Прочитај ми чланак

ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЈЕ ДАНАС ПРАЗНИК: Србијо, данас плачи и буди поносна

0

Срби су у Првом светском рату, од свих народа који су тим ужасом били захваћени, платили највећу цену, каже за Спутњик историчар Милош Ковић.

© Wikipedia/ Јавно власништво

© Wikipedia/ Јавно власништво

У Србији се комеморативним церемонијама и полагањем венаца обележава 11. новембар — Дан примирја у Првом светском рату.

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године, у знак сећања на дан када су 1918. године у железничком вагону у Компјењу, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Историчар др Милош Ковић, доцент на Филозофском факултету у Београду, за Спутњик каже да ако би нека земља требало да обележава годишњицу Првог светског рата, онда је то свакако Србија. Први светски рат био је катаклизма европских, а потом и светских размера, а тако масовна погибија људи и разарање било је потпуно невиђено до тог времена, подсећа Ковић.

„Од свих народа који су били захваћени тим ратом, Срби су платили највећу цену. Процентуално, у односу на број становника, највише жртава у том рату имала је Србија. Ако би нека земља требало да се сећа Првог светског рата, онда је то Србија и читав српски народ, јер је готово подједнако страдао српски народ на територији Босне, Херцеговине, Црне Горе, Срема, Баната, Бачке, Славоније, Хрватске, Далмације.

Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту (© Wikipedia/ )

Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту (© Wikipedia/)

То је била ужасна катаклизма и сматра се да је у Србији тада погинуло и умрло више од 1.247.000 људи. Међутим, тај број не обухвата Србе који су тада живели ван Србије. Примера ради, број жртава Срба из Босне и Херцеговине је негде око 200.000“, каже Ковић. Немачка офанзива у пролеће 1918. била је заустављена, а контраофанзива савезничких снага тог лета на Западном фронту за Немце је такође била поразна. Међутим, објашњава професор Ковић, пробој Солунског фронта било је оно што их је преломило, а улога српске војске у том догађају је била изузетно значајна.

„Оног часа када је српска војска уз помоћ француске војске пробила Солунски фронт, главнокомандујући немачке војске и војске централних сила, генерали Хинденбург и Лудендорф, затражили су потписивање примирја. Срби су прво из Тројног савеза избацили Бугарску, а затим су директно угрозили Аустроугарску и то је био сигнал за Немачку да мора да потпише примирје. Она је 11. новембра пристала на прекид непријатељстава, размену заробљеника и повлачење са територије Француске“, каже Ковић.

Након примирја потписаног у вагону у Компјењу, на Версајској мировној конференцији у Паризу 1919. потписан је мир између зараћених страна. Професор Ковић подсећа да је врховни командант савезничких снага, француски маршал Фердинанд Фош, који се залагао за постављање тешких мировних услова Немачкој, незадовољан Версајским споразумом изјавио:

„Ово није мир. Ово је примирје на двадесет година“. Фош је, каже Ковић, скоро у годину погодио, јер је Други светски рат био практично наставак првог и почео је 1939. године.

Потписивање примирја са Немачком у вагону (© Wikipedia/)

Потписивање примирја са Немачком у вагону (© Wikipedia/)

На питање зашто се у Србији Дан примирја као државник празник обележава тек од 2012. године, Ковић каже да свака држава заснива своје постојање на одређеном симболичком капиталу, на одређеном корпусу сећања. За Краљевину Југославију то је био Први светски рат, а за социјалистичку Југославију то је био Други светски рат.

„У социјалистичкој Југославији није неговао култ Првог светског рата у тој мери као култ страдања у Другом светском рату. Сетимо се само колико је партизанских филмова снимљено о Другом светском рату, док је о Првом светском рату снимљен само ’Марш на Дрину‘. Тачно је да су обележаване годишњице тог рата, сви се сећамо наших Солунаца док су били живи и који су долазили на те комеморације, али то није имало онај значај који је имао Други светски рат, који је некако потиснуо претходни. Данас, после сто година, све смо више кадри да боље разумемо огроман значај Првог светског рата који је Томаж Гарик Масарик, велики чехословачки државник, назвао светском револуцијом“, објашњава Ковић.

Хапшење Гаврила Принципа након атентата на Франца Фердинанда (© Wikipedia/)

Хапшење Гаврила Принципа након атентата на Франца Фердинанда (© Wikipedia/)

Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс. Осим овог, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.

25 коментара “ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЈЕ ДАНАС ПРАЗНИК: Србијо, данас плачи и буди поносна

  1. Milan Miljkovic каже:

    Neka je slava i hvala svim poginulim junacima, vojnicima i neduznim civilima u Velikom ratu.

    Nikada Vas necemo zaboraviti.

    Najveca epopeja srpskog naroda, ali i nazalost stradanje 1/3 populacije Srbije.

  2. Ћирко каже:

    Примирје? Брити су после добијених батина остали закуцани у Галипољу, Французи се, такође, ушанчили и ни да мрдну! Наши славни и ван категорије храбри предци (међу њима и моји) ,уз надчовечански напор, прешли су под борбама Кајмакчалан. После нико више није могао да их заустави. Ми, Срби, смо завршили Први Светски Рат. То је ратнички кристално чиста ПОБЕДА!
    Сад, што су на име тога. у неком вагону, Французи и Швабе потписали примирје, да фашистима сачувају образ, то нас не занима. Узгред, била је погрешна одлука и то доказује Други Светски Рат.
    Овај дан је један од најславнијих датума новије српске историје и зато: Срби, честитам вам дан ПОБЕДЕ!!! Бог с нама.

    1. Milan Miljkovic каже:

      Срби, честитам вам дан ПОБЕДЕ!!! Бог с нама.

      Управо тако Ћирко, хвала на честиткама и ја Вама желим да честитам дан велике, можда и највеће српске победе.

  3. Макарије каже:

    Слава и Хвала нашим прецима, да их никада не заборавимо. Живео дан ПОБЕДЕ.

    1. Milan Miljkovic каже:

      Одлично.
      Слава им, ово је дан победе за нас Србе, за запад примирја.

  4. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Ако је за Енглеску и Француску долично да обележавају „Дан примирја“, за Србију није.
    Енглези и Французи су се заглавили на Западном фронту, стајали скоро у месту, потписали примирје (када су Срби пробили Солунски фронт, како и пише у горњем тексту) и немачка војска се, под оружјем, повукла у Немачку.
    Срби су пробили фронт, под борбом ослободили Отаџбину, Бугарска је капитулирала (без „примирја“). Наши преци су прешли у Аустро-Угарску, ослободили Вуковар, Барању, Печуј и остале српске земље ван Краљевине Србије. Аустро-Угарска се распала. Ако некоме ово личи на „примирје“, онда нека обележава „примирје“. Мени личи на ПОБЕДУ. Зато, уместо тог „Дана примирја“, свеколико Српство треба да обележава – Дан победе у Првом светском рату. Тако је било. То нам приличи. Тако треба да буде.

    1. SlavenMilanov каже:

      Србима на које ти мислиш и који су урадили све што си навео – припадају ЧАСТ и СЛАВА због те ПОБЕДЕ…
      србима данашњице приличи – да обележавају „примирје“…..

    2. Зарја, Зарја каже:

      И јесте било примирје, само до следећег рата.
      Ко би ТО славио, уместо ПОБЕДЕ?!
      Када је једна изузетна хероина, којој је и свет одао признање, завршила као служитељка у том примирју и служила само за „мечкарење“, шта мислите шта су доживљавали остали преживели, а нарочито инвалиди?! Лаза Лазаревић је то потресно описао, па смо се и њему одужили – именом оне психијатријске болнице.
      Господе Боже!
      Форма је како тако испоштована ( баш испоштована, а не поштована), а суштина је да су и они, за живота, али и њихови потомци имали и имају „специјални третман“ као „непоћудни елемент“ усред сопствене државе,
      и гле чуда, без обзира на уређење.
      О томе се сабласно и најстрашније – ћути.
      Докле год је тако, имамо јасну свест да се уздамо само нашу Небеску Србију и гробове, да се са њима боре (“ и гробови наши, бориће се с вама“), како прозорљиви песник опева живу истину.
      А они?
      Они имају само ужасан страх, уграђен рођењем у коштанојој сржи, више од мртвих, него од живих Срба!
      Да ли је то оправдано зависи само од нас живих.
      Да ли је вакат да изненадимо и њих и себе саме?!

    3. xyz каже:

      Зато нас и мрзе те стрвине јер је Србија једина стварно победила и ослободила своју државу. Зато нам и трпају оно да је Србија крива за почетак првог светског рата, да би камуфлирали ко је једини победио. Французи су имали 1 400 000 погинули, велика Британија око 400000 погинулих Србија 1 380 000. Највећи део француских војника је погинуо због неспособности њихових Генерала да командују који су их слали у маси на кланицу а и због алкохола. Милиони литара вина су дељени војницима пред напад на немачке линије где су их швабе онако пијане истребљивали са митраљезима и топовима пуних шрафнела. Када је војска Велике Британије напала немачке положаје на северозападу Француске у Соми у једном дану су им Немци избацили из строја 60000 војника 20000 мртвих остало теже или лакше рањених.

    4. Владица каже:

      Швабе се увек жестоко борили,Ал га увек из дувају на крају.

    5. Milan Miljkovic каже:

      Браво, само да додам да је заслугом српске војске скраћен Велики рат за целу једну годину капитулацијом Бугара и Аустроугарске.
      Слава им на век векова.

  5. Владица каже:

    Слава и хвала,нашим мученицима који положише своје животе на олтару отаџбине.Њихово је Царство Небеско!!!
    Никада више југославија,никада уједињење са нашим душманима.
    Живела Србија и све Србске земље!!!!

    1. Milan Miljkovic каже:

      Vladice prijatelju, ovo je podla ustaska montaza Marsa na Drinu. Nikada na novogodisnjem koncertu u Becu se nije svirao Mars na Drinu. Ovo je sviran Radecki mars pod vodstvom dirigenta Karajana.
      Pogledaj u komentarima , uverices se i sam.

    2. Владица каже:

      Знам драги Миљко…мајстор намонтирао,алал му чука…фон карајан би се бре обесио него да је ово дириговао.

    3. Milan Miljkovic каже:

      Majka Fon Karajana je srpkinja.
      https://en.wikipedia.org/wiki/Herbert_von_Karajan
      Ali nikada se ovo nije desilo u Becu, pre bi se ubili nego da ovo sviraju.
      Pozdrav.

    4. Владица каже:

      Нисам знао.Поздрављам те.

Коментари су затворени.