У сенци недавног инцидента на аутопуту Београд–Ниш, у коме су се укрстили путеви — и амбиције — пратњи премијера Ђуре Мацута и председника Александра Вучића, јавност је добила још један разлог за забринутост. Срђан Миливојевић, посланик и председник Демократске странке Србије, изнео је тврдњу која, ако је тачна, разоткрива злокобни шаблон злоупотребе државне имовине и институционалне шминке.
Наиме, према његовим речима, у току је „ослобађање“ музејског комплекса у оквиру виле „Србијанка“, смештене тик уз Kућу цвећа, са циљем усељења новог председника Владе. Радови, како тврди, већ увелико теку. Ђуро Мацут, новопечени премијер и донедавни ендокринолог и професор, демантује да има било какву намеру да напусти свој приватни стан. Али – за кога се онда вила припрема?
И уместо да добијемо одговор, добијамо још питања.
Милион евра пре инаугурације
KРИK је недавно објавио да је Мацут, тачно дан пре него што је именован за премијера, купио вилу вредну преко милион евра на Звездари — од Томислава Богетића, некадашњег функционера Демократске странке Србије. Уговор је потписан буквално 24 сата пре гласања у Скупштини.
Податак да је човек, који је до скоро био непознат јавности ван академских кругова, у року од неколико дана постао власник некретнине оволике вредности — уз већ четири стана у Београду и гаражу — покреће лавину сумњи. Поготово ако узмемо у обзир његову званичну биографију: лекар, професор, академик. Ништа у његовом досадашњем животу не сугерише приходе у милионским износима. Одакле новац?
Вилама кроз институције
Ово није први пут да се државне резиденције користе као приватан луксуз без јасне институционалне контроле. Бивша премијерка, а садашња председница Скупштине Србије, Ана Брнабић, још увек живи у некадашњој вили Јованке Броз на Дедињу, упркос томе што је премијерску функцију напустила. Реч је о објекту површине 750 квадрата који је реновиран новцем грађана у вредности од 2,5 милиона евра.
Према закону, државни функционер мора да напусти службену резиденцију шест месеци по престанку мандата. Али, Влада Србије је ову вилу — потпуно мимо јавности — изузела из списка службених резиденција, чиме је Брнабићевој омогућено да остане. Још један случај у коме закон ћути, а привилегије говоре.
Ћутање безбедносних служби
Миливојевић је у свом саопштењу позвао све часне припаднике безбедносних структура, полиције, тужилаштва и судства да се супротставе, како је рекао, „организованом криминалу и напредном безакоњу“. Тврди да безбедносне службе затварају очи пред очигледним злоупотребама и да се прави рачун без крчмара, јер ће време правде и одговорности неминовно доћи.
И заиста, ако је истина да се поред музејског комплекса, у непосредној близини гроба Јосипа Броза, припрема нова резиденција премијера — у тренутку када земља клизи у економску несигурност, здравствени систем пати од хроничног недостатка финансија, а млади у све већем броју одлазе из земље — онда је реч о слици која вапи за моралним, ако не већ и кривичноправним, објашњењем.
Симптоми режима
Када функционер тајно купи вилу вредну преко милион евра уочи именовања, када други остане у државној резиденцији након истека мандата, и када се све то дешава без јавне расправе, без објашњења, и без икаквих последица — то нису више изоловани инциденти. То је систем. Или боље речено: симптом једне болесне политичке праксе, у којој је држава талац интереса појединаца, а грађани сведени на неме посматраче спектакла моћи.







