Беше једном једна српска династија. Немањићи. У историји су уписани као највећи задужбинари, али и мудри владари који су бринули о народу. У Срба су и данас најомиљенији. Управо због тога, многи би волели да у свом родослову пронађу везу са њима.

Ту везу, наводно, неки су пронашли. Књиге су написане о породицама Ђоковић, Црнчевић, Никшић, Богуновић, Зуровац, Зуровић, Цвјетичанин, Миљуш, Шкундрић, Ковачевић, Грмуша, које „воде“ порекло од Немањића некад по женској, некад по мушкој линији.

Озбиљни историчари згражавају се над оваквим писанијама. А генетичари тврде да је вероватноћа да се на основу упоређивања земних остатака владара из немањићке лозе и потенцијалног потомка пронађе веза „огромних“ 0,00000009 (седам нула!) процената!

– Потомака династије Немањића нема – категоричан је Бојан Миљковић, научни саветник у Византолошком институту. – Династија Немањића завршава се са царем Урошем, који је умро 1371. без потомака. Чак и његов брат од стрица Јован Урош, који је живео у Грчкој, умро је без потомака. Сасвим сигурно лоза Немањића је крајем 14. века угашена!

Наш саговорник истиче да квазиисторија није историја:

– Наклапање ових квазиисторичара личи на причу да су прво биле амебе, а онда су дошли Срби или да су Срби народ најстарији.

Миљковић каже да се не може доказати ни да је неко немањичке крви по женској линији:

– Нисмо ми Јевреји да вучемо линију по мајци! О вези кнегиње Милице са породицом Немањић писано је у каснијим летописима, вероватно да би се одржао континуитет српске државе. Чак и да је тако, лоза Лазаревића завршава се 1427. године, смрћу деспота Стефана, који је, такође, умро без потомака.
Цар Урош

Његова колегиница, академик Јованка Калић слаже се са њим да Немањића више нема:

– У генеологији потомци женске деце се не бележе. То није рађено ни у 14. веку. Јер, деца више нису потомци њене породице, већ оне у коју је отишла. Чак и да је кнегиња Милица пореклом од Немањића, ово крвно сродство по женској линији је прекинуто у доба Ђорђа Бранковића, значи у 15. веку. Многи су се издавали за потомке Немањића, али нико то није доказао. Права истина о Немањићима налази се у „Родословним таблицама“ познатог историчара Симе Ћирковића.

У случају да неко од „прозваних“ потенцијалних Немањића пожели да утврди да ли у његовим венама тече немањићка крв, могао би то да уради. Уз дозволу цркве, могао би да упореди свој генетски материјал са земним остацима Стефана Дечанског, који се чувају у Дечанима или краља Милутина, који су још у Софији. Колико су ти резултати поуздани објашњава универзитетски професор Оливер Стојковић, шеф лабораторије у Институту за судску медицину:

– Упоређивање генетичког материјала из посмртних остатака са генетичким материјалом од живе особе начелно се може установити да ли су те особе у директном предачко-потомачком односу. Због специфичног начина наслеђивања различитих делова генетичког материјала, за ову сврху користе се или анализе митохондријске ДНК, којом се утврђује сродство по непрекинутој женској линији или анализе хромозома Y, којом се утврђује сродство по непрекинутој мушкој линији. Анализе другог генетичког материјала нису корисне из једног једноставног разлога: свака особа носи само половину генетичког материјала од својих родитеља, по четвртину од сваке бабе и сваког деде, осмину у трећој генерацији и тако даље. Пре око тридесет генерација, свако од нас је имао преко милијарду директних предака.

Мушка или женска линија мора да буде непрекинута због специфичног начина преношења y хромозома (који се преноси само са оца на сина), односно митохондријске ДНК (коју наслеђујемо од мајке, а даље је преносе само жене), предачка линија мора бити непрекинута претком другог пола.

ИСТИНА ПО ЖЕНСКОЈ ЛИНИЈИ

МНОГИ се издају да су потомци Немањића по женској линији. Оливер Стојковић каже да је у том случају једноставније открити истину. – За разлику од хромозома Y, који у свакој ћелији мушкарца постоји у само једној копији, митохондријски хромозоми постоје у хиљадама копија по ћелији. Стога на генетички материјал у митохондријама мање утиче ефекат пропадања током времена.

– Из узорка древног материјала изолују се молекули ДНК, који се потом умножавају и анализирају. Резултати такве анализе се пореде са резултатима анализа од наводног сродника и уколико се добије подударање, може се рећи да су те две особе повезане сродничким односима.

Када је у питању анализа митохондрија, може се рећи да је нека жена, мајка, баба, прабаба и тако даље, била предак и тој древној особи, као и овој особи која је данас жива. Из тог разлога, ове анализе не дају директан одговор да ли је баш та древна особа директан предак неке савремене особе, већ да ли ове две особе (древна и савремена) имају заједничког претка. Технологија анализе древних узорака је делимично доступна и код нас. Анализе којима је секвенциран комплетни генетички материјал неандерталца који је живео пре око 130.000 година, код нас су недоступне, али се до неког нивоа ДНК анализе ипак могу радити.

ДЕСПОТ СТЕФАН

Генетичар Оливер Стојковић подсећа да су у нашој земљи рађене анализе древног материјала, како из средњег века, тако и из још старијих култура – 5. век, па и раније.

– Последње велико истраживање рађено је кад су откривене мошти деспота Стефана. Веровало се да се оне налазе у Копорину, међутим после наше анализе утврђено је да је деспот Стефан Лазаревић, ипак, сахрањен у Манасији.

(Новости)

Ознаке: генетика, династија, лоза, Немањићи, Србија