Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЈЕ ЗЛАТИБОРСКИ ПРОЈЕКАТ ИСПЛАТИВ – од гондоле 800 хиљада евра

0

Међусобна препуцавања, на линији Општина Чајетина – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, око грађевинске дозволе за златиборску гондолу, потиснула су у други план економски аспекет овог пројекта.

Када буде изграђена, ова гондола возиће трасом дугом 8.866 метара од центра туристичког насеља Златибора до врха Торник, капацитета 600 путника у 55 кабина. То је највећа инвестиција општине Чајетина, јер су у њу уложили 13 милиона евра из локалног буџета, али није било речи о томе за колико ће се та инвестиција исплатити или да ли ће бити профитабилна.


– Гондола ће се отплатити за седам година – тврди за „Блиц“ Бојана Божанић, директора ЈП „Голд гондола Златибор“, позивајући се на студију оправданости „која је позитивно оцењена и усвојена од стране државне ревизије, надлежних органа и институција“.

Пројекцију да ће се уложени новац вратити за седам година, студија је засновала на цени најјефтиније вожње која ће у просеку коштати пет евра, бројци од 300.000 туриста годишње који остваре око 1,2 милиона ноћења и просечној посети Торнику у зимској и летњој сезони. Плус излетници из околних градова, власници викендица и апартмана на Златибору који се не рачунају као туристи, екскурзије и овдашње становништво које би гондолу користило као јавни превоз између Златибора и села Рибница.

– Пројектовани приход гондоле у првој години рада је 1.834.646 евра, а пројектовани расход 1.165.046 евра. У другој приход би био 2.201.576, а расход 1.208.321 евра. Наредних година приход би се знатно повећавао. По овој статистици, гондола би од самог почетка остваривала нето добит која је би за прву годину износила 153.806 евра, следеће 444.420, а сваке наредне око 800.000 евра – наводи Божанићева.

Ако се испуни обећање, дато у четвртак када је наливен први носећи стуб, да ће гондола прве туристе превести јуна 2018, студија каже да ће до 2025. бити отплаћено 10 милиона евра плаћених француској компанији „Помагалски“ за опрему, и три милиона за грађевинске радове.

Индиректни приходи, додаје она, биће већи од новца које заради жичара. Управо у подножју Торника, око језера Рибница, планира се пројекат „Нови Златибор“ који ће на преко 200 хектара понудити земљиште за хотеле високе категорије и луксузна апартманска насеља.

– Гондола ће бити кичма нових инвестиција у део Златибора око Торника и окосница нашег циља да за десет година имамо милион туриста и 10 милиона ноћења годишње – наводи саговорница “Блица”.

Сходно грађевинској дозволи коју је у јулу издало Министарство грађевинарства, Златиборци су 21. септембра озваничили почетак градње гондоле, заправо њене пете, последњу фазу.

У општини Чајетина кажу да су Министарству доставили уредну документацију за преостале четири фазе и очекују да ће убрзо добити дозволу за подизање почетне станице.

6 коментара “ДА ЛИ ЈЕ ЗЛАТИБОРСКИ ПРОЈЕКАТ ИСПЛАТИВ – од гондоле 800 хиљада евра

  1. Nesa каже:

    Pa izgleda, kako stvari stoje da je ovaj projekat isplativ samo onima koji su ga zdusno gurali. Daj boze da gresim, i da se to ovom narodu ne obije o glavu a da se politicke fukare opet izvuku kao i do sada ali sa dzepovima punim. Ljudi moji, znate li koliko je 13 miliona evra dobiti da bi se vratilo ulozeno. Tu jos nije uracunato i zemljiste koje neznam po kojim kriterijuma se dodeljuje pa tekuce odrzavanje pa investiciono odrzavanje i nedaj boze havarisko. I cuj gluposti, sada ce u selu Ribnica da placaju kartu da odu i da se vrate iz sela 10 evra, koristeci gondolu ko javni prevoz.

  2. тек успут каже:

    За колико ће да се исплати свирајућа фонтана на Славији? И све остале „фонтане“?

  3. EUInformer1 каже:

    Podrška EU za male proizvođače sa Zlatibora

    Elizabeta Satorel iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, svečano su otvorili mini mlekaru Naša Zlatka u Krivoj Reci. Ceremoniji su pored predstavnika hotela i restorana sa Zlatibora, prisustovali i koooperanti mini mlekare, zatim predstavnici partnera iz Crne Gore, Ministarstava za evropske integracije, Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, kao i brojni poslovni prijatelji i saradnici.

    Predstavnica Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Elizabeta Satorel istakla je da se uverila da mlekara raspolaže kvalitetnom opremom i stručnim kadrom i pozvala je opštinu Čajetina da ponovo konkuriše sa sličnim projektima koji su od velikog značaja za Zlatiborski okrug i Srbiju.

    Predsednik opštine Čajetina se u pozdravnom govoru osvrnuo na značaj projekta, koji ima cilj da pomogne očuvanju malih proizvođača i u skladu je sa strateškim planovima Opštine, kojima se sprečava monopol i stvara platforma za jačanje ruralnih područja i opstanak sela. Osnivanjem mini mlekare sačuvaće se autentična tradicionalna proizvodnja i kreirati brendirani proizvod sa originalnim poreklom.

    „Posebnu zahvalnost dugijemo Evropskoj uniji koja je prepoznala značaj ovog projekta i ovom kraju pružila razvojnu šansu, koja će stanovnicima u selima omogućti bolje uslove za rad, poslovanje i ostanak na selu. Cilj opštine Čajetina jeste da isti princip primeni i sa svim drugim proizvodima koje su specifične za Zlatiborski okrug“, rekao je Stamatović.

    Miljana Matović se obratila učesnicima skupa u ime Ministarstava za evropske integracije, istakavši da je ovaj projekat jedan od pet koji su podržani u okviru 3. poziva Programa prekograničnu saradnju Srbija – Crna Gora. Poziv je raspisan 2015. godine i od ukupno 139 podnetih, ovaj je odobren za finansiranje kao jedan od razvojnih projekata, sa jakom ekonomskom komponentom.

    „Projekat ima za cilj maksimizaciju kapaciteta prirodnih potecijala i stočarstva kao tradicionalne delatnosti opštine Čajetina“, zaključila je Matović.

    Skupu se u ime Ministsrtva poljoprivrede obratio i Zoran Mićević, potpredsednik Saveta za analizu rizika i istakao da ovakvi projekti osiguravaju siguran plasman mleka, garantovanih otkupnih cena i objekata za preradu poljoprivrednih proizvoda u selima što doprinosi opstanku i razvoju srpske poljoprivrede.

    Menadžer projekta i direktor JP Zlatiborski Eko Agrar, Vladimir Bojović, rekao je da će mlekara Naša Zlatka otkupljivati mleko isključivo od malih proizvođača iz opštine Čajetina, jer je cilj da se oni ojačaju i povećaju prihode kroz siguran plasman sirovog mleka. Autentični proizvodi sa dodatom vrednošću, Zlatiborski sir i kajmak, prvo će se naći u odabrani hotelima i restoranima, nakon čega će se krenuti u osvajanje turističkog tržišta.

    Mlekara Naša Zlatka je rezultat projekta OD MLEKA SA NAŠIH PLANINA, koji opština Čajetina i Zlatiborski Eko Agrar realizuju u partnerstvu sa opštinama Plav i Andrijevica iz Crne Gore. Projekat vrednosti 175.000 EUR-a, podržan je sredstvima Evropske unije u okviru 3. poziva Programa prekogranične saradnje Srbija-Crna Gora. Projekat je započet u septembru 2016., a traje do februara 2018. godine.

    U prvoj fazi realizacije projekta, završeni su radovi na rekonstrukciji i adaptaciji objekata na lokaciji stočne pijace u Krivoj Reci. U mini mlekari Naša Zlatka instalirana je savremena oprema za proces proizvodnje sira i kajmaka, usklađena sa standardima za bezbednost i kvalitet hrane, i prve količine Zlatiborskog kajmaka i sira spremene su za degustaciju. Druga faza projekta podrazumeva promotivnu kampanju za pozicioniranje brenda Naša Zlatka, prvenstveno u hotelima i restoranima na Zlatiboru, ali i u specijalizovanim radnjama za tradicionalne proizvode.

    1. Simerijanac каже:

      Брисел ће најбоље помоћи Србији тако што ће натјерати своје чланице ) Њемачка, Шпанија, Француска, Италија и сл.) које су бомбардовали Србију ’99 године да Србији плате ратну штету.

      Под два, помоћи ће Србији ако буде упорно радио на томе да се Косово и Метохија врате у оквире државе Србије.

      Ако ово двоје успјешно уради, онда да се Србима искрено извини за деведесете прошлога вијека.

    2. Миодраг каже:

      Све си лепо рекао баш као и еуРобски дезинформер а додаћу коментар теби јер са њим једноставно немам шта да комуницирам. ЕУ је натерала нашу власт да у оквиру приступних споразума обори откупну цену млека како би наши произвођачи у гневу просули своје млеко а након тога уследио „интервентни“ увоз из ( погађате) Еу-Робске уније.
      ЕУ би нам најбоље помогла тако што би, за почетак, престала да нам помаже.
      Остај здраво…

    3. Simerijanac каже:

      Интересантно је што овај горе никада, али никада не улази у расправу. Разлог је јасан, нема чињеница. Покушава да наметне нешто, но не успијева јер те глупости што он копира нико не чита.

      А што се тиче ЕУ-а, она је главни кривац изумирања нашега села због уништавања пољопривреде. Пољопривредни производи из ЕУ-а улазе у Србију без царине и тако уништавају наше произвођаче и штете буџет Србије за ко зна колико милијарди евра. Уствари није кривац ЕУ, већ издајничка власт која нас на силу тамо гура.

Коментари су затворени.