Прочитај ми чланакПравославни верници данас славе и Светог Јустинијана Праведног, једног од највећих владара Византије који је пореклом са простора данашње Србије.
Јустинијан је на престолу наследио свог стрица Јустина. Рођен је негде на поднебљу јужне Србије, на потезу од Ниша до Врања, мада неки историчари тврде да је Јустинијан родом из Скопља док је његов стриц Јустин рођен у Нишу.
Постоје и историчари који сматрају да је Јустинијан оснивач породичног стабла Aнђелковић (провобитно породица Aнђела). Порекло Јустинијанове породице је по овом тумачењу наводно из Лесковца, а његови преци били су сточари у Царичином граду. Касније се породица разгранала на јужну и источну Србију, те Македонију и Бугарску.
Цар Јустинијан Праведни сматра се једним од главних утемељивача хришћанства. У црквеним предањима Јустинијан се описује као једини владар који се придржавао најстрожег поста уочи празника. За време великих постова овај владар наводно није јео хлеб, ни пио вино, живео је само на зељу и води.
Основао је комисију од 16 најбољих правника тога времена, на челу са Трибонијусом, којима је дао задатак да кодификују целукпну правну заоставштину Римског царства. Резултат рада те комисије било је доношење Јустинијановог грађанског законика (Corpus Iuris Civilis) који се и данас сматра једним од најзначајнијих правних докумената.
Јустинијан је остао упамћен и као градитељ цркве Свете Софије (Aја Софије) 532. године у данашњем Истанбулу, али и као сазивач Петог васељенског Сабора 553. године.
Умро је 565. у Константинопољу у 80. години живота.
Православни верници данас обележавају и Свету Теодору, жену цара Јустинијана, као и Светог апостола Филипа.
