Прочитај ми чланак
Славица Мојсин
Гори ли кандило вере у нашим душама и даље, упитао нас је свети владика Николај Велимировић.
Цео дан нам је испуњен радом, бригом, патњом, весељем или ленствовањем, обузети смо страстима, а да ли има вере у нама, колико се често сетимо Господа или се уздамо у Њега и колико заправо тежимо да све конце држимо у својим рукама, заборављајући да бриге предамо Њему, Творцу од којег све зависи?
Највеће чудо Божије представља грешан човек који је почео да живи праведним животом, његово преображење душе и схватање да је до тада живео у тами и свесно се определио за пут светлости и ИСТИНЕ.
Када се потпуно препустимо еуфорији и другој крајности унинији, пуштајући осећањима да нас надвладају, па с тим у вези постајемо њихови робови, уместо да се фокусирамо на проблеме и хијерархијски их решавамо – тада настаје ЧУДО и РЕВОЛУЦИЈА јер човек мења себе самог, не очекујући да се други промени. Међутим, када су други у питању, једино што можемо је да променимо наш однос према њима, али и њих не. Потребно је одстранити коров из своје главе како би се из здравог тла и здравих клица рађале здраве мисли, конструктивне по нас саме и околину.
Божанска чуда су свуда око нас, само је питање колико смо у стању да их препознамо. Сам наш зачетак у мајчиној утроби, удахњивањем живота од Бога Духа Светога, те наш развитак , и само рађање — јесте чудо Божије. Стварање и рађање новог живота, то отелотворење је вид ЉУБАВИ.
Чуда Божија се не дешавају само због тога да би очи сведочиле о њима, само због спољашње манифестације, не, она би требало да се посматрају као подстицај за унутрашњи преображај.
ЧУДО над ЧУДИМА је силазак Благодатног огња на земљу уочи православног Васкрса, на Велику суботу у Јерусалиму, зато што је то дан који је свет провео „без Бога“, жртвено настрадалог разапињањем на Крсту, који је ради нас људи пролио невину крв за опроштење свих наших сагрешења. Велика субота симболизује и дан целокупне историје палог човечанства, означавајући трајање богоотпадничког суноврата у таму и васкршње победе у недељу, победе над смрћу, ПОБЕДЕ НАД ПОБЕДАМА.
Управо на месту где је тело Господа лежало пре Васкрсења, тада у пећини, а сада у Кувуклији, капели Гроба Христовог, која се налази у Васкресењском храму у Јерусалиму, улази православни патријарх са свежњем од 33 свеће, чији број симболизује Христове године. Одевен је само у стихару, претресен од главе до пете. Пре тог чина, на Велики петак, погасе се сва кандила у храму, а врата Кувуклије запечате уз надзор полиције. Храм бива испуњен верницима који с патријархом узносе усрдну молитву у ишчекивању чуда. Благодатни огањ силази са неба и пали свеће патријарху у Кувуклији. Њега на раменима износе из Кувуклије, пале се свеће верницима,тако што се пламен преноси од једног до другог.
Специфичност Благодатног огња јесте у томе, што је беличасто-плавичасте боје, не пече, те се верници са неописивом радошћу Божијег присуства „умивају“ пламеном. О Благодатном огњу писали су свети Григорије Ниски у 4. веку, свети Јован Дамаскин у 8. веку и многи други.
Широм православних земаља у многим црквама, манастирима и домовима често се догађају чуда мироточења и крвоточења икона, Господа, Пресвете Богородице и светитеља У прилог овој тврдњи је и фотографија иконе Богородице Казањске, начињене лета Господњег 2014. у Јерусалиму, од стране мог доброг пријатеља хаџи Александра који и сам сведочи о том чуду.
Икона је са Крима, а у Јерусалим ју је на ходочашће донела једна жена, јасно је да је крвоточење иконе предсказало каснија дешавања, тачније крвопролића. Долазите у цркве и манастире на службе, постите, исповедајте и причешћујте се, јер све је могуће оном који верује. Усрдним молитвама слепи прогледају и непокретни проходају, те не постоји неизлечива болест за лекара над лекарима. „Јер вам кажем заиста, ако имате вјере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој пријеђи одавде тамо и пријећи ће и ништа неће вам бити немогуће“. Јеванђеље по Матеју
Јер је довјека милост Његова-АЛИЛУЈА!
ИЗВОР: СРБИН.ИНФО/Славица Мојсин
