Како време пролази, чешће него обично, коментаришући потезе Новака Ђоковића, упадамо у замку. Сви најбољег српског тенисера гледамо из угла какав је некада био и како би тај Новак реаговао у новонасталој ситуацији. Сада су се ствари значајно промениле. Ђоковић се променио, а променио је и људе са којима сарађује.
Последњи у низу са којим је прекинуо сарадњу је бивши чешки тенисер Радек Штепанек који му је био тренер. Прецизније, који је требало да буде асистент главног тренера Андреа Агасија. И да се разумемо, није Штепанек ништа ни помогао ни одмогао Новаку, а није ни Новак ништа нарочито изгубио тиме што Чех више неће седети у његовом боксу.

Једноставно, од почетка до краја њихове сарадње, а томе има четири месеца, Ђоковић нити је био апсолутно спреман нити је био мотивисан нити здрав, а ниједан турнир није одиграо пуном снагом и на највишем нивоу тако да Радек и да је желео некако да утиче на Новака и његову игру, није имао прилику да се докаже.
И иако није смак света што Радек Штепанек неће више бити у Новаковом тиму, брине начин на који најбољи српски тенисер размишља. Прво и основно је зашто је играо на турнирима у Индијан Велсу и Мајамију? Новак је ас светског калибра, планетарни шампион који себи није смео да дозволи да га противници виде онако рањивог. Затим, зашто је на онако необичан начин тим напустио Андре Агаси? И зашто је сада одлучио да Радек Штепанек оде после само четири месеца?
Зар није било логичније да стручни штаб можда напусти Италијан Паники, Нолетов нови кондициони тренер, чији се рад на физичкој спреми некада најбољег тенисера света уопште не види? Новак је био недопустиво физички неспреман и у Индијан Велсу и у Мајамију. И наравно, ко ће бити следећи ко ће сести у бокс 13. тенисера планете и покушати да му поврати пољуљано самопоуздање и покуша да га врати на стазе старе славе? За сада, Ђоковић нема никакав план Б око имена новог тренера.
На наредне турнире путоваће сам.
И нису то једина питања која лебде. Ако се вратимо две године у прошлост и сетимо се оне чувене реченице да му тенис и број један више нису приоритети, онда долазимо и до питања – да ли је Новак одустао од бављења тенисом на највишем нивоу?
Изгледа као да је тада, онај Ђоковић са почетка текста који је увек знао шта га чека три корака унапред, већ све ово предвидео. Да је тада знао шта га чека. Само ми изгледа нисмо слушали.
Али… Колико код да сада свима са стране делује да се налази у тунелу из којег нема излаза, вера да зна шта ради мора да буде јача од сумње у поступке. Ок је мењати, ок је показати и иницијативу да се свима стави до знања да је промена потребна. Све док има могућности да бира и то је ок. Чекају га „ноћи без сна“, али…
Новак и јесте шампион зато што верује у себе. И јесте победник зато што никада није престао да покушава. Сигурно је једно. Никоме није дужан да објашњава поступке. Осим себи.







