Прочитај ми чланакПатријарх српски Порфирије јуче је на свом званичном налогу индиректно подржао протесте и блокаде, тако што је поделио обраћање студената Богословског факултета који су се прикључили акцији студената свих факултета Универзитета у Београду. Међутим, како често бива са људима блиским властима, ако одступе од званичног става, профил одмах буде угашен или - "хакован".
Наиме, поглавар Српске православне цркве патријарх Порфирије јуче је у предвечерњим сатима на свом званичном налогу, уз фотографију са пленума, поделио у целости објаву Богословског факултета.
„По завршетку говора студентског представника нашег факултета, уследио је громогласан аплауз и опште слагање међу присутним колегама са других факултета, који су изразили задовољство поводом изречених ставова“, стајало је у објави на званичном налогу Патријарха Порфирија и уз то цитиран говор представника ове установе на пленуму у Ректорату.
Убрзо, након објављивања профил Патријарха Порфирија напрасно је нестао са друштвене мреже „Фејсбук“. Баш у тренутку када су медији и друштвене мреже пренели да је патријарх урадио оно што и треба да ради, а то је да буде уз свој народ.
Након што је профил нестао са друштвене мреже, огласила се и Српска православна црква саопштењем да је профил њеног поглавара био мета хакерског напада.
„Вечерас је, највероватније као резултат једног у низу хакерских напада, престала да функционише званична страница Патријарха српског г. Порфирија на друштвеној мрежи Фејсбук. Ради се на откривању узрока и наставку рада. У исто време, упозоравамо верни народ да на друштвеној мрежи Фејсбук, као и на другим друштвеним мрежама, има неколицина лажних налога који носе Патријархово име и објављују нетачне, тенденциозне и непроверене вести“, саопштено је из српске цркве.
Међутим, овај догађај је изазвао сумњу међу грађанима, јер је јавности општепознато да код познатих личности, блиских режиму Александра Вучића, уколико процури нека објава која не одговара владајућој клики, профил врло често буде „хакован“ или једноставно буде привремено угашен. Остаје да се види када ће бити поново оспособљен званични налог поглавара српске цркве и да ли ће на њему бити, за СНС, спорна објава о подршци студентима.
Шта је било написано на патријарховом налогу?
У писму студената Православног богословског факултета наводи се да су у претходних неколико година пратили сва дешавања која су задесила српски народ и молитвено саучествовали са породицама преминулих, вршећи свакодневна богослужења на факултету, додајући да су се у свакодневним молитвама сећали преминулих у Новом Саду.
„Разумели смо потребу наших колега на Универзитету да искажу своју тугу и били смо молитвом уз њих, чему сведочи једанаесточасовно свеноћно бденије које смо пре неколико дана служили на нашем Факултету на празник Ваведења Пресвете Богородице. (…) Подвлачимо то да Црква, по својој суштини, јесте у овом свету, али није од овог света. Она не сме никако бити средство било које политике. Она је сама један од главних темеља нашег народа како кроз историју, тако и кроз културу. Она не ствара поделе и не бира стране, већ поделе уклања и кроз Христа спаја људе“, додаје се у писму.
Навели су да, иако Црква непрестано настоји да избегне политизацију и поларизацију, у појединим медијима освануле „свакојаке лажи и квелете које представљају политизован напад на Цркву и факултет“, због чега су били приморани да реагују, посебно на законску установу „благослова“ која је традиционална и у Европи и у Србији.
„Зато смо, старајући се да молитвеним ћутањем не увредимо своју браћу и сестре који имају потребу да чују глас студената Богословског факултета и ван богослужбених сабрања, одлучили да иступимо јавно. (…) Тврдња да је студентима нашег Факултета забрањено да јавно иступају под претњом избацивања са истог, изазвале су огроман немир унутар наше Установе. Стога је Пленум студената Православног богословског факултета, после свега одлучио да се састане и да на најмирнији могући начин јавно подржи наше колеге придружујући се обустави наставе до испуњења захтева Пленума ректората“, додаје се.
Навели су да они, као студенти, нису трпели никакве притиске од Управе факултета, нити им је познато да је иједан од епископа СПЦ претио студентима одузимањем „благослова“ и дозволе за студије.
„Бојимо се да је једина сврха споменутих новинских реченица била увођење политике у зграду Факултета и стварање подела. Томе у прилог иде чињеница да смо се као студенти, чим смо изразили жељу за окупљањем Пленума, исти и одржали, без икаквих ометања и донели одлуку о обустављању свих студентских академских активности“, наводи се у писму студената тог факултета.
Навели су и да ће, као Факултет, наставити да се моле за страдале у несрећи у Новом Саду и да богослужења на Факултету неће престати, иако је одсуство са наставе на снази.
Иначе, патријарх српски Порфирије служио је данас литургију у храму Преображења Господњег у Загребу, али није коментарисао догађаје у Србији.
У саопштењу СПЦ стоји да је Порфирије у Загребу поручио да је ближњи онај који пружа љубав, разуме, слуша, пружа подршку, који зна да је сваки човек икона Божја и да смо сви једни другима потребни, саопштила је Српска православна црква.
Ову причу Господ је испричао, јер су му књижевници и фарисеји поставили питање: Ко је мој ближњи? Одговорио им је на крају поновним питањем: Ко је ближњи пострадалом? Да ли су то они коју су му формално блиски, по вери и по националној припадности, или онај који ништа од тога није, али је исказао, потврдио и показао љубав према страдалнику. Одговор је, браћо и сестре, потпуно јасан, рекао је Порфирије.
Он је указао да као епилог и закључак ове јеванђељске приче остаје питање које је нама упућено, не: Ко је мој ближњи?, него: Коме сам ја ближњи?
Сами себи ћемо дати одговор опет имајући у виду Јеванђеље Христово, јер кад поставимо такво питање критеријуми и мере који су дати у Јеванђељу биће критеријуми кроз које ћемо ми одмеравати и процењивати себе, а не друге. Коме сам ја ближњи – сви да се запитамо, стојећи пред Јеванђељем Христовим, пред самим Христом Господом нашим, као огледалом и добићемо засигурно јасан одговор, закључио је Порфирије.
