Прочитај ми чланак
Због обарања руског војног авиона СУ-24 у Сирији, турске грађевинске фирме које раде у Русији могле би да остану без огромног и атрактивног руског тржишта.
Подсец́ања ради, само на изградњи капиталних објеката за Зимске олимпијске игре у Сочију било је запослено 5.000 грађевинских радника из Србије, а те године (2012) широм Русије радило је 20.000 српских грађевинара.
Иначе, грађевинска индустрија Србије је пре кризе 2008. године укупно имала 80.000 грађевинских радника, док је данас та бројка знатно мања — свега 63.000 запослених.
То би, међутим, могла да буде велика шанса за српске грађевинаре, који су некада у Русији били на добром гласу и важили за најбоље.
Срби су били на цени све до деведесетих, када су на руско тржиште са великим инвестицијама дошле турске грађевинске компаније и потиснуле их.
Турски грађевинари су тако постали кључни играчи на овом тржишту. Процењује се да су за то време турске компаније склопиле уговоре вредне 50 милијарди долара и да су само у Москви изградили око 24 милиона квадратних метара.
С друге стране, по оцени турског амбасадора у Русији Гекхана Турана, турски привредници су инвестирали око 10 милијарди долара у руске пројекте.
Руски министар грађевинарства Михаил Мењ није искључио могуц́ност да ц́е турски грађевинари напустити руско тржиште, јер је „поверење према њима као партнерима нарушено“.
Осим поверења, Турци су сада изгубили и неке привилегије, као што је, рецимо, безвизни режим.
Русија ц́е од 1. јануара 2016. године увести визе за турске грађане, а Министарство рада и социјалне заштите вец́ је најавило и „значајно смањење квота за турске грађевинске фирме у 2016.“ и оштрије мере за добијање радних папира и дозвола. Осим тога, турске компаније ц́е од Нове године морати да од руске владе добију и специјалну дозволу за склапање нових уговора на територији Русије.
Према подацима Федералне миграционе службе, у Русији тренутно ради 87.680 турских грађана, а 90 одсто њих су мушкарци. Миграциона служба није прецизирала чиме се они баве, али се зна да им је Министарство рада у 2015. години издало 54.730 радних квота, од којих чак 51.247 (94 одсто) чине послови из сфере грађевинарства и сличних области.
Путинов портпарол Дмитриј Песков рекао је да је намера руских власти да протера са руског тржишта турске грађевинаре „изазвала панику међу привредницима из Турске“.
„Они такође не могу да нађу одговор на питање: зашто је Ердоган то учинио?“, додао је Песков.
Нема сумње да ц́е, након одласка Турака, многе грађевинске фирме из разних земаља пожурити да попуне ово упражњено место, мада експерти предвиђају да ни Турци нец́е седети скрштених руку и да ц́е многи од њих пререгистровати своје компаније, па ц́е оне наставити да раде као, рецимо, азербејџанске.
О повратку српских грађевинара на руско тржиште, и то на велика врата, говорио је крајем октобра и премијер Србије Александар Вучиц́, током посете Москви.
Он је обец́ао да ц́е грађевинске фирме које намеравају да послују у Русији моц́и да добију гаранције државе уколико запосле најмање 50 одсто српских радника и ако 50 одсто прихода буду уплац́ивале у буџет Србије.
Вучиц́ је казао да ц́е, на пример, уколико руска страна буде тражила фирме за градњу космодрома, то морати да буду предузец́а са добрим референцама и гаранцијама државе.
„Морац́ете да запослите 50 одсто српских радника и да 50 одсто новца који ц́е да легне на ваш рачун у Русији пребаците у Србију. На томе ц́емо да инсистирамо“, поручио је Вучиц́ српским грађевинарима.
Турци су у Русији до сад добијали искључиво велике пројекте и послове. У последње две деценије око 70 одсто објеката у Москви изградили су турски извођачи.
Турски радници су градили чувени пословни центар „Москва Сити“, радили су на реконструкцији зграде Државне думе РФ, као и на изградњи многих комерцијалних објеката — тржних центара, супермаркета, спортских хала и сл.
У Москви нису забринути због тога да би, евентуалним одласком турских грађевинских фирми, могло да дође до застоја у грађевинским радовима или до „пробијања рокова“.
„Протеривање“ Турака Руси такође виде као шансу да домац́е компаније преузму те послове.
„Руски грађевинари су за претходних 25 година доста тога научили и данас подједнако професионално и квалитетно обављају те послове“, кажу руски званичници и експерти.
Турске грађевинске фирме које су дошле на руско тржиште деведесетих година имале су огромно искуство у монолитној градњи.
„Данас су се времена променила и наше компаније знају да изливају монолит, па зато никаквих губитака нец́е бити“, рекао је руски министар грађевинарства.
Да би Срби, макар делимично, могли да замене Турке на руском тржишту сматрају и руски стручњаци, али истовремено указују на то да „Срба нема довољно за све послове“.
Sputnik
