Прочитај ми чланак

Црноморска НАТО флота — трчање Кијева пред руду

0

1104838094

Стални представник Русије при НАТО–у Александар Грушко изјавио је да су намере Украјине да се придружи црноморској флоти Алијансе преурањене.

„Тренутно не постоји обједињена НАТО флота у Црном мору, самим тим нема чему ни да се придружи. То је типичан пример трчања пред руду“, прокоментарисао је Грушко изјаву украјинског председника Петра Порошенка да је Румунија предложила да се формира заједничка НАТО флота у Црном мору, док је Кијев спреман да се њој прикључи уколико Алијанса то одобри.

Према његовим речима, уколико се тај предлог Румуније реализује, то ће бити још један корак ка стварању тензија у црноморском региону, тим пре што је управо у том региону постигнуто поверење и формирана црноморска војно–морска група „Блексифор“, у коју су ушле Бугарска, Румунија, Турска, Украјина и Грузија.

„Русија свакако детаљно анализира све потезе НАТО–а, када је реч о појачању присуства у региону, укључујући и вежбе оних земаља које не припадају том региону, међутим присуство бродова опремљених ударним и ПВО системима је постало свакодневница“, оценио је Грушко.

Таква пракса директно угрожава Конвенцију из Монтре, која представља кључни инструмент осигурања стабилности у региону.

„Изјаве НАТО–а о томе да присуство флоте у Црном мору носи искључиво одбрамбени карактер су чиста заблуда. У питању је директан покушај да се успостави још једна линија конфронтације под изговором пораста такозване руске претње“, истакао је он.

Грушко је додао да је НАТО већ трансформисао балтички регион у арену конфронтације, а сада ту опробану схему покушава да пренесе и на Црно море.

„Све се то коси са основним интересима свих црноморских земаља, укључујући и чланица НАТО–а. Челници Алијансе као да не разумеју да ће Русија предузети све неопходне мере како би претња била неутрализована“, закључио је он.

Спутник 

4 коментара “Црноморска НАТО флота — трчање Кијева пред руду

  1. Simerijanac каже:

    У рату није толико пресудно оружје колико је пресудан морал.- Јер,… шта је мач у успоредби са руком која га држи ???

  2. NGO_Informer каже:

    Negodovanje povodom retorike Sergeja Železnjaka

    Centar za evroatlantske studije (CEAS) izražava javno negodovanje povodom juče datih izjava Sergeja Železnjaka, zamenika predsednika ruske Dume, koje se tiču Evropske unije, prirode evropskih integracija te položaja i odluka zemlje koja dobrovoljno ulazi u taj proces.

    Naime, upitan za težnje Srbije ka članstvu u EU, Železnjak je izjavio: “Rusija razume da se Srbija nalazi u centru Evrope i da mora da razvija ekonomske i trgovinske odnose sa Unijom. Razvoj odnosa sa EU mora da se gradi na osnovu ravnopravnog pristupa i dijaloga uz uzajamno poštovanje… Sigurni smo da niko ne može da diktira Srbiji budućnost koju treba da izabere. Takođe smo sigurni da zemlje koje su donele mnogo patnje i bola Srbiji nemaju pravo da diktiraju srpskom narodu njegovu budućnost“.

    Ovo je samo jedna u nizu namerno iznetih diskvalifikatorskih ocena o EU i pogrešno interpretiranih procedura evropskih integracija, koje ruski zvaničnici sistemski plasiraju u Srbiji, u cilju podrivanja podrške javnosti tom procesu.

    Nažalost, sličnu retoriku sve intenzivnije koriste i čelni ljudi Srbije, koji se navodno zalažu za evropski put Srbije. Zato ne iznenađuje odsustvo reakcije zvaničnog Beograda na ovakvo ponašanje ruskih zvaničnika.

    Suština evropskih integracija je usvajanje evropskog zakonodavstva, te ne može postojati navodna “ravnopravnost”, kad jedna zemlja dobrovoljno pokušava da postane deo nadnacionalne zajednice od trenutno 28 članova, sa jasno definisanim načinom pristupanja. Proces pregovora sa EU nije “dijalog”, već vrlo detaljno razvijena procedura sa standardima i očekivanjima koje zemlja koja želi da postane članica treba da svoji.

    Posebno zabrinjava deo izjave u kome se kaže da “zemlje koje su donele mnogo patnje i bola Srbiji nemaju pravo da diktiraju srpskom narodu njegovu budućnost”.

    I u državama članicama EU, i u državama članicama NATO, kao i u Srbiji još uvek mada sve teže dobrim delom iz zbog nedemokratskog ruskog uticaja na koji se država ne reaguje adekvatno ili ga i sama došušta, državni i društveni procesi se odvijaju na osnovu demokratski izražene slobodne volje većine građana, a ne na osnovu “diktata”, dok upravo u današnjoj Rusiji to nije praksa.

    1. Monter каже:

      Данашња геополитичка ситуација у Србији изазвала је потребу да обратим пажњу на детаље истраживања појединих прозападних НВО. Посебно оног последњег, из Центра за евроатлантске (ЦАЕС) студије на челу са Јеленом Милић, која расправља о руској мекој моћи и о делатности патриотских организација у Србији.

      Као руководилац једне такве проруске невладине организације и координатор пројекта промовисања идеје неутралности у Србији, подржаног руском фондацијом “Горчаков”, (фондација је основана указом председника Русије 2010. године) сматрам се дужним да пружим одговор, будући да не могу да заобиђем инсинуације поменуте прозападне организације.

      Пре свега, треба обратити пажњу на озбиљне грешке и потпуно одсуство знања у области којом се ЦЕАС бави.

      Њима су измакле озбиљне организације, попут фондације “Руски свет” која је основана указом председника Русије са циљем побољшавања слике Русије у свету, при чему сама фондација већ више година има своје представништво у Београду.

      Није се у “истраживању“ нашло ни удружење српско-руског пријатељства у Београду које низ година сарађује са “Центром националне славе” на пољу заштите од покушаја ревидирања српске и руске историје, а о нултом познавању сфере говори и чињеница да је једна те иста организација, са истим лидером на челу, била представљена чак као четири посебне организације.

      Тако се константно стиче утисак да се резултати истраживања прилагођавају унапред постављеним циљевима и закључцима финансијера тог документа.

      Зашто сам уопште обратио пажњу на ово?

      Данас о томе пишем, јер ово питање мора што пре да се разјасни, да не би празне приче појединих особа о деловању руске меке моћи у Србији данас, прерасле у велику лаж и заблуду јавности већ сутра.

      У истраживању се наводи око 40 патриотских удружења и невладиних организација за које директорка ЦЕАС-а није пронашла изворе финансирања. Ја ћу дати одговор зашто те изворе Јелена Милић није пронашла.

      Врло једноставно, зато што их нема. Зато што код већине тих организација не постоји други начин за финансирање осим чланарина и појединих добровољних прилога. Притом одговорно тврдим да, ако би тај Центар на правилан начин и са одговарајућом експертизом спроводио такво истраживање, они би пронашли на стотину сличних патриотских организација које такође преживљавају помоћу сопствених снага и жеље да се уради нешто добро за своју земљу.

      На питање зашто постоји толики број патриотских организација ЦЕАС је одговорио сам себи помоћу сабраних података, али на крају их је погрешно протумачио. Оснивање таквих организација нема никакве везе са руском меком моћи, што се показује и у пракси. Суштина је, како каже и само истраживање ЦЕАС-а у самом стању српског друштва. У истраживању се наводи податак ЦЕСИД-а, да се против уласка Србије у НАТО и ЕУ изјаснило више од 70 одсто становништва.

      Према другим сличним истраживањима, пад рејтинга ЕУ и НАТО почиње још од 2003. године и та цифра константно опада. Са друге стране постоји лако проверљив податак да руске фондације, бар оне који су мени познате, почињу свој рад у Србији тек 2010. године.

      Сада, дакле, да саберемо два и два. Самостално подривање властите репутације од стране НАТО-а, стално аутодискредитовање институција ЕУ, те висок степен одобравања деловања Русије у савременом свету, управо и доводи до тога да патриотске организације почињу да траже алтернативе константном наметању спољашњих, односно туђих вредности. Само српско друштво ствара захтев за алтернативом и проналази је у Русији.

      Моја маленкост руководи пројектом промовисања позиције неутралности у Србији која је подржана од стране фондације “Горчаков”, у партнерству са фондацијом “Достојанство”. Ово је пројекат проналажења решења за стабилност, суверенитет и независност државе Србије, а сама идеја вуче своје корене из историје српског народа.

      Осим тога, позиција неутралности према истим истраживањима прозападних НВО, данас је за разлику од уласка у НАТО или пак других војних савеза, најзаступљенија у српском друштву.

      То значи да, када прозападне невладине организације још увек пробају да пропагирају улазак у НАТО, српско друштво каже “не”. За то проналази подршку у Руској федерацији, а када се ради о начину финансирања и отворености руских фондација, они то максимално обелодањују у свим отвореним изворима.

      Питања транспарентности финансирања чак нису ни толико битна када говоримо о томе за чији интерес ради тај новац. Ту треба схватити да Русија и Запад на различите начине улазе у партнерство. Руске организације раде са друштвеним захтевом, док је НАТО одувек наметао своје интересе.

      Руске организације у Србији раде са онима који теже да очувају свој идентитет, културу и суверенитет властите државе, а НАТО лобисти намећу друштву стокхолмски синдром и желе да путем уцена “увуку” Србију у своју организацију. Русија подржава пројекте где су заинтересоване обе стране, а НАТО са друге стране врло отворено ставља свој интерес испред интереса својих партнера.

      За сада, могу искрено да посаветујем представнике прозападних организација да, ако се већ баве овом темом, проникну мало дубље у материју и да јавности изнесу нешто што неће представљати дезинформацију и личне емоције на ову тему.

      Од њих се, према томе, тражи да не кривотворе слику и утисак о сопственој држави и њеним потенцијалним партнерима – него да дају објективну, као и квалитетно протумачену информацију коју знатижељно ишчекује српско друштво.
      Владимир Зотов

    2. Sigismund Listic каже:

      litar mleka
      4 jajeta
      6 kašika šećera
      2 kesice vanilin šećera
      2 pune kašike brašna

      Odvojiti žumanca od belanaca. Sipati mleko u šerpu sa debelim dnom i uključiti ringlu na srednju jačinu.
      Dok se mleko greje, veoma čvrsto
      umutiti belanca. Koristiti prvo malu brzinu na mikseru, pa tek onda
      bržu, da belanci „ne spadnu“. Taman dok mleko počne da struji, belanca
      će biti umućena.
      Smanjiti jačinu ringle na
      najmanje i u mleko koje struji supenom kašikom ubacivati knedle od
      ulupanih belanaca. Kad počnu da narastaju, okrenuti ih da se skuvaju i
      sa druge strane. E sad, meni je npr jako teško da ih okrenem jer se
      migolje, beže, ali kad ih kad ih tokom kuvanja kašikom prelivam mlekom,
      malo je lakše.
      Gotove knedle rešetkastom kašikom vaditi iz šerpe i ređati u posudu iz koje ćete služiti.
      Mleko skloniti sa vatre. Žumancima dodati šećer i vanilin šećer pa dobro
      umutiti, dok ne pobele i počnu da penušaju. Dodati dve krcate kašike
      brašna i prvo ih lagano umešati varjačom, pa tek onda mikserom.
      Mleko skloniti sa vatre.
      Žumancima dodati šećer i vanilin šećer pa dobro umutiti, dok ne pobele i
      počnu da penušaju. Dodati dve krcate kašike brašna i prvo ih lagano
      umešati varjačom, pa tek onda mikserom.
      U dobijenu smesu uliti kutlaču-dve toplog mleka pa promešati varjačom dok se ne sjedini.
      Mleko vratiti na ringlu,
      uključiti na tiho, pa uz neprestano mešanje lagano ulivati umućena
      žumanca. Nastaviti sa mešanjem sve dok se ne dobije željena gustina
      (treba da se dobije gusti krem).
      Čim krem bude gotov, preliti njime poređane knedle i ostaviti da se dooobro ohladi.

      Ovo je recept za sne – nokle, sa Kulinarike. Sa temom ima isto toliko veze koliko i baljezganje ovog NGOvnara pre mene, ali makar je koristan, a nokle ukusne. Prijatno. A za citaoce zapadno od granice, dobar tek. Jer, tek ce da vam bude prijatno…

Коментари су затворени.