Јавно је упитао мађарски премијер Виктор Орбан, током предавања на румунском универзитету Балвањош:

„Европске вредности, животни стил грађана Европе, опстанак нација и Европе данас су у целини у опасности. Данас није питање у каквој Европи ми, Мађари желимо да живимо, већ да ли ће оно што називамо Европом више опште постојати“[i] нагласио је Орбан. Мађарска је после суспензије Даблинског протокола III, а посебно после одлуке да државну територију као и национални интерес штити подизањем жичане ограде била извргавана жестоком критикама, и неретко руглу. Међутим, испоставило се да је мађарски премијер, макар нешто, конкретно предузео пред плимом избеглица из ратом разрушених зона Африке, Блиског и Средњег Истока, иако свестан чињенице да жичана ограда није одрживо решење које може спречити било кога у намери да доспе до жељене дестинације.

Последња драма на Ла Маншу, управо је показала да, у ствари, нема праве заштите граница пред скоро критичном масом миграната. Само у току једне ноћи, између 28 и 29 јула, 1500 миграната покушало је да уђе у Велику Британију. Нажалост, једна особа изгубила је живот. Према извештају Франс преса, ради се о особи суданског порекла између 25 и 30 година коју је ударио камион док је покушавала да се попне на воз. Пре овог трагичног догађаја, 24. јула трагично је изгубила живот млада жена из Еритреје (23) када је ударио аутомобил код железничког терминала код тунела. Од јуна месеца деветоро миграната је погинуло док је покушавало да уђе у Велику Британију. Сваке ноћи се иначе одиграва права драма у Калеу на северу Француске, и концесионари Евротунела, који управља тунелом, не могу да се „изборе“ са све већим порастом избеглица:

„Евротунел је пре више месеци упозорио Међувладину комисију за тунел испод Ла Манша и јавне власти на драматичан пораст броја миграната у Калезију (Кале) и могућим последицама које би могле бити драматичне“ нагласила је ова компанија истичући да „ситуација превазилази оно што се од концесионара може релно очекивати“. Кале је иначе годинама дестинација азилантима, илегалним мигрантима и свима који проналазе најкраћи пут који спаја континентални део Европе са Острвом. У последње време, из Калеа стижу све драматичније слике. Иако су предузете додатне мере безбедности: жичане ограде опасане бодљикавом жицом и барикаде, мигранти којих је све више, проналазе путеве, прескачу жице и секу ограде како би ушли у Британију. Дакле, ни те мере нису довољне. Евротунел је ангажовао око 200 радника обезбеђења, ангажовано је и 300 полицајаца с пуним радним временом. Међутим то је занемарљив број у односу на број миграната. Између 27 и 28 јула забележен је рекорд: око 2000 миграната покушало је да уђе у Велику Британију:

„Евротунел је без ларме од 1. јануара сопственим средствима открио више од 37 000 миграната који су предати снагама реда и поднео хиљаде жалби које је тужилац у Булонји (на северу Француске) систематично стављао у фијоку“, наводе из компаније. Евротунел је тражио одштету од 9,7 милиона евра од француске и британске владе да би надокнадили трошкове и губитке које од ове године имају због плимског таласа миграната. Министар унутрашњих послова Француске, Бернар Казнев је у одговору у који је Франс прес имао увид, оптужио концесионаре да нису уложили довољне напоре и да су број припадника службе обезбеђења смањили за три пута од 2002 године а одговарају за безбедност транспорта тунелом. Британци су издвојили 4, 7 милиона евра за изградњу баријера око приступа терминалу које би требало да профункционишу почетком августа. Док је британска министарка унутрашних послова Тереза Меј најавила додатних 14 милиона евра за јачање безбедности на терминалу за укрцавање.[ii] Наравно, све то плаћају порески обвезници Велике Британије.

У међувремену траје прави политички рат између надлежних из француског региона Кале и британских органа власти поводом нерешивог проблема са мигрантима. Управо смо овде писали о инцидентима у Калеу када су мигранти запалили барикаде, заустављали транспортне камионе и укрцавали се у њих, док су несретни и престрашени возачи камиона упозоравали: да је само питање дана када ће и неко од њих страдати. Процена укупне штете Калеа је у току, јер добар део миграната који не успе да уђе у тунел остаје у Калеу.

А, број миграната расте и проблем постаје све већи. Британија ће, наравно, урадити све да заштити себе, али шта је с Калеом? Да не говоримо о транспорту који је често онемогућен, туризму који постаје све опаснији и процедурално исцрпљујући, па тако бележи огромне губитке.

О томе, као и многим другим аспектима мигрантске кризе у званичним српским медијима недовољно се зна. Чак, неретко, се стиче утисак да се тема „мигранти“ с намером скреће на споредни колосек медијског извештавања иако сам по себи заузима врло значајно место. Да ли се ради о „спречавању ширења панике“ или „говора мржње“ како се последих дана може чути на извесним утицајним медијима или прикривања немоћи државе да адекватно реагује на све већи број миграната који се широм Србије могу видети, није баш најјасније. Али, кад ће се озбиљно говорити о томе? Реакција „надлежних“ закаснила је у доброј мери. Србија троши око 15 000 евра дневно само на прихват миграната. Криза коју је изазвала највећа сеоба народа после Другог светског рата, почела је, макар према званичним статистикама 2011, проширила се наредне године и до данас бележи таласе људи који користе утврђене мигрантске руте. Дакле, да поновимо, које је то „право време“ за озбиљну реакцију и дебату?!

Двадесетог јула, у обрачуну две групе миграната у Бачким виноградима, погинуо је један држављанин Авганистана. Почетком ове године италијанске и египатске власти обавестиле су надлежне ЕУропске институције да се међу мигрантима „крију“ припадници Исламске државе, да је њихова намера да се инфилтрирају у Европу на чијем тлу ће чинити „терористичке нападе“. Либија је држава које нема од НАТО обарања режима Муамера Гадафија. Обалски део, ове развалине од државе, држе припадници ИД који, према сазнањима западних медија и обавештајних структура углавном контролишу и зарађују од кријумчарења. Порозна граница између Египта и Либије, такође, представља још један озбиљан проблем, а ЕУропске власти немају конкретних сазнања ко су исламисти међу мигрантима. Премда, сада се већ у ЕУропским обавештајним структурама барата чињеницом да су припадници ИСИЛ-а већ на тлу Европе.[iii]

ЕУропа, иако скоро иницирала ЕУНАВФОР, тобоже за спасавање живота миграната који страдају у Медитерану и разбијања ланца кријумчарења људи, у ствари је капитулирала пред овим проблемом. Британским медијима већ озбиљно одјекују анализе које предвиђају терористичке нападе ИСИЛоваца који су са мигрантима ушли у Европу. Председници и премијери ЕУропских држава јавно говоре о истим терористичким претњама[iv] као и погрешном концепту који је Бриселу (као и увек) узео драгоцено време а створило још већи проблем:

„Ако људи умиру покушавајући преко мора да дођу до Европе, чак хиљаду њих у једном дану, ми се тиме морамо брзо и снажно бавити и то спречити. Али, када су већ овде, шта радити са њима? Већ сам то једном поновио-нешто није у реду са концептом да неко плати на либијској обали за место у чамцу, покупи га на мору европска војна морнарица и да он због тога има слободан улаз у ЕУ“, реаговао је белгијски министар за политику азила и миграције, Тео Франкен.

Управо због тога што „нешто“ озбиљно није у реду с политиком ЕУ, јер нико од држава чланица у ствари и не зна ко заиста управља Бриселом, мађарски премијер је прво суспендовао Даблински протокол III, а онда одлучио да предузме одређене мере знајући да не може и не сме да чека врло упитне одлуке Брисела које у коначном не решавју нити један од последица правог егзодуса становника из Африке, Блиског и Средњег Истока:

„Модерна миграција резултат је политичких догађаја и у будућности не представља такмичење у гледању у даљину, већ у упознавању са прошлошћу“, рекао је Виктор Орбан на универзитету Балвањош. Том приликом посебно нагласивши да „они који боље разумеју прошлост и који су храбрији и брже извлаче закључке из прошлости ће бити они који ће из свега овог изаћи као победници“.[v]

[i] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/578093/Orban-Evropa-u-pravoj-opasnosti-od-naleta-migranata

[ii] Према извештају Франс преса детаљније на: http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/8965-eurotunel-pronali-smo-37000-migranata.html

[iii] Детаљније на http://www.bbc.com/news/world-middle-east-31584236

[iv] http://www.express.co.uk/news/world/586045/ISIS-Islamic-State-jihadi-terror-attack-migrant-crisis-Europe-Italy-North-Africa

[v] http://www.blic.rs/Vesti/Svet/578093/Orban-Evropa-u-pravoj-opasnosti-od-naleta-migranata

(ФскСРБ)

Ознаке: азиланти, Виктор Орбан, европа, Марина Рагуш