Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОДЉИВО: Путин, Трамп и Макрон у Београду 1. новембра?

0

Тројица државника позвана на прославу сто година победе у Првом светском рату.

Најмоћнији светски лидери, председници Русије, САД и Француске, Владимир Владимирович Путин, Доналд Трамп и Емануел Макрон лако би могли да се 1. новембра састану у Београду, сазнаје Информер у дипломатским круговима.

foto: srbin.info

 

Тројица државника, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, позвани су да буду специјални гости на централном обележавању 100. годишњице велике савезничке победе у Првом светском рату. План је да та прослава буде организована у четвртак 1. новембра, али уколико буде било потребно, због усклађивања обавеза светских лидера, могуће је да термин буде померен и за неки други дан крајем октобра или почетком новембра ове године.

Значајан јубилеј

 

Велики значај

Ако би се то догодило, то би био други сусрет Путина и Трампа у кратком временском периоду. Макронов долазак би додао на тежини и могло да дође до побољшања односа између САД, Русије и ЕУ

Стевица Деђански, аналитичар

 

Владимир Владимирович Путин је, како је прошле недеље потврђено , преко амбасадора у Београду Александра Чепурина већ потврдио свој долазак у Београд, а председник Вучић јуче је лично писао Доналду Трампу и позвао га да дође у Србију. Вучић је америчком лидеру честитао национални празник Дан независности и искористио је ту прилику да га позове у госте.

„Ускоро се навршава читав век од када се српска застава вијорила над Белом кућом. Подсећајући се, кроз тај светли пример заједничке прошлости, нашег историјског савезништва, желим да вам још једном упутим позив да у години јубилеја посетите Србију као први амерички председник после, безмало, 40 година. Ваша посета била би од највећег значаја за даље унапређење свеколике сарадње наших двеју земаља, за шта је Србија снажно опредељена“, навео је Вучић захваливши се на подршци коју нам САД пружају на европском путу.

Истовремено, шеф српске државе ће се 17. јула у Паризу састати са француским председником Емануелом Макроном и тада ће га званично позвати да посети Србију поводом стогодишњице завршетка Великог рата. Подсетимо, први човек Француске недавно је прихватио Вучићев позив, а остало је још само да се прецизира датум посете.

Вучић чекао ред у амбасади САД

Амерички амбасадор Кајл Скот приредио је прексиноћ пријем поводом Дана независности САД, а свечаности су присуствовали председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић. Интересантно је то да Вучић није хтео да користи било какве привилегије, већ је чекао у реду са осталим званицама да уђе у амбасаду.

Скот је овом приликом подсетио да се 2018. обележава 100. годишњица откад је председник САД Вудро Вилсон дигао српску заставу изнад Беле куће у знак поштовања и подршке српским савезницима. Међу званицама су били и председница Скупштине Маја Гојковић, министри, лидери неких опозиционих странака, патријарх Иринеј, као и представници других верских заједница, дипломатског кора…

Према речима наших извора, Србија је већ годину дана у својеврсној дипломатској офанзиви.

– Познато је да су Србија, Русија, Француска и Америка биле савезници током Првог светског рата. Србија је као мала земља највише страдала и није се штедела у борби за слободу. Како се у новембру навршава 100 година од савезничке победе у Великом рату, председник Вучић је у интензивној дипломатској офанзиви не би ли тројицу најмоћнијих лидера света окупио у Србији на прослави – каже наш извор.

Политиколог Александар Павић оцењује да би долазак тројице лидера била велика дипломатска победа Србије.

– Поготово ако, како се најављује, са Путином буду стигли и „поклони“ у виду оружја и ракетног система „панцир“. Као што је крај Првог светског рата означио

почетак ере скоро стогодишњег несрећног раздвајања Русије и Србије, нека ово означи обнављање те дубоке везе два народа и две државе. Ако би то било праћено и обновом српско-америчких односа на ниво на ком су били пре 100 година, а под Трампом то није немогуће да се деси, онда ће то бити двоструки добитак. Наравно, и присуство председника Француске имало би велики симболички значај, али би он био још већи кад би Француска повукла признање лажне државе Косово и вратила се истинском савезништву са Србијом – подвлачи Павић.

Корисно за свет

Стевица Деђански, директор Центра за међународну сарадњу, сматра да би ово био фантастичан догађај за Србију, али и за цео свет.

 

Вудро Вилсон: Храбри српски народ

Крајем јула навршиће се 100 година како се српска тробојка завијорила на Белој кући, а амерички председник Вудро Вилсон специјалним писмом захвалио српском народу.

– У недељу 28. јула (1918. године, прим. аут.) навршава се четврта годишњица од дана када је одважни српски народ, објавом рата Аустроугарске, био позван да брани своју земљу и огњишта од непријатеља решеног да га уништи. Племенити је тај народ одговорио. Тако чврсто и храбро одупро се војним снагама земље десет пута веће по броју становништва и војној моћи… Иако је његова земља била опустошена и домови разорени, дух српског народа није био сломљен. Мада надјачан надмоћнијим силама, његова љубав према слободи остала је неумањена – написао је тада председник Вилсон и позвао да се све цркве огласе звонима у част Срба и Србије.

 

– Ако би се то догодило, то би био други сусрет Путина и Трампа у кратком временском периоду. Макронов долазак само би додао на тежини и могло да дође до побољшања односа између САД, Русије и ЕУ, што је потребно целом свету. Уколико би сви прихватили позив, за Србију би то било заиста велико признање и сасвим сигурно би помогло да наше проблеме решавамо са мањим притиском. Коначно бисмо нешто добили, јер се од нас само нешто тражи – закључује Деђански.

18 коментара “ДА ЛИ ЈЕ ИЗВОДЉИВО: Путин, Трамп и Макрон у Београду 1. новембра?

  1. ravda pravda каже:

    Hmm… neko fali… a di su Britanci? Kad vec zoves sve onda zovi i njih, nemoj sad da si pi….a

  2. NgoeuInformer каже:

    Srbiji ističe vreme

    Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenjuje da oštriji ton u izveštajima evropskih institucija o Srbiji predstavlja “objektivnije” sagledavanje stvari u regionu i da je posledica zastoja u pregovorima o Kosovu i činjenice da “vlast nije ispunila obećano”. Osim toga, smatra Biserko, u Srbiji je došlo do pogoršanja u oblasti vladavine prava, korupciji, ljudskim pravima i medijskim slobodama.

    Ona smatra da je Beograd verovao da će “izdejstvovati podelu koja mu je izmakla”, i da je toga postao svestan i Vučić “nakon turneje po nekim evropskim prestonicama, ali i SAD”. “Od tada se neprestano vajka i izigrava žrtvu”, kaže Biserko, a pritisak EU da se problem Kosova reši “povećava frustraciju Beograda”.

    Kakva je vaša ocena prilično oštrih tonova koje se čuju u ocenama Saveta Evrope o Srbiji i njenom evropskom putu? Slične ocene se mogu pročitati i u drugim evropskim dokumentima? Da li je to znak da EU, posle otvorene podrške Vučićevoj vlasti, ulazi u novu fazu odnosa sa Srbijom?

    – Zaključci generalnog sekretarijata Saveta EU su na liniji Strategije EU o proširenju, od pre nekoliko meseci. I tada se po prvi put objektivnije konstatiralo stanje u regionu, pa i u Srbiji prema kojoj se tokom poslednjih nekoliko godina, zbog Briselskog sporazuma gledalo kroz prste za ono što se dešavalo na unutrašnjem planu. Oštriji stav u ocenjivanju prilika u Srbiji je i posledica toga što aktuelna vlast nije ispunjavala obećano i što je u zemlji došlo do regresije kad je reč o vladavini prava, korupciji, ljudskim pravima, medijskim slobodama itd. I, posebno, zbog zastoja u pregovorima sa Prištinom. Može se reći da Srbiji ističe vreme i da se od nje zahteva da evropske vrednosti počne uvažavati. EU je sve otvorenije kritična prema aktuelnoj vladi mada je još uvek podržava. Od aktuelne vlade i predsednika Vučića zavisi kako će se Srbija dalje tretirati, odnosno da li će se suštinski opredeliti za evrointegracije uprkos svim turbulencijama kroz koje prolazi. Bilo bi krajnje vreme da Srbija napusti kibicersku poziciju i uključi se u procese i doprinese dijalogu o budućnosti regiona i EU.

    Treba imati u vidu da je i EU u svojevrsnoj krizi i tranziciji i da su rigoroznije ocene regiona takođe odraz tog stanja. EU, po svim važećim odlukama i dokumentima, ostaje posvećena proširenju na Zapadni Balkan, ali je očito da nije spremna ili pripremljena za prijem novih zemalja koje su toliko ispod kriterija koji su postavljeni pred njih. Nisu slučajno u Strategiji koristili termin “zarobljene države”, što u suštini i jesu. Međutim, previđa se da upravo odlaganje integracije Zapadnog Balkana pogoduje autoritarnim liderima koji opstaju na stalnom indukovanju nacionalizma i homogenizaciji. Osim toga, u regionu se pojavljaju i drugi akteri koji, navodno, ne postavljaju nikakve uslove.

    Da bi se sprečilo dalje urušavanje regiona, neophodno je da EU što hitnije sprovede svoje odluke za Zapadni Balkan, pre svega oko oživljavanja regionalne ekonomije. U suprotnom, nastaviće se odliv mladih i sposobnih prema EU. Samo Nemačkoj je potrebno tri miliona novih radnika svih profila.

    Čini se da su pregovori sa Kosovom ušli u tesnac i da vlast jednostavo nema rešenje za ovaj problem? Na unutrašnjem planu se istovremeno konstantno pojačava i podgrejava nacionalistička retorika u rečima političara, a pogotovo medija bliskih vlasti.

    – Pritisak, pre svega EU, da se što pre reši pitanje statusa Kosova povećava frustraciju Beograda, koji je očekivao da će međunarodna zajednica ipak pristati na podelu Kosova, koja je sve vreme, što se tiče Beograda, bila jedina opcija na stolu. Nju je otvoreno zagovarao ministar inostranih poslova Ivica Dačić u svakoj prilici u kojoj se govorilo o statusu Kosova. Vučić je pokrenuo tzv. unutrašnji dijalog o Kosovu, u kojem se jasno kristalisao većinski stav da Kosovo treba da ostane zamrznuti konflikt, kako bi se stvorile međunarodne okolnosti koje bi uzele u obzir i srpske interese (podelu).

    Beograd je verovao da će izdejstvovati podelu koja mu je izmakla. Toga je postao svestan predsednik Vučić tek nakon turneje po nekim evropskim prestonicama, ali i SAD. Od tada se neprestano vajka i izigrava žrtvu. Kampanje koje vode njemu naklonjeni mediji su u suprotnosti s onim što on javno zagovara – evropskom orijentacijom. Albanci se isključivo tretiraju kao teroristi ili inferiorni narod čiju politiku vode SAD i sl. Spinuje se negativan stav šire javnosti, što se onda odražava i na ankete koje kao objektivno odslikavaju stav društva. U tom začaranom krugu teško je naslutiti šta Vučić uopšte smera. Još uvek je prisutna nada da će Rusija odigrati ključnu ulogu. Zanimljivo je da predsednik ponovo polaže nade i u Trampa, očekujući da će se na samitu u Helsinkiju dogovoriti sa Putinom o sudbini Kosova. On kaže da Evropa nema ni snage, ni volje, ni mogućnosti da natera Albance da urade nešto.

    Prihvatanje sporazuma zahteva promenu stava Beograda prema Srbima na Kosovu. To znači odustajanje od namere da se Srbi „održe“ samo na severu Kosova, gde žive oko trećine (tridesetak hiljada) Srba. Enklave na teritoriji Kosova južno od Ibra, gde živi najveći broj preostalih Srba, marginalizovane su, izolovane i prepuštene samima sebi i „opskurnim likovima koji im se šalju“ kad to iziskuju dnevnopolitičke potrebe (Beograda).

    U opticaju su i razne spekulacije, od toga da određeni lobisti u SAD, mimo administracije, rade na podeli Kosova, ali isto tako proturaju se mišljenja ruskih zvaničnika da će sporazumom o normalizaciji odnosa sa Prištinom, Beograd biti na gubitku, jer je obećanje o zajednici srpskih opština „šarena laža“.

    Sve ukazuje na to da se Srbija nije istinski opredelila za evropsku budućnost i da objektivno tome postoji veliki otpor srpskih elita.

    1. РамбоПетковић каже:

      Лоботомија дивна болест! МРШ БРЕ!

    2. Simerijanac каже:

      Ја би његов случај назвао ауто-лоботомија, или добровољна лоботомија. То је риједак случај, а изражен код особа слабијег морала и вољно- нагонских динамизама.

  3. wrtikappa каже:

    Bez Kurca bi to bio skup picoustog i jos neki.

  4. БилиПитон каже:

    Значи чекао Гејослав карабатак од слављеничку ћурку у Америчкој амбасади. Само што је Вулин појео батак а Гејославу остала кара да глође. А што се тиче Трампа нек не долази без прве даме. Да јој ја излечим бубрези. Купио сам Дормео душек.

  5. тек успут каже:

    „председник Вучић је у интензивној дипломатској офанзиви не би ли тројицу најмоћнијих лидера света окупио у Србији на прослави“
    —-
    Па како то да прође без Ангеле!?

    1. БилиПитон каже:

      И без Себастијана?

    2. тек успут каже:

      Њега нам АВ сервира свакодневно.

    3. Милан Топлица каже:

      Cccc… ти би одма да му увалиш Курца !

    4. wrtikappa каже:

      Ma Merkelovu je Vucic pustio niz vodu,mala je do figura naspram njega.Zna se na cijoj su strani bili Merkelova i Kurcova zemlja.

Коментари су затворени.