Прочитај ми чланакИнтереси великих сила се у великој мери преплићу у нашој земљи и представљу место судара много чешће него место сусрета. С тим у вези, наши саговорници су сагласни да се у Србији већ одавно води такозвани "хибридни рат", својеврсни наставак "Хладног рата".
Када се слонови туку, страда трава, када слонови воде љубав, страда трава – каже афричка пословица. У случају Србије ти слонови су највеће светске силе Русија, Сједињене Америчке Државе и њихов савезник Европска унија. Њихови интереси су у великој мери преплићу у нашој земљи и представљу место судара много чешће него место сусрета. С тим у вези, наши саговорници су сагласни да се у Србији већ одавно води такозвани „хибридни рат“, својеврсни наставак „Хладног рата“.
У фебруару 2015. године тадашњи амерички државни секретар Џон Кери рекао је да се неколико европских земаља се налази „на линији ватре“ у конфликту између Москве и Вашингтона.
– Ради се о Србији, Косову, Црној Гори, Македонији и другим местима: Грузији, Молдавији, Придњестровљу – они су на линији ватре – казао је Кери, одговарајући на питање новинара о све већем утицају Русије у Европи.
Тај утицај Русије је појачан, после година стагнација и пропадања под Борисом Јељцином, са појавом Владимира Путина.
Зато неки савремени историчари тврде да Хладни рат никада није ни завршен, већ је био привремено прекинут након пада Берлинског зида, декадом апсолутне доминације САД. Сада је наступило време такозваног хибридног рата.
Појам хибридни рат је новијег датума, први пут га је у речник увео амерички маринац Френк Хофман ради сликовитог описа послехладноратовског односа снага.
Не постоји прецизна дефиниција, али се сматра да је хибридни рат сваки облик подривања поретка у некој земљи: сајбер напади, пропаганда, неке невладине организације, економске блокаде (нпр. блокаде рачуна неподобних физичких и правних лица), тероризам, етнички и религиозни сукоби, корупција и сви други начини деловања који нису облик класичног рата, већ перфидног убацивања субверзивних елемената у друштвено-правни поредак независних држава.
Када је у питању Србија јасно је да велике силе имају своје интересе у нашој земље и да по сваку цену желе да их остваре. Осим међусобног сукоба, на том путу им стоји јасна политика наше администрације војне неутралности, са стратешким циљем чланством у ЕУ, уз очување традиционалних пријатељстава са Русијом, Кином и Турском.
Како је планета, сликовито речено, шаховска табла у дуелу великих, добро им дође сваки пијон. У том смислу, Србија, као највећа и најутицајнија земља Балкана је добар плен у очима Москве, Вашингтона и Брисела. Зато и не чуде изјаве и информације, које се појаваљују како од високих званичника, тако и из неформалних кругова.
Подсетимо само на недавне. Сенатор Рон Џонсона је крајем августа у вили „Мир“ изјавио је да се нада да ће Александар Вучић и Србија да се супротставе покушајима да се да дипломатски имунитет Руско-српском центру у Нишу.
Готово директно нам је поручио да то може утицати на долазак страних инвестиција.
– Да би капитал овде дошао, потребно вам је што мање корупције и владавина права, као и индикације да се држава заиста креће ка тржишном капитализму и стабилности, а, на жалост, председник Русије Владимир Путин демонстрира супротно – рекао је Џонсон том приликом.
Уочи прославе ослобођења Београда у Другом светском рату и доласка руског министра одбране Сергеја Шојгуа у нашу престоницу, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин у разговору са Вучићем, како је саопштено после сусрета на Андрићевом венцу, истакао потребу да се, због обима посла, што пре реши статус Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.
Одмах за њим у Председништво Србије је пожурио амбасадор САД у Србији Кајл Скот, који је био присутан и на састанку заменика помоћника државног секретара Брајана Хојт Јиа са нашим државним врхом, када је овај дипломата рекао да Србија не може да седи на две столице.
У међувремену, из Брисела је саопштено да ће ЕУ стратешка комуникација за Исток, Југ и Западни Балкан бити тема састанка министра спољних послова ЕУ који се 13. новембра састају у Бриселу, где напомињу да је основни циљ СтратКом-а за Западни Балкан промоција ЕУ политике, вредности и ангажмана у региону, а не одговор на руску пропаганду.
Данас се појавила информација у руским медијима да САД преко Владине агенције УСАИД, планира да издвоји средства у висини од два милиона долара за лобирање америчких интереса у Београду.
И тако круг.
Према речима политичког аналитичара Драгомира Анђелковића нема сумње да се сукоб Русије и евроатлантских снага преноси на наш терен.
– Он је једно време био локализован у Сирији и Украијини, а сада је на „меки“ начин све активнији и код нас. У таквим околностима Србија мора да води што рационалнију политику, да се што мање замери Западу, а с друге стране да максимално сачува добре односе са Русијом, која нам је стратешки партнер у одбрани Косова и Метохије и Републике Српске – рекао је Анђелковић.
Он каже да је то веома тежак задатак у тако бурним геополитичким водама, али да морамо да пробамо да балансирамо.
– Да се води хибридни рат то већ знамо од раније. Суштина је да се води рат за утицај у Србији и глобални рат између САД и Русије, јер су се околности у свету промениле – каже Зоран Миливојевић, каријерни дипломата.
Он истиче да је Србија острво неутралности и независноти, које је од интереса и једне и друге стране.
– Потпуно је видљива битка за утицај у Србији, узимајући у обзир њен геостратешки положај. Да смо ми на тако значајном месту показује и чињеница да ће се дијалог око Украјине управо наставити у Београду – указао је Миливојевић.
После повлачења САД из региона половином протекле деценије, посебно након једнострано проглашене независнсти Косова створио се упражен простор којим је Руска Федерација покушала са завлада, каже за наш портал Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику.
– Међутим, мислим да ствари треба сагледати реалније. Утицај РФ не може бити значајнији имајући у виду наше стратешко окружење, односно окруженост државама ЕУ и НАТО. Ово је још један покушај Русије да пређе из те фазе, када су половином протекле деценије улагали у енергетику, па у привреду, а сада покушавају да ојачају политички утицај. Мислим да ће Србија морати, узимајући у обзир своје аспирације за чланстово у ЕУ, да ипак на одређени начин усклади своју спољну политику са механизмом ЕУ – каже Ђукановић.
Он сматра да ће тај руски утицај слабити и бити сведен на меру који постоји у Румунији или Бугарској, а које су чланице ЕУ.
– Тај хибридни рат је полу-хладни рат на простору Балкана, али је очигледно какве су тенденције. Не можете бити везани уз Русију, ако немате макар заједничку границу – указао је Ђукановић.
