до сада остваривао значајне приходе у Руској Федерацији, а вероватно најупечатљивији пример успешног пробоја хрватских производа на руско тржиште је била „Подравкина“ супа, која се барем до недавно, могла купити такорећи у сваком московском супермаркету, а само прошле године је тај највећи хрватски прехрамбени извозник остварио пораст продаје у Русији за респектабилних 20 посто, што је сада чини се нестало у једном тренутку.

А када је реч, на пример, о мандаринама по којима је познат читав Неретвански крај, оне су се првенствено извозиле баш у Русију, јер је тамо одлазила скоро половина укупне производње тог јужног воћа, па ће најмање десетак хрватских фабрика које су се бавиле искључиво пласманом на руско тржиште – остати као риба на сувом, јер неће имати коме да продају овогодишњи рекордни род мандарина, с обзиром да у самој Европској унији не могу да га продају. Једноставно, тамо већ постоје они који то раде и боље и јефтиније, као на пример Шпанци који производе чак десет пута више мандарина од Хрватске, и то по конкурентнијим ценама. Другим речима, без руског тржишта и Хрвати ће вероватно морати, исто као Пољаци своје јабуке, да мандарине поједу сами. Управо зато је директор највећег откупљивача тог воћа изјавио да ће изнуђени руски одговор на европске санкције значити, како се буквално изразио – „колапс за продају неретванских мандарина“, а своје жаљење за изгубљеним источним потрошачима је додатно објаснио речима да се у Русију извозило лакше него у западну Европу, где је извоз скупљи и компликованији.

А у случају Црне Горе, чији званичници се још увек надају да ће их заобићи иста таква забрана за извоз пољопривредних производа због придруживања европском кажњавању Русије – не звучи превише логично да ће црногорско вино, које се до сада продавало на руском тржишту, неким чудом и даље несметано да проналази свој пут до руских љубитеља добре капљице.

И зато, када се узму у обзир наведена негативна искуства српских суседа, који су пожурили да се похвале Бриселу како вешто умеју да дриблају Русију играјући у „заједничком европском тиму“, што се одмах затим претворило у њихову вештину да постигну аутогол у своју сопствену мрежу, онда звучи врло охрабрујуће чињеница да се Србија за разлику од њих нашла на списку оних земаља из којих Русија намерава убудуће да у много већој мери купује пољопривредне производе. То је лично потврдио и министар пољопривреде Руске Федерације Николај Фјодоров, када је навео и Србију као једну од оних држава из којих ће Русија у следећем периоду набављати прехрамбене производе који ће заменити европске. А то је пословна шанса која се сасвим сигурно не указује сваки дан.

Ознаке: Ратко Паић, санкције Русији, Хрватска, Црна Гора