Прочитај ми чланак 
Поново се звецка оружјем на Балкану. Ко оружја има, он и звецка, а онај ко оружја нема преостаје само да се жали на неправду и да се поузда у милост вечитих српских „пријатеља“ ЕУ и НАТО.
Зато ваљда Александар Вучић не престаје да папагајски понавља мантру о „миру и стабилности“ у тренутку када је сасвим очигледно да смо светлосним годинама удаљени и од мира и од стабилности и када се на Балкану поново отвара Пандорина кутија – новог рата.
Очигледно је да Запад на челу са британцима поново активира балканско „буре барута“, а фитиљ је, по свему судећи, поново запаљен у БиХ.
Турска се враћа на Балкан: добри и лоши турски полицајци у Србији
Важну улогу у координираном распламсавању балканске кризе, поред Велике Британије и западних медија, игра и Турска. Њена „посредничка“ улога није само у дестабилизацији БиХ, већ и дестабилизација целог региона, а све у циљу реализације повећаног турског утицаја на Балкану.
У Србији су поново активирани „добри полицајци“ умереног ислама у Србији Сулејман Угљанин и муфтија Зукорлић.
Њихов главни посао у наредном периоду своди се интернационализацију „проблема“ Бошњака у тзв. Санџаку и скретање пажње међународне заједнице о њиховим тобоже угроженим правима.
Истовремено, лоши полицајци, односно џихадисти радикалног Ислама отворено прете терористичким нападима по Србији.
Да ствар није нимало наивна указују и откривени центри за обуку исламиста у БиХ као и чињеница да је у току и организовани улазак у Србију таласа миграната исламске вероисповести са блиског истока и севера Африке.
Од укупног броја миграната који свакодневно улазе у Србију велики је број војно способних мушкараца који су прошли озбиљне војне обуке и учествовали у ратним операцијама.
Додамо ли овом безбедносном „метео“ аларму за Србију и дамаклов мач нове агресије од стране тачијеве војске против Срба на КиМ којом се све озбиљније прети или проблем поновног отварања „војвођанског питања“ онда је дефинитивно јасно да је у Србији ђаво однео шалу.
Понашање медија – врхунац бешчашћа
Претходних месец дана смо после дуже времена могли да видимо ураган медијских лажи у западним медијима о тзв. „српској геноцидности“ као и бесомучно понављање познатих мантри о наводном геноциду у Сребреници. Све то неодољиво подећа на западну медијску хистерију и сатанизацију којој су Срби били изложени деведесетих година прошлог века. Чак се и злогласна Кристијан Аманпур са ЦНН и још злогласнији Бил Клинтон, као и тих деведестеих, активно укључили у сребреничку анти српску кампању. Све је то за Србе већ виђено.“Deja vu“.
Шта раде „српски“ медији? Медији у Србији (који су преко 95% под директним утицајем запада или СНС-ових медијских ботова) ,уместо да указују на реалну опасност која нам прети, настављају да анестезирају и успављују српску јавност као да се никаква озбиљна претња по безбедност Србије и њених грађана не дешава.
Испада да су најважније вести и проблеми са којима се суочавамо оне које се тичу атентата на Милана Бека од чега се прави медијска сапуница наставцима или црвени метео аларм услед високих летњих температура( као да су високе температуре усред лета нека аномалија неслућених размера).
Реч је о класичној медијској замени теза и стављање у први план мање више небитних ствари, а у исто време релативизација озбиљних безбедносних ризика са којима се суочавамо.
Иста мета исто одстојање – као пред Други светски рат
Забрињавајуће је у којој мери се историја понавља, а колико околности наликују онима пред други светски рат. Од тада је прошло више од 70 година, али много историјске константе су остале. Срби као и тада и данас имају исте пријатеље, али и исте непријатеље. Остала је, нажалост, код Срба и даље снажно присутна она чувена српска наивност и анестезираност. Као да један Јасеновац није био довољан.
Поставља се питање шта ћемо радити када по диктату запада и Турске крене ескалација? Где нам је војска? Где нам је наоружање за одбрану? Где су тенкови, вишецевни бацачи и остало тешко наоружање? Да ли имамо довољно пушака? Како ћемо бранити голе животе? Много је питања, а одговора нема.
Чувена „реформа војске“ и њена „професинализација“, затим укидање служења обавезног војног рока довели су до парадоксалне ситуације да Србија нема одбрану у тренутку кад се безбедоносно налази у никад тежој ситуацији од времена другог светског рата. У питању је реални безбедносни „црвени метео аларм“ који се навлачи над Србијом, Републиком Српском и над целим српским народом.
Извор: СРБИН.ИНФО
