Прочитај ми чланак

Да ли знате зашто се у називу Атељеа 212 налази БАШ ОВАЈ БРОЈ?

0
Mira-Trailovic

МирА Траиловић

Са жељом да се направи позориште које ће на свом репертоару имати авангардне комаде у односу на остала позоришта у Београду, али и овог дела Европе, група уметника међу којима су били глумци, сликари, редитељи и писци основала је „Атеље 212“

У Београду, граду који је одувек био центар културе, боемског живота и уметничког духа на Балкану и овом делу Европе, започето је много револуционарних ствари. Тако је било и тог 12. новембра 1956. године.

У режији легендарне Мире Траиловић, са глумачком поставком коју су чинили Марија Црнобори, Мата Милошевић, Виктор Старчић и Љубиша Јовановић одигран је “Фауст” прва представа на даскама позоришта које је и данас један од темеља културе Београда, Србије али и целог Балканског полуострва.

Са жељом да се направи позориште које ће на свом репертоару имати авангардне комаде у односу на остала позоришта у Београду, али и овог дела Европе, група уметника међу којима су били глумци, сликари, редитељи и писци основала је “Атеље 212″.

Први руководиоци позоришта били су Радош Новаковић и Бојан Ступица. Помоћница управника, убрзо затим и прва директорка позоришта била је Мира Траиловић једна од оснивача овог културног здања по чијем је имену јануара 2014. године названа велика сцена овог позоришта.

Иначе, Мира је заједно са Јованом Ћириловом основала и сада надалеко познати међународни позоришни фестивал БИТЕФ.

Позориште је почело да ради те 1956. године у адаптираној сали тадашње новинске куће “Борба”.

Занимљив је и сам назив позоришта коме је поред имена додат број 212. То је због тога зато што је у првобитној сали било свега 212 столица, па су његови оснивачи одлучили да коначан назив театра буде “Атеље 212″.

Крајем 1964. године, позориште се преселило у зграду коју је пројектовао Бојан Ступица, у тадашњој Улици Иве Лоле Рибара, данашњој Светогорској где се и дан-данас налази.

“Атеље 212″ познат је и по томе што је прво позориште у источној Европи у којем се играла представа “Чекајући Годоа” Семјуела Бекета 1956. године.

Затим су се ређале представе култних писаца као што су Жан Пол Сартр, Ежен Јонеско, Алфред Жари.

Овај театар откривао је и нове домаће писце и у њему су се играли комади Бране Црнчевића, Александра Поповића, Душана Ковачевића. и многих других.

Једна од култних представа “Атељеа” била је “Коса” која је играна баш овде, пре поставки у многим светским позоришним центрима.

Кроз ово позориште, као стални његови чланови прошле су многе легенде српског и југословенског филма и позоришта. Међу њима су: Драган Николић, Милена Дравић, Рахела Ферари, Бора Тодоровић, Ружица Сокић, Властимир-Ђуза Стоиљковић, Мија Алексић, Сека Саблић, Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Мира Бањац и многи други…

Недавно су у размаку од свега двадесетак дана умрли Драган Николић и Маринко Маџгаљ глумци који су играли у овом позоришту и иза себе оставили низ значајних улога на даскама овог позоришта.

“Атеље 212″ и данас се сматра једним од најзначајнијих позоришта и једним од стубова културе наше државе. Позориште које 60 година својим посетиоцима на лицу мами осмех, а и по коју сузу захваљујући изванредним глумцима који на надреалан начин дочаравају позоришне комаде.

Позориште са суштином, како га је у једном интервјуу давних осамдесетих година описала Мира Траиловић, доносило је, доноси и даље авангардност једне епохе у којој постоји, у којој постојимо и ми, и заједно на јединствен начин прожимамо прошлост и будућност, глумци на даскама које живот значе, гледаоци и посетиоци са столица и балкона у дворани.

4 коментара “Да ли знате зашто се у називу Атељеа 212 налази БАШ ОВАЈ БРОЈ?

  1. Miljan Miljkovic каже:

    Занимљиво. Нема ни један једини коментар.
    Да се ради о политичком тексту и расправи која је странка патриотска, а која не, већ би било крви до колена.
    Тек да приметим да су наше највеће патриоте људи који никада нису били политички ангажовани, али ето нису тема за дискусију.
    Мало тужно, но прилично реално.

    Али небитно, све најбоље представе које сам гледао су биле у Атељеу и Звездара театру, уважавајући овом приликом и многа позоришта у Београду и Србији са гомилон одличних позоришних дела.
    С правом можемо да се поносимо овим делом културног живота у Србији.

    1. Uglješa каже:

      Е шта све човек мора да трпи и у позоришту си био.Пријатељу мој у мом граду нема позоришта,два биоскопа која су била су срушена.Дом културе је наводно требао да буде и позориште и биоскоп, годинама се реновира а никако да заврши.Кад дођем код родбине у Београд,пола би ме се одрекло ако споменем позориште,друга половина глуми позориште у стилу ајде остави шта си нам донео и можеш ићи.А моја вољена ташта ми је давно рекла,зете сад си ме водио у позориште и никад више,ни дан данас ми није јасно где сам погрешио.

    2. Miljan Miljkovic каже:

      Драги Угљеша ни мало не сумљам да су ствари управо такве како сте навели.
      Истини за вољу осим Београдских позоришта, па Српско народно позориште у НС и Стеријно у Вршцу нисам имао прилике да будем на представи у неком другом граду, те док ми Ви нисте предочили какво је стање у вашем месту, лично сам био у великој заблуди да је у Србији много боља ситуација у том погледу.
      Ја Вас од срца позивам да будете мој гост када будете у Београду, како би , ако на време будемо имали улазнице, заједно и породично одгледали неку од представа великог репертоара БГ позоришта.
      Ово са таштом ми је јако познато, али и симпатично како сте ми Ви то пренели. Слатко сте ме насмејали.
      Ја са својом имам неке друге релације, али никада и оне истински присне. Своди се на поштовање из куртоазије.
      Велики поздрав и свако добро.

    3. Uglješa каже:

      Хвала пријатељу од срца,недавно ми је умрла тетка из Београда,код које сам још као клинац долазио,бог да јој душу прости.А ми родбина ко родбина,направишмо добро позориште.А за 40 дана нема позивница,опет позориште.Иначе тетка је становала недалеко од Атељеа 212

Коментари су затворени.