Прочитај ми чланак
Александар Вучић на Космету (Фото. Танјуг)
Последњи покушај Брисела да „нормализује односе“ Србије и Косова, односно најновији „дијалог“ Београда и Приштине, говорећи не језиком еуфемизама, него отворено, јесте притисак Европске уније и других наших западних „пријатеља“ да се спроведе тајанствени Бриселски споразум, чији садржај није никада предочен јавности.
Напротив, у јавности се ово питање „замагљује“ приписивањем скривене намере истим тим западним „пријатељима“ (који се очас посла у интерпретацији Великог Вође – сходно некадашњој његовој страначкој реторици – претворе у наше традиционалне непријатеље и прогонитеље… када њему то одговара)… А намера је, наводно, да се неким лукавим потезима Косово уведе у чланство UNESCO, чиме би се поспешило његово званично признавање. (Од стране наше владе можда? Јер, знемарљив је број земаља које га нису признале.)
При томе, новинари су били веома упорни да од портпарола Европске комисије Маје Коцијанчич извуку формулацију поменуте комисије – да ли дијалог воде Србија и Косово (као државе) или Београд и Приштина (као две администрације)? Она је врло тупо и нимало елоквентно одговарала на питања новинара, којима је било згодније да сматрају њене неинтелигентне одговоре знаком неких нечистих игара Брисела, него ли знаком тупости, која није ништа зачуђујуће за функцију тог нивоа, која и не захтева способност самосталног размишљања. Наша Маја „веже коња где јој газда каже“ и збуни се на први изазов њеним можданим вијугамао.
Заправо, неко овде свесно покушава да пребаци акценат са битног на небитно, по обичају… Дакле, нико нама ништа не смешта. Похвалио си се како држиш реч, сад изволи, испуни оно што си потписао у оквиру Бриселског споразума. Да, знамо да није лако, али сам свом народу придикујеш о „гутању горких пилула“, па сад изволи, покажи им својим примером како се то ради! Још неко време можеш да играш игре, али пре или касније садржај истог тог споразума ће постати свима јасан… Тако да само можеш да купујеш време. Али, одлагање ништа не мења. Осим ако се не уздаш у оставку и „уваљивање врућег кромпира“ неком другом. Мислим да је то оно што нама „пријатељски“ настројени Запад поручује Вучићу.
Александар Вучић на Космету (Фото. Танјуг)
Но, неко мора да пробије лед. Да полако навикава народ на помисао да је Косово „изгубљено“, да је то већ друга држава и да ми ту ништа не можемо, осим да слегнемо раменима, као и на многе гадости до сада у нашем политичком животу. Ко то треба да уради? Па, наравно, не Премијер, већ неко други… И то неко ко има ауторитет. А Велики Вођа ће само да послуша мудру главу. Јер „ко сам ја“, неколико пута рече он у емисији „Тешка реч“ на ТВ Пинку! Он никако не жели да прихвати мисао да је Косово изгубљено, али, ето, паметнији од њега су се тога досетили, па је и он почео да размишља у том правцу и да (одједном!) брани право свакога на сопствени став и мишљење. У стилу „добар и лош полицајац“ наш Председник и Премијер наступају већ неко време. С тим да Председник само веома безвољно изнесе мишљење у духу јогунастог детета, које ионако зна да његово мишљење нико не уважава. Чисто да не изда свој досадашњи имиџ доброг полицајца – патриоте.
Можда у вези с тим изненадним осцилацијама у погледу става према интелектуалној елити (ако се потомци комунистичке буржоазије, који под разним заставама деценијама јуришају на најбоље друштвене положаје – попут гос’н Костића, могу тако назвати!) стоји и обећање да ће бити повећане плате просветним радницима (са акцентом на универзитетске кадрове!) и другим интелектуалним занимањима? Рекло би се да се између редова интелектуалцима поручује да треба да подрже „прогресивне“ ставове, које је професор В.Костић тако смело и на велика врата увео у моду јавне политичке расправе.
До сада су интелектуалци били нека врста „пасторчади“ Вучићеве Србије, а сада им се одједном обећава светла будућност и поштовање!? Занимљиво.
И да то није све што нас чека можете бити потпуно сигурни… Ако ни због чега, оно због изобиља забавних (посебно „reality“) ТВ-програма, којима се, како знамо из искуства, врло успешно одвлачи пажња њироких народних маса од битних и чак одлучујућих проблема српског друштва. Ево вам, народе, игара, ако већ нема хлеба! А ни достојанства…
Извор: Србин.инфо – Соња Павлова
