Прочитај ми чланак
Приликом недавне смене начелника МУП-а премијер Александар Вучић је споменуо и Љубишу Буху Чумета, наводећи да је пласирао лажне вести о „земунском клану”. Реч је о бившем вођи такозваног сурчинског клана који је 2003. стекао статус сведока сарадника у судским процесима против оптужених за убиство премијера Зорана Ђинђића и припадника „земунског клана”.
Пре неколико дана Чуме је одбио полиграфско тестирање као и било какво изјашњавање о наводима оптуженог Дарка Шарића да је најбољи друг „генерала Папаје, који је узео 7,4 милиона евра”.
Бухи је недавно, по ко зна који пут, одузето па враћено полицијско обезбеђење, наводно на Миловићеву интервенцију.
Као вођа „сурчинске групе” Буха је означен у такозваној белој књизи о организованом криминалу, направљеној 2011. док је МУП-ом руководио Душан Михајловић. О криминалним активностима ове групе речено је да су у извршењу свих тежих кривичних дела повезани са Душаном Спасојевићем и „земунским кланом”, а у трговини наркотицима са Драгославом Космајцем.
Од 1990. године Буха и његова група бавили су се одузимањем моторних возила и враћањем крадених аутомобила за новац. Велику материјалну добит стекли су недозвољеном трговином нафтом, дериватима и цигаретама, наведено је у „белој књизи”.
У полицијској акцији „Сабља”, која је уследила после убиства премијера Ђинђића, Буха је ухапшен и оптужен за злочиначко удруживање и убиство Новосађанина Бранислава Лаиновића Дугог, 20. марта 2000. године у Београду.
Пре тога, у децембру 2002. године Савезна скупштина је усвојила Закон о борби против организованог криминала, којим су основани Специјални суд и Тужилаштво за организовани криминал и први пут уведен институт сведока сарадника.
Званично статус сведока сарадника Специјалног тужилаштва, Буха је добио 18. новембра 2003. године и оптужница против њега је повучена. Томе је претходио низ догађаја. На Буху је 3. августа 2002. године у дворишту фирме „Комграп – Динара” покушан атентат, када је убијен његов телохранитељ Ивица Николић.
Припадници „земунског клана” заједно са Улемеком дигли су крајем те године у ваздух Бухино предузеће „Дифенс роад”, после чега Буха бежи у Турску.
Како је на суђењу за убиство премијера посведочио припадник такозваног сурчинског клана Дејан Миленковић Багзи, такође сведок сарадник у процесима за убиство премијера и против „земунског клана”, убиство Бухе су планирали „земунци” Душан Спасојевић и Милорад Улемек Легија.
Када је открио да су „земунци” дошли и у Турску да га ликвидирају, уточиште је потражио у нашој амбасади у Анкари, одакле је звао полицију, која га је тајно пребацила у Словачку.
Прве званичне исказе као потенцијални сведок сарадник Буха је тужилаштву дао управо у Словачкој. Специјални тужилац за борбу против организованог криминала Јован Пријић је ишао у Словачку да саслуша Буху. У два сата ујутру 11. марта 2003. године, тужилац се вратио у Србију са потписаним исказом Љубише Бухе Чумета.
Када је у новембру те године озваничен његов статус, јавност је полемисала о условима под којима га је он стекао. Главно питање било је да ли је он могао да буде сведок сарадник, јер је својевремено означен као вођа групе, што је у супротности са једним од услова за стицање тог статуса – сведок сарадник не може да буде неко ко се налази на челу организоване криминалне групе.
Медији су тада преносили да је током полицијске акције „Сабља” истражном судији Четвртог општинског суда у Београду предата документација о „сурчинској групи”. Уместо Бухе, на челу ове групе наведени су његов брат Новак и Љубомир Јовановић Стаклени. Ово је, сматрало се, довело до тога да Буха несметано стекне статус сведока сарадника.
Његови искази, иако третирани као службена тајна, навођени су у појединим медијима. Он је 19. априла 2004. године, када се појавио на суду као сведок сарадник, захтевао да јавност буде искључена. Колико је познато говорио је о убиствима, отмицама и трговини наркотицима „земунског клана”, док о самом убиству премијера Ђинђића није „много знао” , јер је у то време већ био у сукобу са „земунцима”.
Шта је причао Буха
Љубиша Буха Чуме је током сведочења у Специјалном суду набрајао убиства за које се терете чланови „земунског клана”. Он је рекао да су убиства почела када су Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум упознали Слободана Пажина, радника Трећег одељења градског СУП-а. Буха је посведочио да су тада убијени Пера Милошевић и Радомир Трлајић затим и Зоран Ускоковић Сколе, Бранислав Лаиновић Дуги, Жељко Бодиш из Пожаревца, Мирко Томић и Зоран Давидовић„Ћанда”. Буха је говорио и о покушају атентата на Вука Драшковића, а указао је да би за нестанак Ивана Стамболића, 25. августа 2000. године могли да буду одговорни Милорад Улемек Легија и Душан Спасојевић.
Сви инциденти сведока учесника
У јуну 2010. године после саобраћајног инцидента у Улици омладинских бригада у Новом Београду, у близини новог „Меркатора” дошло је до пуцњаве између припадника обезбеђења сведока сарадника Љубише Бухе Чумета и бизнисмена Предрага Ранковића Пецонија.
Пет месеци касније, Буха је био осумњичен за тешку саобраћајну несрећу у којој је погинуо Београђанин Ратко Р. (54), који је претрчавао аутопут Београд–Загреб, код скретања за „Икарбус”. Увиђајем је утврђено да Буха није био под дејством алкохола, а да је пешак претрчавао коловоз на недозвољеном месту, после чега је сведок сарадник ослобођен оптужби.
Крајем фебруара 2011. године бацио је камеру новинарској екипи која је снимала промоцију албума његове супруге Иване у београдском клубу „Бејбис”.
За насиље је више пута Буху полицији пријављивала супруга Ивана. На суђењу заказаном тим поводом за 29. мај ове године, Буха се није појавио, „јер га је страх да без обезбеђења које му је укинуто, излази из куће”. Недавно је његовој бившој супрузи Љиљани Бухи изречена ослобађајућа пресуда поводом оптужби да је покушала да га убије.
Багзи оптужио Буху за убиство
Буху је 2006. године као непосредног извршиоца убиства Зорана Петровића Шемпе у Сурчину, оптужио сведок сарадник Дејан Миленковић Багзи, некадашњи члан такозваног сурчинског клана који је овај статус добио у јуну 2006. године. Поред тога, Миленковић је рекао и да је код Бухе бројан новац добијен као откуп за Мирослава Мишковића. „Политика” је у децембру 2006. године, позивајући се на информације Окружног јавног тужилаштва у Београду објавила да Буха није извршилац тог убиства. Наш лист објавио је да је Петровића у Сурчину 13. марта 1998. ликвидирао Зоран Живковић Фишкал.
– Тачно је да је Љубиша Буха Чуме био присутан када се ово убиство догодило, налазио се у Фишкаловом аутомобилу, али није он убио Шемпу, како тврди Багзи – рекао је тада наш саговорник.
(Политика)
