Прочитај ми чланакСтудентима који већ више од месец дана блокирају факултете широм Србије пошло је за руком нешто што до сада није никоме. Ушли су међу бирачко тело владајуће Српске напредне странке. То показују подаци последње објављеног истраживања ЦРТЕ, у којем се наводи да 10 одсто симпатизера странака на власти – подржава протесте.
Блокаде подржава чак и четвртина оних који прате само медије блиске власти, упркос томе што до њих теже долазе праворемене инфромације. Из ЦРТА за Нову појашњавају да су разговори студената са члановима породица очигледно надјачали режимску пропаганду са националних ТВ фреквенција.
Студенти широм Србије држе под блокадом факултете тражећи пре свега одговорност за погибију 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду. Да су студентске блокаде озбилино уздрмале власт показују и константне изјаве високих функционера Српске напредне странке у којима се протести дискредитују на све начине.
Неретко од председника Србије Александра Вучића можемо да чујемо како се размеће неименованим истраживањима која показују како грађани блокаде виде као највећи проблем, како већина студената жели да настави са обавезама…
Међутим, подаци у јавном објављеном истраживању ЦРТЕ показују другачије. Чак 10 одсто симпатизера странака које су на власти подржава протесте, а међу онима који подржавају блокаде је и четвртина њих који прате само медије блиске власти.
Обајшњење ових, у најмању руку интерсантних података из истраживања ЦРТЕ, најбоље показује изјава коју је спољнополитички коментатор Бошко Јакшић дао у интервјуу за новине „Нова“: „у избору између власти и сопствене деце не може да постоји дилема…“.
Са њим је сагласан и Војислав Михаиловић директор јавномњенских истраживања ЦРТА.
„Очигледно су студенти урадили добар посао у разговорима са својим породицама и додатно појаснили своје захтеве и разлоге за протесте. Зато видимо да 60 одсто грађана подржава протесте и блокаде и верује у искрену жељу студената да истрају у тражењу одговорних за пад надстрешнице“, каже Михаиловић.
Саговорник Нове даље појашњава:
„Додатно, упркос томе што телевизија јесте и даље један од главних извора информисања, сада видимо да се грађани знатно више (50 одсто) информишу кроз разговоре са члановима породице и пријатељима него раније. Овакав начин информисања посебно је важан у тренуцима друштвених криза, али и када на телевизијама са националном покривеношћу готово да нема информација о протестима и студентским захтевима.“
Напомиње и да је за грађане – корупција горућа тема.
„Грађани наводе да је за њих корупција један од тренутно највећих проблема. Томе треба додати и да је ова тема посебно осетљива за бирачко тело владајуће странке која је на власт дошла на теми борбе против корупције“, каже Михаиловић.
Шта још пише у истраживању ЦРТА
Чак 61 одсто грађана Србије подржава протесте и блокаде које су уследиле после пада надстрешнице.
Више од половине популације (57 одсто) мисли да се Србија креће у лошем правцу, а трећина препознаје корупцију као највећи проблем с којим се појединачно и као друштво сусрећемо.
Много је више грађана који верују у искрене жеље младих да се утврди одговорност за изгубљене животе (58 одсто) него оних који акције студената виде као још један покушај домаћих и страних непријатеља да сруше Србију (33 одсто).
Грађани имају највише поверења у студенте (44 одсто) да ће они истрајати у захтевима да се успостави правда а затим у грађане које протестују (37 одсто). Такво поверење у тужилаштво има 28, а у председника Републике 27 одсто испитаника.
Половина грађана (51 одсто) не мисли да су протести дело опозиције, усмерено на преузимање власти. Још више је оних (59 одсто) који не мисле да су у инциденте на протестима умешани тек “обични грађани” који су изнервирани застојима у саобраћају.
По мишљењу највећег броја грађана (48 одсто), политичку одговорност за пад надстрешнице треба да сносе надлежни министри, а потом председник Републике (39 одсто). Кривична одговорност је, како сматра 67 одсто грађана, на страни извођача радова и, у нешто мањој мери (58 одсто) на надзорним органима.
Грађани не мисле да би решење за излазак из политичке кризе био саветодавни, дакле необавезујући референдум о поверењу председнику Републике, што је идеја потекла од председника. Ипак, у случају да дође до референдумског изјашњавања, у овом тренутку би 52 одсто грађана ускратило, а 34 одсто указало поверење председнику. У вези с превременим изборима, мишљења су подељена, као и о питању услова у којима би избори били одржани.
Лоша економска ситуација у великој мери погађа грађане. Четвртина испитаника наводи инфлацију, а исто толико низак животни стандард и сиромаштво као највеће проблеме с којима се суочавају. Сваког петог испитаника највише забрињава криминал, а нешто мање од петине пунолетног становништа (18 одсто) узнемиравају актуелни протести. Косово као проблем наводи 11 одсто грађана.
