Прочитај ми чланакОва прича иде много даље од фудбала, једно је сигурно, он не би ништа препустио случају...
Сви вероватно знају причу о 1959. када је сам шпански генералисимус, СССР донео једини битан трофеј, титулу европског првака, на првом такмичењу ове врсте.
Наиме, иако је све било спремно за утакмице четвртфинала против Совјета, иако је Шпанија имала убедљиво најбољу екипу тог времена са Суарезом, Де Солом, Ди Стефаном, Кубалом, Хентом, иако је Реал терорисао Европу, они су испали на најгори могући начин, Франко им је забранио да играју са комунистима.
Руси су то једва дочекали, захтевали су да УЕФА примени правила, Шпанија је избачена, новчано кажњена, а СССР је предвођен Јашином на крају освојио титулу европског првака, добили су Југославију на продужетке у 2:1 у финалу, у Паризу.
Шпанија се осветила четири године касније, у финалу су савладали баш СССР и то као домаћини.
Али, то се зна, ова прича је из 1937. Наиме, у Шпанији је избио грађански рат и репрезентација састављена од баскијских играча, републиканаца је путовала по Европи и скупљала новац за борбу против Франкових фаланги. После Пољске, дочекани су у Русији, тачније садашњој Белорусији, где су сишли са воза уз фанфаре и цвеће.
Јасно, поздрављени су као борци против Франка, социјалисти (иако неки од њих то нису били), а тим је био представљен као Шпанија, иако је био састављен од Баска.
Истина, то су били водећи играчи Шпаније пре Другог Светског Рата, мада је недостајало неколико из других крајева подељене земље.
Стаљин је наредио да се победе гостију славе као тријумф социјализма, СССР није имао јак фудбал, делом јер се са неодобравањем гледало на синдикални Спартак, чији су играчи завршавали и у гулазима, док на крају Берија није остварио своју идеју о доминацији полицијског Динама.
Баски су били сурови, дали су пет Локомотиви, 2:1 су победили Динамо, али се од њих очекивало да изгубе макар један меч.
Тај трећи игран је у Лењинграду, поново против Динама. Комунисти су покушали све, подводили су им проститутке, пробали да их напију, али Баски су све и одбијали. И судија је наравно добио инструкције партије, али је на крају било 2:2.
После су гости који су били све мање симпатични, добили у Кијеву и Тбилисију два локална Динама и то је требало да буде крај турнеје.
Није, Руси су их убедили да одиграју још два меча, против Динама и на крају Спартака. Динамо су растурили 7:4 и онда је остало још да партији неомиљени Спартак спасе част.
У својим мемоарима, творац тог великог Спартака, човек кога је Берија послао у логор како би прекинуо доминацију овог клуба, Николај Старостин каже да су Баски били застрашивани, да је после 2:2 судија свирао такав пенал за Спартак да су гости изнервирани отишли у свлачионицу.
СЕЛЕКТОРЕ, НЕ МОЖЕ СЕ ИЗ ВРТИЋА НА ФАКУЛТЕТ! Искусни српски стручњак оплео по Крстајићу и Орловима! https://t.co/SJHGo9UNT9
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 1, 2018
Онда је морао да интервенише Молотов, председник владе у то време, убеђивао их је и претио 40 минута да морају да изађу и да изгубе.
На крају, страх је превладао, Спартак је славио са 6:2, сви учесници добили су Лењинов орден, уследила је и парада и утакмица на Црвеном тргу, пред самим Стаљином, играчи Спартака су показивали своје вештине.
Касније је то Берија искористио да пошаље Старостина у гулаг у Сибир, како би спречио Спартак да доминира, а Стаљина је убедио да су „Спартаковци“ ковали заверу да га убију.
Избио је рат, фудбал је стао, али ово ће остати једна невероватна епизода начина на који диктаторски режими тренирају фудбал.
Да је Стаљин данас на челу Русије, дилеме не би било, Русија би добила Шпанију у осмини финала. Овако, тешко…
