Прочитај ми чланакДеценијама уназад стручњаци за климу нас упозоравају да је све - готово. Ако нешто не предузмемо - а нико није предузео ништа - отопљени лед на половима потопиће приобалне градове диљем Земље, дићи ће се нивои океана и мора и... практично нам долази нови потоп. Али, након последње вести која је управо стигла - да се од 1984. године до данас на Арктику отопило чак 95% вечног леда - имамо разлога за оптимизам да ћемо опстати, јер не потопи се ни у воду уроњена Венеција, Холандија остаде читава, приобални мегаполиси на истоку САД остадоше водом нетакнути.
Фото: pixabay.com
Деценијама уназад стручњаци за климу нас упозоравају да је све – готово. Ако нешто не предузмемо – а нико није предузео ништа – отопљени лед на половима потопиће приобалне градове диљем Земље, дићи ће се нивои океана и мора и… практично нам долази нови потоп. Али, након последње вести која је управо стигла – да се од 1984. године до данас на Арктику отопило чак 95% вечног леда – имамо разлога за оптимизам да ћемо опстати, јер не потопи се ни у воду уроњена Венеција, Холандија остаде читава, приобални мегаполиси на истоку САД остадоше водом нетакнути.
Шта је сад ту истина, колико човек утиче на климу, кад ћемо се подавити или спарушити на суши – то очито нико не може да одговори, а на научницима је да пробају да нас мање замајавају, а више да утичу својом прецизношћу на наше понашање како не бисмо уништавали своју Земљу.
32 године катастрофе
Елем, податак да се више него драматично катастрофалних 95% вечног леда на Арктику отопило у последње нешто више од три деценије, стварно је разлог за бригу – или ћемо пропасти, или научници раде за неке појединце, а не за човечанство. Е сад, да ли ћемо пропасти зато што ће се због овог топљења леда променити клима, то је друга прича, али изгледа да (за сада) од самог вишка воде глава не боли.
Иначе, ледени покривач на Арктику састоји се од вечног леда – леда који се таложио годинама и вековима и не подлеже значајно променама у температури, и сезонског леда – леда који се топи и формира током сваке године.
Са 1,86 милиона на 110.000
Сваког септембра ледени покривач је најтањи, па се тај месец узима као репер у анализама, а према подацима са временских бова, метеоролошких станица, сателита и уз помоћ компјутерских модела, НАСА је проценила да се несезонски ледени покривач (старости најмање четири године) смањивао са 1,86 милиона квадратних километара у септембру 1984, на 110.000 квадратних километара септембра 2016. То значи да је у последње 32 године вечни лед итекако значајно подлегао променама у температури.
