
ФОТО: Ројтерс
Одлазак Велике Британије из ЕУ се може показати као катализатор који подстиче друге земље да оду, што би изазвало потпуни колапс Уније. То би била катастрофа за глобалисте, осим ако западне елите у ствари желе да се ЕУ сруши да би се угурала у неки шири глобално интегрисани систем.
Једна од водећих информативних емисија британског ББЦ-ја показује пристрасност по питању останка Британије у Европској унији, а анализа једне групе за мониторинг је показала да присталице останка имају више простора.Поред тога, бивши предсједник Европске комисије, Жозе Мануел Баросо и бивши шведски премијер Карл Билт су у интервјуима у оквиру емисије имали прилику да објасне зашто излазак из ЕУ не би било у интересу Британије. Противницима ЕУ се није пружила иста прилика.
ББЦ је од оснивања увек била пропагандно гласило Британије, али многи Британци и даље живе у заблуди да је то непристрасан медиј. Јасно је да припадници британског естаблишмента очајнички желе да задрже Британију у ЕУ, а то се огледа у извештавању ББЦ.
Одлазак Велике Британије из ЕУ, односно “брегзит” се може показати као катализатор који подстиче друге земље да оду, што би изазвало потпуни колапс ЕУ. То би била катастрофа за глобалисте, осим ако западне елите у ствари желе да се ЕУ сруши да би се угурала у неки шири глобално интегрисани систем. Aко би европске земље повратиле контролу над својом политиком и вратиле се националном суверенитету, циљ уништења националних држава и изградња глобалне империје би био озбиљно отежан.
Дебата о томе да ли Британија треба да оде или остану у ЕУ је већ година све присутнија у Великој Британији, а премијер је коначно заказао референдум за 23. јун. Дејвид Камерон покушава да умири кругове у Британији који су су орјентисани према националном суверенитету, и који сматрају да је превише моћи сконцентрисано у бирократским, технократским и углавном недемократским рукама ЕУ.
Један од кључних Камеронових говора био је одржан у Краљевском институту за међународне послове (или Чатам Хаусе). Извршно тело ЕУ – Европска комисија – је корпоративни партнер Чатам Хауса. Већина главних политичких личности на Западу, укључујући и Барака Обаме, Тонија Блера и Петера Менделсона подржавају останак у ЕУ, јер је то је зато што је ЕУ далеко више од савеза европских земаља: то је корак ка глобалној власти.
ЕУ и глобална влада
Европска унија је увек била кључни део веће стратегије глобалне елите са циљем рушења националног суверенитета и стварања светске владе, преко припајања ЕУ осталим трговинским блоковима. Aлан Скед, професор међународне историје на Лондонској школи за економију сматра да је ЕУ створила западна елита која потајно ради на изградњи глобалне владе . Херман Ван Ромпеј, бивши председник Европског савета, је чак смело изјавио да је 2009. била „прва година глобалног управљања“ и да је „конференција о клими у Копенхагену била још један корак ка глобалном управљању планете.“
Бивши председник Европске комисије, Жозе Мануел Барозо је 2014. одржао говор Јејлу, под називом: „. Европска унија у Новом светском поретку“. Барозо је рекао да је свет у великој мери у стању хаоса, али „да ће се из тог хаоса на крају створити нека врста реда“. Он је додао се појављује јаз „у глобалној сфери између растуће међузависности и недостатка механизама глобалног управљања.“ У суштини Барозо је рекао да је свет у таквом стању да су очајнички потребни јачи механизми глобалног управљања, што је синоним за глобалну владу. То је минимум у процесу стварања глобалне владе са пуним овлашћењима.
Питер Менделсон, бивши европски комесар за трговину и британски политичар је током састанка у Чатам хаусу 2007. године рекао да „види ЕУ као најперспективније средство европског ангажовања и обликовања глобализације Џорџ Сорош, инвеститор и милијардер је писао да је ЕУ „експеримент међународног управљања.“ Сорош је изјавило да је ЕУ „пропала“, и да јој прети талас популизма. Aли, ако се ЕУ потпуно не распадне, највећа опасност је да ће се елита онда заложити за даље глобалне интеграције као решење.
Билдерберг и ЕУ
Основана 1954. године, Билдерберг група је пример мреже супер елита из сенке, која често на тајним састаницма доноси одлуке које утичу на милионе. Она обухвата низ појединаца: од шефова мултинационалних корпорација, политичких лидера, банкарских стручњака до медијских могула.
2009. године, Викиликс је објавио документ који наводно представља извештај са Билдерберг конференције 1955. године у Западној Немачкој. Документ показује да се о идеји о стварању евра тајно расправљало у круговима западне елите још давне 1955., а то нужно подразумева и стварање централне политичке власти. Такође, Етјен Давигнон, бивши европски комесар и утицајни архитекта европских интеграција је открила да је Билдерберг група помогла у стварању евра током 1990-их.
Фото: Схуттерстоцк Фото: Схуттерстоцк
2008.године је објављена књига која је од кључног значаја за разумевање неких од стварних сила које воде политичке и економске промене у данашњем свету. Њу је написао Дејвид Роткопф, штићеник Хенрија Кисинџера и појединаца који припада бројним истакнутим центрима у СAД (укључујући Савет за спољне односе). Књига има назив, „Суперкласа: Како су богати уништили наш свету.“ Роткопф тврди да је веома мали број припадника супер-елите влада светом, потпуно ван сваког демократског процеса.
У преговори своје књиге он каже:
„Глобална елита која је настала у последњих неколико деценија има много више моћи него било која друга група на планети. Сваки од чланова ове суперкласе има способност да свакодневно утиче на животе милиона људи у више земаља широм света … Моје истраживање је идентификовало око 6.000 људи који припадају тој групи“.
Роткопф документује дубок прелаз која се одиграла у последњих неколико деценија, од националне државе према глобалној држави:
„Aли, тежиште елита је померено. Данас су припадници најмоћније елите глобални грађани, везани више међународним финансијама него националном политиком … Aко су данас најбогатији и најмоћнији људи на свету претежно глобално оријентисани, глобално зависни, глобално активни, онда је извршен важан помак у равнотежи светске моћи – од националних влада и још више од уско дефинисаних националних интереса.
Наше време дефинише овај помак од националне државе и националних влада према новој глобалној власти. Aли ова промена није случајна: то је циљана сплетка међународних банкара који већ више од једног века заговарају стварање „светског система.
Керол Квигли – историчар и професор на Универзитету Џорџтаун је још 1066. написао у својој књизи “Трагедија и нада” следеће:
„Финансијски капитал има још један далекосежан циљ, ни мање ни више него да створи светски систем финансијске контроле у приватним рукама, којим се може контролисати политички систем сваке земље и светска економију у целини. Овај систем би требало да буде контролисан на феудални начин. Централне банке у свету треба да њиме управљају заједнички, преко тајних споразума који се постижу на честим приватним састанцима и конференцијама. Врхунац система треба да буде Банка за међународна поравнања у Базелу. То је швајцарска, приватна банка у власништву и под контролом светских централних банака”.
Извор: New Eastern Outlook – за српски приредио Курир.рс







