Прича о нацистичким тајним оружјима, који изгледом и перформансама – барем на папиру – изванредно личе на оно што данас зовемо летећим тањурима, већ је тисућу пута испричана прича. Aмерички покушаји базирани на њемачкој технологији такођер су добро документирани – узмимо само за примјер невидљиви бомбардер Б-2, настао на темељима летјелице Хортен Хо ИX.

Међутим, релативно је слабо позната совјетска, односно руска страна приче. Они су такођер развијали властите прототипе напредних летјелица, а неке од таквих имале су много заједничкога с НЛО-има.

Крајем 1980-их, када је СССР већ био на апаратима за одржање живота, у тајној творници у граду Уљановску совјетско је зракопловство развило AЛA-40, летјелицу у облику диска, промјера 40 метара и 6 тона носивости. Планови су предвиђали употребу у зрачном транспорту, а како је био испуњен хелијем, није захтијевао никакве слетне писте нити одржавања. Теоретски, та је летјелица могла полетјети с обичне ливаде, или пак слетјети на планински врхунац.

Хортен Хо ИX

Касније је планирана надоградња како би се омогућила чак десет пута већа носивост те знатно боље маневарске могућности. Због распада Совјетског Савеза дочекао је тек тестирања на тлу, након чега се од њега, због кроничног недостатка новца, на крају одустало. У приложеном видеу – у чијим првим сценама можете виђети Бориса Јељцина – погледајте како је летјелица изгледала.

Мало се зна о размјерама овог војног програма, али као и за Војску СAД-а поставља се логично питање: Да ли су и Руси имали „своју УФО“ технологију, обзиром на напредне технологије које посједује (као што су модерни невидљиви војни зракоплови, теледириговано електронско онеспособљавање модерних дронова и других беспилотних летјелица итд..)?

Извор: nacionalnageografija.com

Ознаке: летећи тањир, НЛО, Советски Савез, Хортен Хо ИX